Глас Српске, 22. 5. 2025, Дванаест звјездица заувијек ће сијати у нашим срцима

Сузе за 12 звјездица нису пресушиле Глас Српске

Поводом обиљежавања 33. годишњице смрти 12 беба, на Спомен-обиљежју “Живот” у Бањалуци данас су положени вијенци и цвијеће за невино страдалу дјецу.

Вијенац су положиле породице преминулих беба, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика.

Руже је положила и делегација српских представника у институцијама на нивоу БиХ, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Министарства породице, омладине и спорта Српске, конзулата Србије у Бањалуци, генерални директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске Владо Ђајић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, те друге институције и удружења Републике Српске.

Секретар удружења “12 беба” и мајка једна од преминулих беба Жељка Тубић казала је да је ово период када српски народ обиљежава многе годишњице злочина за које још увијек нико није одговарао.

– Тог маја и јуна 1992. године ми мајке нисмо ни слутиле да су наше бебе већ унапријед осуђене на смрт, нису им дали да удахну живот. Разлог је био само тај што су рођене у Републици Српској, у Крајини, коју су свјетски моћници у својим болесним и злим умовима окарактерисали као лошу – поручила је Тубићева.

Према њеним ријечима, њихове бебе и данас, након 33 године стоје на бранику отаџбине Републике Српске, а њихово страдање је био највећи мотив тек створеној војсци РС да крене у одлучујућу и најчаснију битку, битку за пробој Коридора.

– Са овог мјеста на данашњи дан шаљемо поруку цијелом свијету да се више никада и нигдје не деси овакав злочин и да им страдање наших 12 звјездица буде опомена за све будуће поступке. Наше звјездице ће увијек да сијају у нашим срцима, а док их се сјећамо оне ће и да живе – рекла је Тубићева.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац казала је да се овај страшни злочин никада не смије заборавити.

– Када бисмо могли да вратимо вријеме, да се вратимо у тај мај 1992. године, када су мајке рађале своју дјецу, сви бисмо урадили исто што и оне – вапили за помоћ, молили да се спасу животи невиних беба. Да су моћници тада чули њихове јауке, њихове молбе, можда би све било другачије. Али тада су радили о нашој глави и страдала су невина дјеца – поручила је Граорац.

Нема тог дана, како каже, када се родитељи не сјете своје дјеце. Нема тренутка када се не запитају шта би било да су остали живи.

– Ово је трагедија једног времена у којем питање живота није имало вјеру, ни нацију. Бебе које су тада рођене биле су и српске и бошњачке. Свима је био потребан само кисеоник да преживе – изјавила је она и додала да је наше да вјерујемо да ће они који су починили овај злочин одговарати, ако не пред људима, онда пред Богом јер Бог је тај који суди.

Према њеним ријечима, нико никада није преузео одговорност, а сви знају да одговорност постоји и за ратне злочине нема застаре.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је страдање бањалучких беба највећи злочин који се не смије поновити.

– Највећи злочин у судској пракси је гушење, а ако је то гушење бебе, то је онда злочин над злочинима. Нисам сигуран да ћемо дочекати дан када ће се свијест и одговорност за овај злочин појавити или доћи пред неки суд, али сам сигуран да смо сви свјесни да нам се то никада више не смије догодити – рекао је Стевандић.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић изјавио је да сваки споменик говори, а овај плаче, зато што се ради о страдању беба које је тек требало да упознају свијет.

– Плаче и због међународне заједнице, оне исте која данас говори о људским правима, а тада је остала нијема. Није се радило само о тих 12 беба, то је значило 12 дјетињстава, 12 одрастања, 12 будућности. Само један телефонски позив моћника могао је спасити те животе – закључио је Станивуковић.

Данас би, додао је, свако од њих требало да има свој живот, своје снове, своје породиц, али то им није дозвољено.

– Зато овај споменик не ћути, он вјечно плаче – поручио је градоначелник.

Одлуком Савјета безбједности УН у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна исте године у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Тринаеста беба Слађана Кобас изгубила је битку за живот са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Смрт беба, као и све већа несташица основних животних потрепштина, биле су разлог за велику војну операцију “Коридор” у којој су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским и муслиманским војним снагама.

Војна операција трајала је од 14. до 26. јуна 1992. године и завршена је пробојем блокаде. Ова историјска војна побједа названа је “Коридор живота”.

 
Kaтарина Шапоња