Годишњица погибије војника Стојадина Мирковића

Стојадин Мирковић, војник ЈНА Фото: ugradu.info

У селу Горње Лесковице данас је обележена 24. годишњица погибије војника Стојадина Мирковића, уз присуство породице, представника града, Удружења ратних добровољаца и њихових потомака од 1912-1918. године, као и поштовалаца лика и дела младог хероја који је погинуо 1991. године у Бјеловару, у Хрватској.

Након помена на гробљу, на спомен бисту у дворишту Основне школе „Милош Марковић“ у име града Ваљева цвеће је положио секретар Скупштине града Александар Јанковић. У школи у којој је учио и Стојадин Мирковић, потом је одржан пригодан програм ученика.

Деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић је, уз мајора Милана Тепића, херојски изгубио живот на бјеловарском ратишту 1991. године. У свом крају, али и у Ваљеву, као и широм Србије, овај младић важи за истинског хероја и бројни поштоваоци чувају успомену на њега.

БИОГРАФИЈА СТОЈАДИНА МИРКОВИЋА

СТОЈАДИН Живојина МИРКОВИЋ рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице код Ваљева.

Осам разреда основне школе завршио је у родном селу и определио се за пољопривредну производњу на свом имању. Рано је остао без оца, па је са мајком Аницом и братом Добривојем осетио сву тегобу сеоског живота. У децембру 1990. године отишао је на одслужење војног рока у Бањалуку. Након што је успешно завршио обуку за возача оклопног транспортера, прекомандован је у Бјеловар. У то време у Хрватској се воде жестоки оружани сукоби Туђманових бојовника са припадницима ЈНА, с крајњим циљем отцепљења од СФРЈ.

Стојадин Мирковић је са групом војника обезбеђивао складиште војне технике и муниције на Беденику код Бјеловара. После више напада, одлучујући окршај започео је 29. септембра 1991. изјутра. Мајор Милан Тепић, командант складишта, минирао је објекат не желећи да га препусти нападачима.

Док су сви били на положајима, војник Мирковић је дејствовао из оклопног транспортера. Жестока борба трајала је до поднева. У тренутку безизлаза Тепић је дао знак војницима да се повуку, јер ће уследити страховита експлозија. Сви су се повукли осим војника Стојадина Мирковића, који је остао да се добровољно, до краја, бори са својим мајором. Само неколико минута доцније огромна печурка уздигла се изнад Беденика, објављујући да су два хероја исписала још једну светлу страницу у историји српског ратништва.

Војника Стојадина Мирковића, који је погинуо заједно са мајором Тепићем, 31. децембра 1999. године председник СРЈ одликовао је постхумно Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

У родном селу Доње Лесковице 2013.године откривена му је спомен-биста.