Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]

Норвешка, немачки логор Фото: Српска историја, архива Нарвик центра у Хордленду

Пре тачно 83 године у норвешке логоре смрти депортовано је 46 Кикинђана, од који су се кући вратила њих седморица. Сећање на мај 1942. године Кикинђани никада неће заборавити, а већ пету деценију полажу венце на споменик интернирцима који сведочи о преживљеним ужасима, али и пријатељству два народа ‒ српског и норвешког.

О ужасним данима у норвешким казаматима сведочила су седморица интернираца из Кикинде који су преживели сву голготу око 30 концентрационих нацистичких логора. Од 1942. до 1945. године, у Норвешку је са подручја Краљевине Југославије насилно одведено највише Кикинђана, Нишлија, Сарајлија. У најсуровијем Беисфјордском логору, Кикинђани су провели највише времена.

‒ Посетио сам место некадашњег логора Беисфјорд који је од града Нарвика удаљен око 10 километара. Карактерише га пустош и крш где буквално трава не расте, због климе и конфигурације терена. Сурови су били услови за преживљавање, а сведочења преживелих интернираца су стравична. Јели су оскудно растиње које је тамо расло, али је борба за живот била јача од свих опасности у којима су се нашли ‒ прича Тибор Фиреди, секретар Друштва српско-норвешког пијатељства.

Током Другог светског рата Норвешка је била окупирана земља на челу са Видкуном А. Квислингом, лојалном нацистима, чији је циљ био експлоатација руда и стварање одбрамбеног бедема од СССР и западних земаља. За градњу железничких и друмских путева доводили су заробљенике из окупираних држава.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

‒ Норвешки народ, који се отргао од тадашње квислиншке владе која је потписала примирје са нацистичком Немачком, желео је да помогне заробљеницима излажући се великом ризику, а Кикинђанима је то остало у неизбрисивом сећању. Они који су преживели, желели су после Другог светског рата да им захвале, угосте их и тада је почело вишедеценијско пријатељство два народа, које је продубљено Декларацијом о братимљењу ‒ наводи Фиреди.

Круна пријатељства два народа која су се кроз историју приближила у патњи и међусобном помагању, озваничена је првом Декларацијом о српско-норвешком пријатељству 6. октобра 1966. године у Кикинди, потом и другом 2017, а две године касније отворен је и „Парк пријатељства”. У Норвешкој, такође, постоји неколико спомен-обележја, у знак сећања на страдале заробљенике.

‒ Оно шта су преживели оставили су у својим сећањима и записима, а град је њима у част и вечну славу подигао споменик да се никада не заборави њихово страдање. Норвешки народ им је пуно помогао и то се неће заборавити, а као знак нераскидиве историјске везе, изникло је пријатељство и братимљење Кикинде са градом Нарвиком. И за будућа поколења наставићемо даљу сарадњу са Нарвиком и боље повезивање ‒ рекао је Жељко Раду, члан Градског већа за социјалну политику, демографију и људска права.

Споменик кикиндским интерницима изградио је почетком седамдесетих година вајар Слободан Којић. Од тада, сваког маја, представници локалне самоуправе, борачких удружења и Душтва српско-норвешког пријатељства на истом месту полажу венце, да се страдања никада не понове и не забораве.

Мирослава Обадић