Помен, илустрација Фото: СРНА
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у Добоју, четворо деце. У Чачак се досељава крајем 20-их година 20 века, запошљава у руднику Емилка. Био је веома активан у друштвеном животу Чачка, посебно у Соколском друштву. Након окупације и преузимањем рудника у Г. Горевници од стране Немаца губи посао и запошљава се у Градском поглаварству Чачак као тумач (преводилац).
Од стране Немаца ухапшен је новембра 1942. године и спроведен у Полицијски затвор немачке специјалне полиције у Београду, због сумње припадности покрету Драже Михаиловића.
Спроведен у логор Бањица 2. јуна 1943. године, да би потом од Гестапоа био спроведен у Немачку на рад. Пуштен половином 1944. године. Ухапшен од стране нове власти 3. децембра 1944. године. Од стране Војног суда у Чачку осуђен пресудом бр. 43/45 на смртну казну – стрељањем.
Оптуживан је да је саставио спискове стрељаних партизана код ВТЗ-а Чачак децембра 1941. године, иако многи докази то оповргавају. Током суђења у његову заштиту су стали и Јевреји које је он током окупације спасавао. Јосиф Сафнер је „на основу телефонског извештаја ОЗН-е“ стрељан 3. априла 1945. године у Чачку.
(Извор: Картотека логора Бањица – 14157. [књ. БЛ VI]; МИАЧ, Војни суд, К-1, пресуда 43/45; породична архива и фотографије ћерке Оливере Дачић)
Copyright© Горан и Данијела Давидовић
Извор: Фејсбук страница „Историја Чачка“
