Село Чемерно, Илијаш Фото: Ilijas.info
ЧЕМЕРНО – У нападу муслиманско-хрватских снага прије 34 године на село Чемерно у општини Илијаш међу 30 звјерски усмрћених Срба биле су и сестре Радинка /32/ и Ранка /29/ Дамјановић које су измасакриране по цијелом тијелу, а прије убиства силоване.
Радинка /Милан/ Дамјановић и њена сестра Ранка убијене су заједно са мајком Спасенијом /50/ /Неђо/ Дамјановић која је била измасакрирана по цијелом тијелу.
Међу жртвама напада на село Чемерно 10. јуна 1992. године је Новко /Неђо/ Цвјетковић /54/ масакриран толико да је препознат само по одјећи, као и Здравко /Вукашин/ Дамјановић /27/ који је звјерски мучен и убијен исти дан, пише у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату чији је аутор и издавач Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Међу страдалницима су и Љубиша /Радоја/ Лазендић /1971/ који је заклан, а потом запаљен; затим Светозар /Михајло/ Капетановић /1941/ који је прво убијен, а потом запаљен; те Мирослав /Самојко/ Јанковић /1966/ који је заклан.
Једна од жртава је и тада 57-годишња Стака /Младен/ Дамјановић која је убијена у близини свог села док се бранила ловачком пушком, као и Станоје /Јован/ Мирковић /1968/ који је погинуо штитећи одступницу другима.
Међу убијеним су и Милан /Аћим/ Буњевац /1953/, Миросава /Ристо/ Буњевац /1924/, Ранко /Аћим/ Буњевац /1960/ и Славојка /Богдан/ Буњевац /1959/.
Убијени су и Горан /Ђорђо/ Буњевац /1965/, Ђорђо /Јован/ Буњевац /1935/, Ковиљка /Лазар/ Буњевац /1936/, Рајко /Јован/ Буњевац /1948/, Манојло /Боривоје/ Ђука /1973/, Гојко /Ново/ Ђурђић /1952/, Сретен /Томислав/ Јанковић /1965/, Радомир /Радован/ Јевтић /1957/, Жарко /Душан/ Малешевић /1957/, Милован /Милош/ Малешевић /1964/, Недељко /Слободан/ Мичић /1967/, Миро /Милан/ Пантић /1967/, Стана /Симо/Рашевић /1925/, Јања /Душан/ Трифковић /1943/, Милинко /Ристо/ Трифковић /1932/ и Рајко /Милинко/ Трифковић /1975/.
У овом нападу четворо Срба је рањено, и то Милош Горанчић, Ненад /Мирко/ Обрадовић /1966/ Бранка /Милинко/ Трифковић /1965/ и Бранко /Милинко/ Трифковић /1969/.
Посмртни остаци жртава злочина у Чемерну ексхумирани су 1999. године. Идентификација тијела рађена је од 18. јуна до 23. јула 1999. године, пише у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Командир јединице награђен „колтом“
Командир јединице која је извршила злочин над Србима у селу Чемерном био је похваљен „за успјешно спроведену акцију“, а као награду добио је револвер „колт“, док су се његови саборци хвалили да су их муслимани са овог подручја частили због „великог подвига против четника“.
„Код шатора /територијалне одбране Бреза/ су нас дочекали са весељем и печеном јагњетином. Након краћег одмора, кренули смо камионом до Брезе. Сви су нам честитали на добро обављеном задатку“, пише у ратном дневнику Османа Бајтаревића.
Он наводи да су „борци из Папратнице стигли су кући око 17.00 часова и дочекани са много радости“.
„Приликом проласка кроз село пуцало се из оружја, знак да смо стигли живи и здрави и у истом броју“, написао је Бајтаревић.
Злочини без казне
МУП Републике Српске поднио је више кривичних пријава за злочин над цивилним становништвом и припадницима Територијалне одбране Српске Републике БиХ.
Суд БиХ је у јануару 2018. године потврдио оптужницу Тужилаштва БиХ против 11 оптужених за ратни злочин у Чемерном.
Оптужени су Џемал Хаџић, Теуфик Турудић, Џемал Смола, Сенад Сикира, Бејамин Сикира, Харис Сикира, Енес Дурак, Мирсад Бешлија, Нусрет Бешлија, Мирзет Бешлија и Хамдија Спахић.
Априла 2018. године Суд БиХ је потврдио и оптужницу против Ганић Нехруа, а овај предмет је спојен са претходним.
Предмет „Џемал Хаџић и остали“ који се односи на масакр у селу Чемерно у фази је главног претреса пред Судом БиХ. Суђење је и даље активно, а доношење првостепене пресуде још се очекује.
Гробље зарасло у коров
Након злочина у Чемерну, ово село постаје пусто.
Једини траг да се ту некада живјело јесте старо православно гробље и остаци уништених српских кућа који су зарасли у коров.
Памћење на свирепо убијене у Чемерну чува и споменик који су подигле породице страдалих.
Споменик је имао и својеврсну цензуру када је на захтјев локалних власти Илијаша натпис „жртве ратног злочина“ промијењен у „жртве ратног збивања“. Осим тога, споменик је 2009. године био оштећен.
Према процјени МУП-а Кантона Сарајево, са споменика је пао крст, а као узрок је наведен „природни ̴фактор“, односно „утицај јаких вјетрова“.
М. Ш.
![Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/04/Emblem_of_the_Royal_Yugoslav_Army_Air_Force-f-vikipedija-w-45x45.jpg)
