За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 28. 4. 2023, Шевића јама: Стратиште Срба – стратиште поред Теслиног села
Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. успело је да после вишегодишње потраге лоцира једно од масовних стратишта Срба из Другог светском рату – Шевића јаму на Велебиту, где је у лето 1941. године убијено и бачено најмање 1.500 Срба, Јевреја и Хрвата. Кости невино страдалих –… Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2023, И после три деценије без судског епилога за Случај Добровољачка
БАЊАЛУКА – „Случај Добровољачка“, како се колоквијално назива злочин над припадницима ЈНА у Сарајеву маја 1992. године, послије готово 30 година широј јавности представља непознаницу, а овај предмет још није добио судски епилог, наводи се у Атласу злочина над Србима током Отаџбинско-одбрамбеног рата. Преносимо дијелове текста из поглавља „Злочин…
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом. Резолуција је представљена… РТВ, Танјуг, 28. 4. 2023, Почела конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ у Скупштини Србије
БЕОГРАД – Научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Преживела деца логораши сведоче“ отворена је данас у Скупштини Србије, и одржава се до 30. априла у знак сећања на преживелу децу логораше из Јасеновца. Првог дана конференције професор Илија Кајтаз је прочитао предлог њену Резолуцију о усташком инфантициду Независне Државе…
РТРС, 28. 4. 2023, Међународна конференција о Јасеновцу: Нема ревизије историје
У Скупштини Србије почела је Међународна научна конференција „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживјела дјеца логораши свједоче“. Учесници су подсјетили на злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, почињене на територији НДХ, уз поруку да се страдања не смију заборавити и да се не смију дозволити покушаји ревизије историје. НДХ је…
Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида
Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 3.7.2017, Немачка: Косовски завет је наш знак
Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана.
После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј-ставрофор Јован Марић[...]
![Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13737-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]
У зборнику архивске грађе „Лоборград” аутор Вељко Ђурић Мишина обелодањује аутентична сведочења заточеница логора у НДХ, открива како је влада Милана Недића уз помоћ Немаца спасавала сужње из усташких казамата и како је један човек заслужан за избављење 65.000 Срба Богдан Рашковић
„О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено више од 3.500 радова различитог квалитета и обима и две-три десетине квазиисторијских текстова у Хрватској. О Лоборграду нема радова српских историчара и публициста.”
Ова напомена историчара Вељка Ђурића Мишине, аутора зборника „Лоборград”, уједно је и најбоља по[...]
Светигора.com, 17.10.2021, Генерал италијанске војске: Лично сам видио раскопане српске гробове и разбацане кости
Генерал италијанске војске Лерарио Козимо, који је био љекар у саставу Кфора на Косову и Метохији, у ауторском тексту за Вечерње новости, описао је оно што је видио на градском гробљу у Пећи код села Бело Поље, а то, како је навео, никада није замишљао да ће видети.
Никада нећу разумети – да неко ископа и разбаца остатке лешева?! Видео сам својим очима уништене надгробне споменике на светој земљи.
Зашто? Зашто се то догодило?
Никада то нисам разумео. Покушао сам, али нисам успео. Никада.
Зато што заправо није могуће разумети логички смисао по коме би наоружана фракција у рату треба[...]
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
