Живојин Ракочевић Фото: Политика
„Колега Миленковић је млад човек који је готово одрастао у овом систему, али ми је после свега упутио једну реченицу, која је фрапантна: ‘Ово је највећи стид који сам доживео. Али, проблем је у томе што се стидим што сам малтретиран’“, наводи Ракочевић.
Овим речима Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије, описује осећај неколико дана пошто су њега и песника и књижевног критичара Жарка Миленковића косовски полицајци брутално малтретирали у селу Преоце, недалеко од Грачанице.
Управо тим осећајем, који је према његовим речима дубински, Ракочевић дефинише стање у коме се налази српски народ на КиМ. Међутим, са друге стране, српски народ има дубоке механизме трпљења, изграђене или наслеђене, захваљујући којем преживљава. Наши животи уграђени су у све оно што нам је у цивилизацијском смислу најважније – у Грачаницу или у Дечане, објашњава он.
„Да нема свега тога и да нема те синтезе живота и наших најважнијих културних, духовних и државних остварења, сигуран сам да се ово не би могло издржати, али се издржава управо са том свешћу“, изричит је Ракочевић.
Неподношљиви мрак
Дан после малтретирања, Ракочевић и Миленковић писмено су се обратили косовском полицијском инспекторату и међународним организацијама као што је ОЕБС, а такође и страним амбасадама. Желели су, како каже наш саговорник, да виде хоће ли им неко макар одговорити. Једино се огласио Мајкл Девенпорт из ОЕБС-а и потврдио је да прате случај и да је полицијски инспекторат добио њихово писмо.
Међутим, инспекторат их није удостојио обавештења да је писмо примљено.
„То је потпуни мрак који ову неподношљиво загушљиву атмосферу чини још мрачнијом. Шта хоће косовске власти са неидентификованим људима у униформама који упадају у српске средине и претресају? Ми ту и нисмо нешто посебно важни, зато што нам се, после објављивања вести јавило шест, седам људи који су рекли да су исто прошли као нас двојица“, прича нам Ракочевић.
Ради се, према његовим речима, о атмосфери у којој једна групација подиже ниво страха у животима Срба са Косова и Метохије и шаље поруку о непрестаној несигурности, о томе ко је господар простора, шта он хоће и где је Србима место.
Кривци су увек неалбанци
Последње у низу малтретирања Срба на Косову и Метохији, каже Ракочевић, говори о општем стању у јужној српској покрајини у којој господари „мутни осећај да све припада косовским Албанцима“. То је доминантно осећање у ком су други увек проблем.
То да су на Косову и Метохији пакао други, односно они који не припадају албанском националном корпусу, стара је прича косовских Албанаца. Међутим, већ више од двадесеттри године, Срби са Косова и Метохије су ти „други“, неко ко је проблем и кога се ваља отрести.
„То је оно доминантно осећање у коме, ако на Косову ништа не ради и ништа или врло мало тога функционише, онда се за то мора наћи кривац. Али, проблем је у томе што ви тог кривца тражите, а преписали сте „савршене“ европске законе. И кршите све оно што сте усвојили да бисте се окомили тог кога сте прогласили за кривца“, објашњава Ракочевић.
У тренутку док Албанци у великом броју беже са Косова и Метохије, режим Аљбина Куртија на север покрајине шаље специјалне јединице, што је, према речима нашег саговорника, парадокс. Они су на исти начин агресивни и испрепадани, као и специјалци јужно од Ибра у српским срединама; и они на исти начин схватају да им тамо није место.
„Али, ви их шаљете у ту ватру и непрестано производите проблем. Производња проблема је основна производња на Косову, а „други“, то су непријатељи. И када томе додате контекст савршено преписаних европских закона, по којима смо се нас двојица жалили полицијском инспекторату, који је европска тековина, а који ћути и готово је сигурно да неће ништа урадити, ви видите да је косовско друштво, друштво потпуне конфузије, празна љуштура која двадесет и више година системски прогони једну од најугроженијих заједница на планети“, истиче Ракочевић.
С друге стране, додаје он, српска заједница на Косову и Метохији има потенцијал, и тај потенцијал јако иритира косовске Албанце. Ради се, како каже, о демократском потенцијалу да се каже да приштинске власти морају да поштују законе које су сами написали или преписали. Тада долази до „експлозије мржње и нетрпељивости и агресије“.
У затворима чаме невини људи
„Не могу да стално не подсећам – наш случај није никакав велики случај. Али, јужно од Ибра у затворима се налазе потпуно невини људи, који су симболи о којима ми уопште не разговарамо“, каже Ракочевић.
Наш саговорник подсећа на случајеве Милорада Ђоковића из Витомирице код Пећи и Гаврила Милосављевића из Истока. Њих двојица се, потпуно невини налазе у специјалном затвору оптужени за ратне злочине које нису починили.
Случај Милорада Ђоковића посебно се истиче по парадоксалности. Он се вратио на своје имање и почео да обнавља кућу, када му је скупштина општине Пећи одузела имовину јер је на његовом имању, наводно, 1912. црногорска војска убила неке Албанце. Ђоковић се судио са општином Пећ и на косовском Врховном суду добио спор, након чега је оптужен за ратни злочин и од јуна прошле године налази се у специјалном затвору за ратне злочине у Подујеву. Ђоковић је био једини Србин у Витомирици.
„Исти је случај и са Гаврилом Милосављевићем, који је тражио своју имовину. Двадесет година тражи своју несталу и убијену мајку, не може да је нађе. Одлучио је да се врати и завршио је као човек који је вршио ратне злочине“, коментарише Ракочевић.
Систем на Косову и Метохији је, тако, према Ракочевићевим речима, у сталној контрадикцији и напрегнутости између европских закона, који су преписани и наметнути и које приштинске власти не могу да примене и албанских етничких претензија и искључиво етничког погледа на свет.
„Наше питање било је да ли ико може рећи тим полицајцима да било чију етничку припадност ставе у неки други план. И то се не дешава. И када уђете на КиМ врло често се дешава да вас питају зашто не говорите албански. А наметнули су ми да плаћам порез овом систему, да тај полицајац поштује законе и да тај ми полицајац каже нешто елементарно на мом матерњем језику, јер је тај језик по законима равноправан у овом ентитету који се зове Косово“, закључује Ракочевић.
Неидентификована група полицајаца са панцирима и оружјем прексиноћ је на кружном току у селу Преоце између 23.30 и 23.45 часова малтретирала Живојина Ракочевића и Жарка Миленковића. Према њиховом сведочењу, полицајци, без видљивих идентификационих ознака, сатерали су их у рупу поред пута, а њихову агресију повећао је захтев да се Ракочевићу и Миленковићу обрати неко ко зна српски. На захтев да се полицајци идентификују, уследио је детаљан претрес, који Ракочевић описује као „врло непријатан“, са прислањањем на аутомобил и ударање по ногама.
