За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Vranjenews, 15. 11. 2022, Промовисана Крвава граница: Књига човека који је победио и у рату и у миру
Књига Крвава граница потпуковника Драгутина Димчевског сведочанство је о догађајима у реону карауле Кошаре током покушаја копнене агресије на Србију 1999. године. Ова моја књига представља спомен обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време најжешћих напада током НАТО агресије, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек… MediaSfera, 15. 11. 2022, Годишњица Колубарске битке: Љиг памти ђаке капларе
На данашњи дан 1914. године, Врховна команда донела је одлуку да све ђаке Скопског ђачког батаљона, који су два месеца били на обуци, пошаље на фронт и произвела их у чин каплара. Послати су на Сувобор и Колубару, у време када је српска војска била у повлачењу, да подигну морал… Политика, 6.11.2022, Горничево ратом разорено
Стотине коња без јахача сумануто је јурило пољем, прескачући мртве и рањене на земљи, коњи су прелетали преко глава наших војника – сведочио је Драгољуб Савић, командир вода на Солунском фронту Чачак – На дужини од око 50 километара били су логори наше Војске: дивизија до дивизије, пук до пука,…
ИСКРА, 5. 11. 2022, Владимир Умељић: Агресивни прозелитизам Ватикана у Титовој Југославији
Чињеница да је Србија само у 1. светском рату изгубила једну четвртину свог становништва или више од милион људи, при чему је губитак на мушкарцима између 18. и 35. године живота износио 58,5%, као и више стотина хиљада у 2. светском рату говори за укупне српске губитке у XX веку.… PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност
Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином. Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом,…
Вести, 7. 11. 2022, Годишњица примирја у Првом светском рату (3): Стидели се јунака
Пуковник проф. др Милоје Пршић каже да су из Првог светског рата многи догађаји неправедно заборављени или им се не даје довољно пажње. – Треба стално истицати оданост Србије према својим савезницима, али и чињеницу да се они према нама нису тако понашали. На захтев савезника како би се растеретио… Не заборављамо – Памтимо
Милош Станић: Заборављена књига о Степинцу
Амбасадор Југославије у САД Сава Косановић је написао књигу о Степинцу – The Case of Archbishop Stepinac, 1947. године, а која је објављена у издању посластва Југославије у Вашингтону.
У књизи је дао је преглед штампе и црквених новина Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата и ту се лепо види улога бискупа Степинца, јер су се усташе хвалиле својим неделима. Чак се и сам Степинац хватао пера и сам посведочио своје намере.
Интересантно, када пробате да пронађете ову књигу на интернету онда наиђете на још једну књигу истога имена коју су писали Енглези, али у одбрану Степин[...]
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени.
У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је тада са јединим Србином (или једним од ретких) који је некако умакао егзекуцији, после рушења цркве.
У пролеће претходне године, у парку у Грачацу (јужна Лика), основан је локални одбор Српске демократске странке. Присутном аутору овог текста, из[...]
Политика, 5. 4. 2024, Четврт века од погрома Алексинца
Само 48 сати после мучког напада НАТО-а на СР Југославију и Србију у пролеће 1999. страдао је Алексинац.
Први разорни пројектили из авиона северне алијансе погодили су миран градић 26. марта увече, око 20.15 часова. Ракете су испаљене из авиона који је пре тога дуго злокобно надлетао Алексинац и који је погодио део градића разоривши и уништивши до темеља, претворивши у прах и пепео све у индустријској зони између ауто-пута Ниш – Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главну аутобуску станицу, погоне конфекције, две ауто-школе, надалеко познати Мотел „Морава”... С[...]
Вести, 28. 4. 2023, Шевића јама: Стратиште Срба - стратиште поред Теслиног села
Удружење потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг 1941. успело је да после вишегодишње потраге лоцира једно од масовних стратишта Срба из Другог светском рату – Шевића јаму на Велебиту, где је у лето 1941. године убијено и бачено најмање 1.500 Срба, Јевреја и Хрвата. Кости невино страдалих
– О стратишу Шевића јаме постоје бројне историјске студије, спомиње се у свим радовима који се баве злочинима усташа, али нигде се не може пронаћи податак где се то место тачно налази.
Нажалост, ово је само једно од стотине стратишта које Хрватска од 1991. до данас покушава да изб[...]
СРНА, 20.4.2017, Положени вијенци на спомен-плочи Дражи Михаиловићу
ПЕТРОВО, 20. АПРИЛА /СРНА/ - Представници удружења "Ствараоци Републике Српске" и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске.
Представник "Ствараоци Републике Српске" Миладин Недић рекао је новинарима да је на данашњи дан Михаиловић донио одлуку да дигне устанак у поробљеној Европи и брани човјечанство од фашизма.
Недић подсјећа да је Михаиловић, након што је сазнао за одлуку тадашње Владе Краљевине Југославије да потпише капитулацију, [...]
