За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Srpska24.me, Погледи, 8.12.2020, Верољуб МАЛЕТИЋ: Комунизам и даље жив: Ни ријечи о сарадњи усташа и партизана
СУБНОР Србца је деценијама послије рата користио различите податке и о погинулим борцима, и о цивилним жртвама, као и о преживјелим борцима. У матичним књигама које су устројене `60. година 20. вијека пописано је 294 погинула борца НОР-а, 258 жртава фашистичког терора и 868 преживјелих бораца “Народноослободилачке војске“. Ако се…
ИН4С, 7. 12. 2020. Све враћено на своје: Српски светитељи и владари поново у манастиру у Македонији
Демократска партија Срба у Македонији Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још пре нешто мање од шест месеци поднела захтев северномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање. „Данас смо позвани да се уверимо да је наш захтев испоштован. Ово враћа наду да ће…
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу . Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да…
Слободна Далмација, 31.10.2020, Божидар Симић: Србе из Имотске крајине страх се вратити дома. Ни криви ни дужни, сносили су посљедице онога што је учинио нетко други, на неком другом подручју
Лавовски је посао обавио умировљени дипломирани економист Божидар Симић. Након што је у дуету с Филипом Шкиљаном објавио импозантно дјело о повијести Срба у Цетинској крајини, с истим се маром бацио на не мање изазовну тему везану за православни живаљ који се у Далмацију доселио прије три стољећа. Ријеч је… Политика, 4. 12. 2020, Македонци преименовали српске светитеље на фрескама
У манастиру Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке, Свети Никодим и Стефан Првовенчани постали су Константин Кавасил и Јустинијан Први Посетиоци манастира Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке у Северној Македонији из манастирске цркве могли би да изађу у најмању руку збуњени. Ако су у манастирској књижари купили монографију о…
Вечерње новости, 13.10.2020, М.Диклић, Р.Драговић: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили прве поратне године
Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској. Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе…
Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, Н1, 14.11.2021, У Великој Хочи оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима из Ораховца, поломљен је крст, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка
У Великој Хочи је оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац. Како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, поломљен је крст на споменику страдалима, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка која је ту стајала.
Ова знамења постављена су у Великој Хочи у спомен на 84 страдала Србина са територије ове општине током 1998. и 1999. године.
Како наводи Канцеларија, случај је пријављен Косовској полицији, „а посебно забрињава чињеница да више од сат времена њихови припадници нису нашли за сходно да изађу на увиђај“.
„То довољно [...]
СРНА, 25. 7. 2023, Злочин над Србима на Меденом брду без казне 28 година
Ликвидација девет припадника Српске војске Крајине на Меденом брду на Динари остала је некажњена пуних 28 година упркос бројним доказима да су војници убијени након што су заробљени, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Подсјетивши да су војници заробљени 26. јула 1995. године и да су били у рукама припадника Хрватске војске и ХВО-а, у "Веритасу" су истакли да је то потврдио и разговор на непријатељској страни који су пресрели везисти Српске војске Крајине.
Ускоро је кренула и хрватска војно-полицијска акција "Олуја", која је довела до пада Републике Српске Крај[...]
СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину.
Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.
Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у Приштину:
"У току послијеподнева Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигли смо изнад Приштине на једно поље. На путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и оста[...]
![Погледи, 22. 1. 2017, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18308-350x200-no.jpg)
Погледи, 22. 1. 2017, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]
Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница.
У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте“.
Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5.
На по[...]
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
