За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 19.7.2018, Ораховачка жупа – обливена српском крвљу
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива. ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ – Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца…
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши – најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом „Сузе говоре истину“, требињског новинара Небојше Колака. Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта…
ИН4С, 19. 7. 2018, Парастос Романовима и Дражи Михаиловићу у Грбљу: Помен уз полицијске патроле
У организацији „Потомака краљевске војске у отаџбини из Грбља“, и ове године служена је литургија и парастос у част 100 годишњице мученичке погибије Руске царске породице Романов и 72 године од смрти команданта ЈВуО генерала Драгољуба Драже Михаиловића и Грбљанима који су као припадници равногорског покрета страдали у Другом свјетском…
ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало је стотинак Срба који су носили фотографије убијених. Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења…
СРНА, 18.7.2018, Поред срушеног храма биће подигнута нова црква
Предање да се изнад села Ораховица некада налазила црква показало се тачним – прије двије године ископани су темељи православне цркве из шестог или седмог вијека, коју су срушили турски освајачи у 18. вијеку. СРЕБРЕНИЦА, 18. ЈУЛА /СРНА/ – У сребреничкој општини на локацији Црквине, одређеној за градњу нове цркве,…
СРНА, 13.7.2018, Одата почаст убијеним у некадашњим логорима за Србе
СРЕБРЕНИЦА, 13. ЈУЛА /СРНА/ – Делегација Удружења грађана „Источна алтернатива“ Републике Српске положила је цвијеће и прислужила свијеће за покој душа мучених и свирепо убијаних Срба у бившој полицијској станици и згради Основног суда у Сребреници, које су у посљедњем рату биле логори за Србе. Предсједник овог удружења Војин Павловић…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет "Јежестица" налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који "скупљају прашину" по ладицама правосуђа БиХ.
Она је подсјетила да је овај предме[...]
Живим да бих сведочио о паклу хрватских логора, пржили су ме струјом, мокрили по мени
Борис СУБАШИЋ | 18. септембар 2016 | Вечерње новости
Слободан Зуровац о књизи "Црна Лора" и свим страхотама мучења Срба у последњем рату. У затвор ме послали они које сам звао на славу као пријатеље
ЖИВИМ да бих сведочио о паклу усташких логора из деведесетих. Говори овако Слободан Зуровац који је преживео 125 апокалиптичних дана од априла до августа 1992. испуњених незамисливим болом и понижењима у мучилиштима хрватских оружаних снага у Метковићу, сплитској "Лори" и у Љубушком.
Кад би се Зуровчева прича и приче његових сапатника преточиле у слике оне би засениле и житија највећих х[...]
СРНА, 25. 7. 2023, Служени парастоси за Србе убијене у Хранчи и Магашићима
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос и положено цвијеће за 20 убијених Срба из насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године, а нико није одговарао пред правосуђем за овај тешки злочин.
Овим је обиљежена 31 година од погибије седам српских цивила из овог насеља, међу којима су биле три жене - Живанка Лукић, Достана Цвјетиновић и Љубица Мирковић.
Мјештанин Драгомир Митровић нестао је десет дана прије овог напада на Хранчу и још није пронађен. Њега су муслимански војници ухватили и изгубио[...]
РТРС, Срна, 5. 9. 2023, Навршава се 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша
Навршава се 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".
У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама "Веритаса", извела Девета бојна "Рафаел витез Бобан", ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.
Ова јединица била је у саставу 114. бригад[...]
Политика, 2.10.2016, Увек први у јуришима
Ратни пут потпуковника Богољуба Молеровића из Врачевића код Лајковца, до херојске погибије на Кајмакчалану 1916. године
Ако су храброст и лични пример прави показатељи величине једног официра у ма којој војсци он био, онда је потпуковник Богољуб Молеровић, родом из села Врачевић код Лајковца, који је командовао српским јединицама у балканским и Првом светском рату, заиста заслужио да му име буде упамћено.
Није било битке у којој није стао на чело своје јединице и повео је у јуриш, у славу...
Све до последње, у зору 17. септембра 1916. на Кајмакчалану.
Био је командант другог батаљо[...]
