Глас Српске, СРНА, 5.6.2020, Парастос српским жртвама у Гаравицама

Гаравице, српско стратиште на ободу усташког седишта Бихаћ Фото: Глас Српске

У Гаравицама код Бихаћа служи се парастос за више од 12.000 Срба, жртава усташког злочина почињеног у љето 1941. године.

Парастосу присуствују савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Милан Торбица.

Присутни су делегација Народне скупштине Републике Српске, начелник општине Босански Петровац Дејан Прошић, предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац, предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, предсједник Одбора „Гаравице 1941″ Небојша Куштриновић, те представници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.

Парастос гаравичким жртвама служе свештеници Епархије бихаћко-петровачке.

Усташе су у љето 1941. године побиле више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја.

Према британским изворима, у Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.

Убијени становници Бихаћа и околине били су искључиво Срби и у мањем броју Јевреји.

Ово стратиште је запостављено након Другог светског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ, држане далеко од очију јавности у бившој Југославији.

Први споменик гаравичким жртвама подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. године бихаћка општина уредила је Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.

Помен поводом 79 година од злочина на Гаравицама организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

СРНА: Гаравице – подземни град са више од 14.500 српских жртава

БИХАЋ – Предсједник Одбора “Гаравице 1941.” Небојша Куштриновић рекао је да су Гаравице код Бихаћа “подземни град Срба” у којем лежи више од 14.500 невиних српских жртава.

“Скривана истина о Гравицама увјерила нас је у чињеницу да чак ни професори историје нису знали истину о овом мјесту”, истакао је Куштриновић новинарима послије парастоса у Гаравицама.

Куштриновић је истакао да се историја понавља ономе ко не поштује ту учитељицу живота, што важи и за српски народ у последњем одбрамбено-отаџбинском рату.

Он је поносан на чињеницу да Удружење “Гаравице 1941.” није само већ су комплетне институције Републике Српске стале уз њихове напоре да ово мјесто не би било заборављено.

Чедо Бањац из Босанског Петровца кроз плач је рекао новинарима да се сваке године са тугом сјећа дана када је извршен злочин над Србима у Гаравицама који су починили Хрвати – Павелићеве усташе.

“Овај злочин нису починили фашисти, као што пише на споменику, већ хрватске усташе и Павелићеви злочинци”, истакао је Бањац.

Бањац је поручио да се злочин над Србима у Гаравицама никада не смије заборавити и да се на овом мјесту мора подићи споменик и изградити православна црква, а да обиљежја обавезно морају имати крст.

У Гаравицама код Бихаћа данас је служен парастос за више од 12.000 Срба, жртава усташког злочина почињеног у љето 1941. године.

Без организованог одласка на парастос у Гаравице

БАЊАЛУКА – Комеморација и парастос поводом обиљежавања страдања Срба у усташком злочину у Гаравицама 1941. године, ове године биће одржани без масовнијег окупљања због пандемије вируса корона, саопштили су из Завичајног удружења “Уна” и Одбора “Гаравице 41”.

– Ранијих година град и Влада Републике Српске су на молбу удружења и одбора “Гаравице 41” обезбјеђивали аутобуски превоз до стратишта, али с обзиром на пандемију одлучено је да комеморација и парастос буду одржани уз присуство званичника, а онима који дођу у својој режији и организацији упућује се молба да воде рачуна о свим мјерама заштите против вируса корона. Планирани протокол ће бити одржан у Гаравицама, у суботу, 5. септембра, у 11 часова – саопштили су организатори.

Гаравице су међу највећим стратиштима српског народа у Другом свјетском рату, одмах иза Јасеновца и Јадовна. За само два мјесеца 1941. на овом простору, који је удаљен пар километара од Бихаћа, припадници усташког покрета убили су око 12.000 људи, углавном Срба.