N1, Beta, 8. 9. 2026, Веритас: Не заборавити жртве масакра у Медачком џепу, правда мора бити задовољена

Медачки џеп после хрватске операције истребљења Фото: Архива, Глас Српске, screenshot Youtube

Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се сутра навршавају 33 године од напада хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ смештена у тзв. Медачком џепу, а која су била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР).

„У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика ‘спржене земље’, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом“, навели су из центра „Веритас“ у саопштењу.

Истакли су да је у акцији страдало укупно 87 Срба, док рањеника уопште није било.

„Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру – недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних“, додали су у саопштењу.

Навели су да је међу жртвама било 46 војника, шест милиционера и 35 цивила и припадника месне страже, додајући да је страдало 17 жена, док је 25 жртава било старије од 60 година.

Из Веритаса су истакли да се девет особа, међу којима је шест цивила просечне старости 71 годину од чега четири жене, и даље налази на листи несталих.

„О размерама уништења најбоље сведочи тадашња изјава команданта УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, који је након обиласка терена рекао: ’Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња… Разарање је потпуно, систематско и намерно‘“, навели су у саопштењу.

Упркос очигледним димензијама злочина, истакли су из Веритаса, Хашки трибунал је предмет Адеми/Норац препустио хрватском правосуђу што је резултирало, како су навели, симболичним казнама.

Генерал Рахим Адеми је ослобођен свих оптужби, док је генерал Мирко Норац осуђен на шест година затвора за неспречавање убистава четири цивила и мучење једног заробљеника.

Непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић осуђени су на минималне казне од три до пет година затвора.

„Посебно поражава чињеница да је у судским поступцима неспорно утврђено да су у сопственим кућама живе изгореле најмање четири српске жене, али за њихову смрт и паљење нико није оглашен кривим“, истакли су из Веритаса.

Навели су да је пре рата, у априлу 1991. године, у Дивоселу, Почитељу и Читлуку живело укупно 780 становника, претежно српске националности, док је данас ситуација таква да у Дивоселу не живи нико, у Почитељу живе две старије жене, док је у Читлуку преостало 10 становника у четири породице.

Из Веритаса су апеловали да се жртве не забораве и да правда, иако закаснела, мора бити задовољена.