За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.11.2020, Веритас: Навршило се 29 година од убиства 18 Срба у логору Мерчепове јединице
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се данас навршило 29 година од када је, након вишедневног бруталног мучења у логору „Рибарска колиба“ у Марином селу, ликвидирано 18 српских цивила из даруварског села Кип и пакрачког села Клиса, које су припадници хрватске полиције ухапсили у периоду од 12. до 18. новембра…
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из… Глас Српске, Танјуг, 17.11.2020, Млади историчари из Беча: Српске кости расуте широм Аустрије
БЕЧ – Српски клубови и удружења у Аустрији, због мјера уведених са циљем спречавања ширења коронавируса, нису у могућности да одрже планиране активности, које неки селе у дигитални свет, па је тако СПКД Просвјета у Аустрији организовала предавање о “Српским ратним заробљеницима у Аустроугарској” преко апликације “Зум”. Предавање младих историчара…
Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину
„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну. У доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска…
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање. Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким…
Вести онлајн, 15.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Не дадоше нам ни кап воде
Од 218 особа, углавном жена и деце из села Рујани, које су усташе 30. јула 1941. године, бациле у јаму Равни Долац на Динари, њих четрнаесторо је преживело и из јаме извађено после месец и по дана. Међу њима је била и Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић. Новинар Будо…
Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15781-350x200-no.jpg)
РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]
Двадесет осам година од ракетирања избегличке колоне.
Документарни филм “Петровачка цеста”, у продукцији Радио телевизије Србије, говори о злочину који се догодио на самом крају хрватске акције Олуја, када су српске избеглице већ прешле на територију суседне државе - Босне и Херцеговине и нису представљале никакву претњу. О колони коју су пресекли хрватски “Мигови”.
Како су се жртве задесиле на месту ракетирања, међу њима и четворо деце?
Шта се дешавало у тренутку авионских напада?
Како је могуће да за злочин, о коме се скоро све зна, нико није одговарао?
О томе у филму говоре пород[...]
Вечерње новости, 18. 12. 2023, Никољдански покољ код Нове Градишке: У акцији зенги убијено 55 Срба, за Хрвате злочин - херојска битка
У НОћИ између 18 и 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе "Свилени", њих укупно 363 војника, извршили су пешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смештено на јужним обронцима Псуња.
Село је бранило укупно стотинак припадника ТО из овога и суседних српских села и добровољаца из Србије, саопштава Информационо-документациони центар Веритас.
У току борбе за "проклету утврду", како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Шаговину Машићку, Зенге су у току дана, док су мештани слав[...]
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ - У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења "Огњена Марија Ливањска".
Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци.
На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу.
Од јуна до почетка августа, а н[...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
Вечерње новости, 3. 7. 2023, Древне светиње претворене у таоце: Летопис страдања Пећке патријаршије - из Дневника академика Д. Медаковића
ГОДИНАМА је албански живаљ учвршћиван у уверењу да је он једини господар на Косову. Ћутало се када је са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Ћутало се да се једна покрајина припрема за отцепљење
23. фебруар 1981.
АО ЧЛАН Програмског савета Републичког завода за заштиту споменика културе, где ме је делегирала САНУ, присуствовао сам првој седници овог тела. Поново сам покренуо питање обнове фрушкогорских манастира, јер већ годинама Покрајина не прихвата партиципацију уже Србије која је одобрила средства за обнову манастира Ремете. Све стоји, а давно[...]
