За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 11.11.2021, Прашки скандал: Православној цркви где се моле Срби прети катанац — неки би да тако казне Русе
Најпосећенијој православној цркви у Прагу прети катанац. Управа гробља на коме је крипта са костима српских заробљеника у Првом светском рату тврди да службама присуствује превише људи, да свеће оштећују фреске, а смета разглас са кога се чује литургија. За поједине, сви православни су Руси и зато желе да је… Политика, 11.11.2021, Момчило Павловић: Крај великог страдања – Дан примирја у Првом светском рату
У октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно. Генерал Ерих Лудендорф,… РТС, 11.11.2021, Селаковић на Зејтинлику: Платили смо велику цену да бисмо живели у сувереној и слободној Србији
Министар спољних послова Никола Селаковић је на Дан примирја у Првом светском рату посетио у Солуну Српско војничко гробље Зејтинлик где је положио венац и нагласио да смо платили велику цену да бисмо данас живели у сувереној, слободној и усправној Србији. Никола Селаковић положио је венац и одао пошту палим…
РТС, 11.11.2021, Лесковачки маневар – битка о којој се мало зна
На Дан примирја у Првом светском рату сећамо се и славних битака о којима се мало зна. Једна од њих се догодила на данашњи дан 1915. године, позната као Лесковачки маневар. Тада су српски јунаци одбили напад 300.000 бугарских војника чији је план био да пресеку одступницу српској војсци. О…
РТС, 10.11.2021, У борама и осмеху деда Ђорђа са Зејтинлика као да је проживљен живот 8.000 српских војника
Чувару српског гробља у Солуну Ђорђу Михаиловићу награда „Мајка Србија“ за изузетан допринос у јачању веза са дијаспором биће уручена на Дан примирја у Првом светском рату. Рођен деценију по завршетку Првог светског рата Ђорђе Михаиловић, дубоку старост проводи, каже, срећан што је живот провео на Зејтинлику. „Пре је био…
Спутњик, 9.11.2021, „Седам хиљада душа“ – Филм о другој највећој српској гробници на свету
„Седам хиљада душа“ је документарно – играни филм о страдању српских и руских војника и интернираних цивила у аустро-угарским логорима на територији данашње Чешке Републике, Јиндриховице и Броумов. Логори су имали око 500 објеката где је било око 60 000 ратних заробљеника. Изузетно тешки услови рада, без јела, без обуће…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 21.5.2016, Милићи, Жутица - Помен убијеним цивилима и борцима
МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ - Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 24 године од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су били старци и жене, убијених из засједе у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица, на регионалном путу Милићи-Сребреница.
Тог дана убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Обренија Илић /34/, Мићо Лазаревић /18/, Миљана Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/, Младен Петковић /40/ и Војислав Шарац /72/.
Предсједник милићке Борачке организације Драгољуб Ђуричић каже да је неколико људи у напад[...]
РТ Балкан, 5. 3. 2023, Зоран Шапоњић: Непозната прича српског страдања у Добоју: Са Србима поступати без суца
У Добојском логору за Србе који су 1915. основали Аустроугари било je заточено скоро 50.000 Срба, најмање 12.000 уморено страшном смрћу, а децу до 14 година нису ни пописивали
Аустроугарски логор у Добоју за Србе, још једна заборављена, неиспричана, мало позната прича, печат срамоте на души потомака. Дванаест, или, ко зна колико хиљада мученика без свеће, без гроба.
Пред причама преживелих логораша памет стаје.
"Са интернирцима поступати без интервенције суца, на основу нужне ратне одбране према војничкој командантској моћи…", део је наредбе Аустроугарске врховне команде заповедни[...]
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство[...]
Стање Ствари, 15. 4. 2023, Здравко Крстановић: Гроб Владана Деснице
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб
Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу – они су драгуљна ризница историје и духовности не само далматинских Срба него и цијелог нашег народа.
Главно имање у Исламу Грчком и титулу кавалира (витеза) Св. Марка Стојан Јанковић (око 1635-1688) добио је инвеституром од 10. августа 1680. Генерални провидур тада је Антонио Барбар, [...]
Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа...
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда.
Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно оне тако опасне привиде који су гушили свачију, па и моју личност.
а улици срећем свог рођака, адвоката др Душана Максимовића. Дуго се нисмо видели и ја сам жељан да чујем како се снашао у овом преокрету. У породици се о њему говорило као о изузетно даровитом адвокату, о личности којој су сви прорицали сјајну правни[...]
