За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик Србија, 16.9.2021, Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма
Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати – на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 22, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао… Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу Ако у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема… Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последнјег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског… РТРС, Срна, 14.9.2021, Израели: Структуре СДА уништиле српску заједницу у Сарајеву
Предсједник Независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године Рафаел Израели изјавио је да је Комисија током истраживања дошла до чињеница о уништењу српске заједнице у овом дијелу града од поличко-војних структура СДА. Израели је, учествујући у Београду на онлајн међународној конференцији Резултати рада међународних…
СРНА, 13. 9.2021, Служен помен страдалим Србима у 13 Западнокрајишких општина
У фрушкогорском насељу Банстол данас је служен помен у знак сјећања на страдање више од 1.660 Срба и 120.000 протјераних са својих вјековних огњишта из 13 западнокрајишких општина 1995. године у нападу хрватских и муслиманских снага Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић рекао је да је данашњи догађај…
НСПМ, 27.1.2021, In memoriam Академик Предраг Пипер: Поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије: Срби би без косовског завета били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација
Академик Предраг Пипер, један од најзначајнијих српских слависта, преминуо је 10. септембра у 71. години, саопштено је из САНУ. У спомен преносимо једно од његових последњих јавних обраћања из јануара 2021. године, а поводом полемикe: Чије је Косово и Метохија На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 17. 7. 2019, Помен Дражи Михаиловићу у Београду и Билећи
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти.
Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета који је основао генерал Михаиловић.
Академик Матија Бећковић сматра да ће "кад тад" морати да се сазна гдје је сахрањен Михаиловић.
"Каже ми један новинар да у Београду вероватно има једно 15 људи који знају где је тај гроб, али [...]
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требало да ис[...]
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Др Никола Жутић: КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој "крвавој цркви" и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је "савезницима", Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ.
Тако је у марту 1943. објелоданио мемоар о положају српског народа у НДХ, у којем истиче изражену "обезглављеност народа", масовни геноцид, крваве хрватске казнене експедиције и друго. Тим његовим протестним написима служио се и хрватски ренегат (отпадник од хрватства), књижевник Ђуро Виловић, који је у име Пропагандног одјељења Михаиловићевог[...]
Политика: Тата, шта ће бити са нама - Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки
Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо
Долази 10. септембар 1994. Toгa јутра крећу два аутобуса са 118 несретних путника. Понијели смо по два кофера од све имовине. Купујемо карте које коштају 20 ДЕМ. Крећемо, са надом да ћемо успјети. Ha Игману, у 5.30, хапси нас полиција. Формира се колона, два пo два, и правац затвор у Храсници. Гледам[...]
Политика, ДИЦ Веритас, 19.5.2018, Саво Штрбац: Били су само деца
У музејској поставци хрватског Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац (март 2013), међу 83.145 жртава, налази се 23.474 жене и 20.101 дете. Дакле, од укупно пописаних, скоро четвртина је деце и више од четвртине жена, односно више од половине жена и деце
У трећој декади априла и првој половини маја наш регион, и ове као и предходних година, обележавају (и потресају) комеморације жртвама Другог светског рата, међу којима су најинтригантније две под покровитељством Хрватског сабора: жртвама усташког терора Концентрационог логора Јасеновац и убијеним усташама у Блајбургу. Уназад неколик[...]
