За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Епархија зворничко-тузланска, 3.4.2021, Записи: Манстир Рожањ [Видео]
Пројекат Записи Епархије зворничко-тузланске је замишљен као видео шематизам епархије у мисији ширења богоугодног и корисног садржаја на интернету. Мисија Цркве је свуда и увијек. Видео записи су снимљени са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија и дио су дјелатности Информативне службе Епархије. Тринаеста (13.) епизода МАНАСТИР СВЕТОГ ПРОРОКА ЈЕРЕМИЈЕ Манастир…
Вечерње новости, РТС, 6. 4. 2021, ПИЛОТИ КОЈИ СУ ЈУРИШАЛИ У СМРТ: Један југословенски на 10 немачких авиона
НАВРШАВА се осам деценија од Априлског рата и ваздушних напада на Београд у којима је град био разорен и у којима је погинуло више хиљада људи. Живот за одбрану града дало је 11 пилота. Они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали.… Политика, 5. 4. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Усташки геноцид почео вешањем бисте краља Петра I
Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос…
Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]
Гости: Гојко Рончевић, Милоје Пршић и Видосав Ковачевић Уредник: Виљана Ђоровић Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од Народне скупштине Србије да усвоји Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да установи Дан сећања на српске…
Вечерње новости, 21. 3. 2021, СРБИ, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ ГЕНОЦИД НДХ: Важна порука италијанске новинарке – Ватикан крије истину о улози Степинца
СРПСКИ народ никада не сме да заборави геноцид који је над њим извршила НДХ у Јасеновцу и другим логорима у Другом светском рату. Будућност свих нас заснива се на прошлости и не може бити светла ако заборавимо своје отворене ране. Колико год година прошло, мора се чинити све да Јасеновац… Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13.11.2013, Краљево: Свакој жртви нациста име и презиме
Истина о нацистичким злочинима у Каљеву октобра 1941. године. Историчарка Силвија Крејаковић сакупила податке о 2.194 стрељана родољуба у књизи „Идентитети“
ПОСЛЕ вишегодишњег истраживања по прашњавим архивима, црквеним књигама, породичним и другим документима, историчарка Силивија Крејаковић, виши кустос краљевачког музеја, ових дана је у књизи под насловом „Идентитети“ објавила списак са именима 2.255 родољуба, за које се засад поуздано зна да су стрељани у нацистичком погрому октобра 1941. године у Краљеву а, од тог броја, за 2.194 жртве и готово све личне податке.
Ова књига, која је [...]
СРНА, 22.5.2017, Ни четврт вијека од злочина над Србима, нико није оптужен
Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница...
БРАДИНА, 22. МАЈА /СРНА/ - Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.
[...]
Православие.Ru, 17. 6. 2016, Помен невино страдалим житељима пивских села Јасен и Стабна
На дан када наша Црква молитвено слави Преподобномученицу Теодосију Тирску, у суботу 11. јуна 2016, у цркви посвећеној Уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети, у Стабнима у Пиви, служена је Света Литургија и парастос за мјештане неколико пивских села, који су невино страдали у Другом свјетском рату.
Литургију, а потом и помен жртвама, звјерски убијеним на Кручици, Стабањским језерима и Јасену, око Тројчиндана 1943. године, служио је јереј Мирослав Михаиловић, парох пивски.
У молитвама пред Господом поменута су имена око 140 мученика - жена, дјеце, стараца, које су убили припадн[...]
Вечерње новости, 21. 3. 2023, Десанку представљају као Албанку: Беспризорна албанска манипулација фотографијом Српкиње
КОСОВСКИ Албанци не само што прекопавају српске гробове, већ бестидно присвајају и мртве Српкиње, о чему сведочи вишегодишња манипулација фотографијом Десанке Десе Димитријевић, кћери српског духовника, научника и патриоте протојереја Стевана Димитријевића. Они упорно на друштвене мреже пожутелу слику девојчице у призренској ношњи са крстићем на грудима предствљају као албанску хришћанку из 19. века.
- То је срамни фалсификат. На фотографији је Деса у време када је прота Стеван од 1899. до 1903. био професор и ректор Призренске богословије - каже Зорица Пелеш, аутор биографије проте Ствана [...]
РТС, 14.6.2016, Хероји са Кошара добијају споменик
На Правном факултету у Београду обележено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.
Пре тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби - за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дела запамте генерације које долазе.
"Вама, драга омладино, не могу речима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је ка[...]
