Хронограф, 27. 12. 2017, После пола века откривен бизаран чин српских комуниста: Преполовили број српских војника [из Архиве]

Пред Колубарску битку, Четврти пешадијски пук „Стеван Немања“ са комадантом (пот)пуковником Душаном Пурићем у маршу на Мачков камен, септембар 1914. године Фото: Оставштина Ристе Марјановића, Министарство одбране Р. Србије, Вести

Неколико дана пре свечаности поводом 50 година од Првог светског рата, у децембру 1964. године, по налогу Јована Веселинова, тадашњег председника Централног комитета савеза комуниста Србије, на мермерној табли која се налази у Спомен-костурници Колубарске битке, у крипти Цркве Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, преправљен је податак о броју Срба који су учесвовали у овом сукобу, са 250.000 на партији прихватљивијих – 120.000!

Да би читава ствар изгледала још бизарније, побринули су се каменоресци који овај цензорски посао нису урадили како ваља, па се и данас, пола века од покушаја ове неуспеле препревке, на мермерној спомен-плочи могу видети оба уклесана податка?!

У Спомен-костурници Колубарске битке број погинулих преправљен са 250.000 на Партији прихватљивијих 120.000

 

Милош Костић, бивши начелник државне безбедности колубарског среза, који је у време ове својеврсне „културне револуције“ био председник општине Лазаревац, после готово пола века ћутања ексклузивно за „Ало!“ износи детаље тајног састанка на коме је Јован Веселинов, захтевао преправку „спорних“ података.

– Када је угледао број на табли, једноставно је рекао: „Ово мора да се преправи. Довољно је 120.000“ – присећа се Костић конспиративног састанка одржаног у крипти цркве само три дана пре почетка свечаности поводом 50. годишњице Првог светског рата.

Оскрнављена спомен-табла у крипти спомен-цркве Светог Димитрија у Лазаревцу Фото: Wikimedia Commons, Републички завод за заштиту споменика културе, Павле Марјановић, детаљ, Tekiii (2018)

Међутим, то није био крај необичним захтевима, па је Веселинов, према речима Костића, тражио да каменоресци ишлајфују и оцила исклесана изнад камерних стубова у облику крајпуташа. Захтевао је и да се због безбедности гостију пробије бетонска плоча изнад костурнице, а на зиду цркве, преко пута улазних, пробију још једна врата – за излаз у случају нужде!

Ипак, врхунац је уследио када је партијски вођа наредио да се сашије завеса и њоме у потупоности заклони поглед на олтар и унутрашњост цркве.

– Једино нисмо стигли да састружемо оцила, али су зато сви други налози без поговора и на време испуњени. А велика сомотска завеса, сашивена на сам дан прославе, успешно је од анатеме штитила бројне партијске и државне званичнике који су тог дана преплавили Лазаревац – каже Костић.

Јован Веселинов Жарко, народни херој и апаратчик КПЈ /СКЈ Фото: Градска управа Зењанина, детаљ

Када је одлазио, видевши да се црква налази на узвишењу, Веселинов је свом домаћину успут поручио да ће се после прославе побринути да спомен костурница добије засебан улаз.

– Баш се наместило. Идуће године копамо тунел до костурнице, она са црквом не сме да има никакве везе – преноси Костић речи Веселинова и додаје да ова његова замисао никада није спроведена у дело јер је тадашњи патријарх Герман преко својих веза у врху партије успео да спречи реализацију сулуде замисли.

Ускоро нова преправка

Миодраг Алексић, председник Савеза потомака ратника од 1912. до 1920. у Лазаревцу, каже да ће неправда ускоро бити исправљена. У белом мермеру, иначе, првоботно је било исклесано: „Једна од највећих у ратној историји српског народа Колубарска битка вођена је 30 дана на фронту дугом 150 километара против двапут бројнијег и несравњиво јаче опремљеног завојевача велике Аустроугарске царевине. Тада слободна српска земља бацила је у овај судбоносни судар све своје одбрамбене снаге – 250.000 бораца…“

Новопробијени улаз у цркву Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу Фото: Ало, Гане Ђорђевић

Јединствена у свету

Храм Светог великомученика Димитрија изграђен је 1939. поводом 25. годишњице битке, према пројекту Ивана Рика. У костурници ове спомен-цркве сахрањено је око 20.000 српских и 30.000 непријатељских војника погинулих у Колубарској бици, која се водила од 16. новембра до 15. децембра 1914. године. Ни на једном другом месту није сахрањен оволики број погинулих припадника две супростављене војске и по томе је овај храм јединствен у свету.

 
Гане Ђорђевић, Ало