
Иницијатива Упознајте српско страдање у Риму Фото: РТРС, Меморијални центар Републике Српске
Српско страдање дио је слике Рима. Од 7. до 13. септембра, у оквиру Међународне дигиталне кампање „Упознајте српско страдање“, садржаји Меморијалног центра Републике Српске приказују се на више локација у италијанској престоници.
Кампања је постављена на Пјаци дела Република и Виа Национале, код Кастел Сант’Анђела и на Лунготевере Прато, у подручју Кавура, на Лунготевере Тестачо, у дијелу града који обухвата Трастевере, Маркони, Монте Верде и Ђаниколо, као и на Виа Грегорио VII, у близини Ватикана.
Током седам дана, прича о српским жртвама стиже до великог броја грађана Рима, али и туриста из различитих дијелова свијета који свакодневно пролазе овим локацијама.
Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић каже да је излазак изван граница српског простора један од кључних циљева кампање.
– У тренутку када се на српски народ врше политички притисци, посебно је важно да се наш глас чује и изван граница наших простора. Једноставно, не смијемо да дозволимо да било ко у свијету одређује које ће жртве бити поменуте, а које прећутане, и да политичке одлуке и политички притисци постану замјена за чињенице – рекао је Бојић.
Он наглашава да је циљ да се глас српских жртава чује на најважнијим мјестима у свијету.
– Ако се говори о жртвама, онда се морају поменути све жртве. Ако се тражи суочавање, сви се морају суочити и запитати се зашто нико није одговарао за бројне и масовне злочине над Србима – поручио је Бојић.
Избор Рима није случајан. Италија је једна од водећих европских држава, али и земља која је деценијама непосредно укључена у политичка и безбједносна дешавања на Балкану.
Посебан значај има њено учешће у међународној мисији КФОР на Косову и Метохији, гдје је италијански контингент међу најзначајнијим у саставу мисије која је на простору покрајине присутна од 1999. године.
Италија је зато важна адреса за причу о српском страдању. Земља која је годинама непосредно присутна на простору Балкана истовремено је и земља чија јавност, како оцјењује италијански истраживач, о ратовима деведесетих и даље зна премало.
Да је тема ратова у бившој Југославији у Италији и данас недовољно позната, сматра Lorenzo Bernasconi, истраживач у Фондацији Макијавели.
– Рат у бившој Југославији био је једна од најтрагичнијих и најкрвавијих страница у новијој европској историји. Страница о којој у Италији и даље често знамо премало – каже Бернаскони.
Он подсјећа да је Балкан географски веома близу Италији, али да је познавање онога што се догодило деведесетих у италијанској јавности далеко од тог географског сусједства. Управо због тога, каже, рад Меморијалног центра има посебан значај.
– Активност и допринос Меморијалног центра Републике Српске, из мог угла гледано, представљају важан допринос, јер дају глас жртвама које у првим годинама након сукоба нису нашле много простора у медијима, заправо готово никакав – навео је Бернаскони.
Посебно издваја српске цивилне жртве, о којима се, према његовој оцјени, након рата говорило мало.
– Сукоб је захватио цивилно становништво различитих етничких припадности, различитих култура и различитих вјера, али се о српским цивилним жртвама мало говорило – каже он.
Управо на свједочанствима људи Меморијални центар заснива значајан дио свог рада. До сада је прикупљено више од 1.500 аудио-визуелних свједочанстава, а ријеч је о грађи која говори о страдању цивила, прогонима, губитку чланова породица, животима који су промијењени ратом.
Међународна дигитална кампања „Упознајте српско страдање“ у Риму траје до 13. септембра, а након Њујорка и Беча, италијанска престоница постала је нова важна тачка у настојању Меморијалног центра да причу о српском страдању изнесе пред европску и свјетску јавност.
Кампања „Упознајте српско страдање“ реализује се уз подршку Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.

Насловне стране европских медија о кампањи Упознајте српско страдање Фото: Меморијални центар РС, Глас Српске
Глас Српске, 13. 9. 2026, Српско страдање први пут на насловницама европских медија
Међународна дигитална кампања у Риму о српском страдању у протеклих седам дана привукла је пажњу грађана, а први пут у историји српско страдање је на насловницама италијанских и европских медија, од традиционалних националних дневних листова до великих дигиталних платформи, саопштио је Меморијални центар Републике Српске.
На страници Центра наведено је да италијански и европски медији готово једногласно оцјењују да кампања „Упознајте српско страдање“ отвара пред европском јавношћу тему која је предуго била гурнута у страну – страдање српског народа као недовољно познато и занемарено поглавље историје Европе 20. вијека, уз јасну поруку да без српских жртава нема цјеловитог европског памћења.
Велики одјек у италијанским медијима
„Рим је ових дана у знаку поруке о српском страдању. Међународна дигитална кампања ’Упознајте српско страдање‘, коју Меморијални центар Републике Српске представља од 7. до 13. септембра, привукла је пажњу грађана“, наводе из Центра.
О кампањи су извијестили италијански и европски медији „Ил ђорнале“, „Ил темпо“, „Либеро квотидијано“, „Афаритаљани“, „КОСМО“ и други.
Глас истине стигао и до Брисела
Медијски одјек кампање није остао само у Италији. Текст о кампањи „Упознајте српско страдање“ објавио је „Њуз Јуроп“, а пренио га је и „ЕУ репортер“, европска медијска платформа са сједиштем у Бриселу. У текстовима се наглашава да кампања настоји да српско историјско искуство представи кроз документе, архивску грађу и лична свједочанства, изван политичких тумачења и стереотипа.
Директор Меморијалног центра Денис Бојић оцјењује да је ово велики успјех за Републику Српску.
„За кратак период успјели смо да тему српског страдања отворимо у значајним међународним медијима – од недавне изјаве за ’Вашингтон тајмс’ у Сједињеним Америчким Државама, до реномираних италијанских медија као што су ’Ил темпо’, ’Ил ђорнале’ и ’Афаритаљани’, који су извјештавали о српском страдању представљеном кроз наше мултимедијалне изложбе“, навео је Бојић.
Пробијање вишегодишње медијске блокаде
Посебну тежину овом резултату даје чињеница да се о српском страдању у тим медијима до сада готово није говорило.
„Зато за нас није најважније само колико је људи видјело изложбу, већ чињеница да смо успјели да отворимо врата медија до којих је годинама било изузетно тешко доћи. А управо оно што је услиједило показало је о коликом је искораку ријеч – српско страдање нашло се у медијима који обликују јавни разговор у Италији и Европи“, рекао је Бојић.
Порука пред милионским аудиторијумом и европским званичницима
Све поруке из Рима стигле су и до Брисела. „Њуз Јуроп“, европски дигитални медиј усмјерен на европске и међународне теме, објавио је текст којим је српско страдање директно постављено у контекст занемарене димензије европске историје, а текст је пренијела „ЕУ репортер“, бриселска европска мултимедијална платформа, која је посебно значајна због публике у европском политичком центру.
„У фокусу њиховог текста је питање зашто је искуство српских цивила током ратова 20. вијека остало недовољно познато дијелу западноевропске јавности, а управо то питање путем ове платформе нашло се пред више од 1,8 милиона корисника из 157 земаља. Истовремено, овај дигитални магазин стиже до више од 2.000 адреса политичара и званичника ЕУ, амбасада, невладиних организација и других доносилаца одлука“, наводе из Центра.
„КОСМО“, медиј на њемачком језику који има снажну публику у Аустрији и ширем њемачком говорном подручју, посебно међу становништвом поријеклом са Балкана, кампању ставља у контекст „заборављених судбина“ српских жртава 20. вијека. Његов текст додатно шири причу ван Италије и показује да кампања већ прелази оквире једне државе.
Интернационализација српског историјског искуства
Бојић поручује да се тако из различитих медијских углова појављује иста суштинска слика, а то је да српско страдање више није тема која остаје затворена унутар српског простора.
Међународна дигитална кампања „Упознајте српско страдање“, која је у јулу почела у Сједињеним Америчким Државама, потом преко Аустрије стигла у Италију, постала је дио ширег процеса интернационализације рада Центра, с циљем да се глас српских жртава чује на важним мјестима у свијету, а њихова имена, лица и свједочанства буду дио европског памћења о 20. вијеку.









![Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2020/09/dokumentarac-o-cika-djordjumihailovicu-f-glas-srpske-45x45.jpg)

















![Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/02/ustanici-retkocerska-ceta-krajem-1916-f-koprijanradio-narodni-muzej-toplice-prokuplje-45x45.jpg)


![РТРС, СРНА, 30.5.2026, Навршава се 27 година од НАТО бомбардовања Сурдулице и убиства избјеглица [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2020/05/surdulica-1999-nato-razaranje-f-rtrs-vostok-ww-45x45.jpg)



