После објављивања колумне „Дигитално признање с Велебита: Где су кости Боже Латиновића”, у којој сам отворио болно питање судбине несталог крајишког борца, телефонске линије и електронска пошта „Веритаса“ усијале су се у истом дану. Реакције које су стигле не само да допуњују причу о трагедији породице Латиновић, већ склапају запањујући,… 
августа 1992. После забране летова над Босном, једини пут и начин да се допре до Србије био је коридор. Почетком маја 1992. хрватске снаге су запоселе део Босанске Посавине кроз који је пролазио коридор, једина веза између западног и источног дела Републике Српске, а тиме и Републике Српске Крајине. Блокада… 
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… 
У селу Кореташи у општини Лопаре данас је служен парастос за 1.164 цивилне жртве усташког покоља који се десио 1941. године у селима Мајевице, Подмајевице, Посавине и Семберије. Организатор окупљања Милутин Тешановић рекао је да је сваки трећи од убијених било дијете испод 14 година, а половина су биле жене.…
Доносимо препис интервјуа археолога проф. др Ђорђа Јанковића (Београд, 1947 – Београд, 12. 11. 2016) за Фонд стратешке културе из 2016. године Ваљда смо једина земља у југоисточној Европи – а и у осталом делу Европе – која нема археолошки музеј, што значи да су археолози под контролом, рекао Јанковић… 
Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…
