Спомен табла рударима из рудника Раковац, масакрираним 7. фебруара 1942. Фото: РТРС
У бањалучком насељу Раковачке Баре данас је, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убијеним у усташком покољу 1942. године.
Споменик је обновило Друштво пријатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио је Републички секретаријат за вјере.
Према најновијим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анте Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убијено је 2.300 Срба.
Предсједник Друштва пријатеља манастира Хиландар Драгутин Вујичић је новинарима рекао да је споменик обновљен и урађен достојанствено, онако како ти људи и заслужују.
„Сада је већ 100 година од Првог свјетског рата и имамо прилику да видимо све наше голготе и сва наша страдања“, каже Вујичић.
Он је рекао да је требало проћи много година да се споменик обнови истичући да је пуно таквих мјеста.
„Дао Бог да се на неки начин вратимо себи и да се, помињући те жртве на достојанствен начин, присјетимо свега онога што су ти људи прошли и што смо ми као народ проживјели кроз вијекове – да то буде нешто што ће нас зближити и ујединити да не доживљавамо поново оно што смо доживјели до сада“, рекао је Вујичић.
Мјештанка Рада Булатовић каже да је данас дошла да ода почаст рударима који су побијени прије 72 године, истичући да се њихова жртва не смије никада заборавити.
Она је рекла да је била мала када су на овом мјесту ископаване кости, које су пребачене у костурницу Дракулић.
„Тада је једна жена познала ципеле свога оца и почела јако да вришти, ја сам се препала и побјегла“, каже Булатовићева.
У усташким извјештајима пише да је 7. фебруара у 4.00 часа десетак усташа запосјело рудник Раковац и одмах убило неколико Срба који су спавали у радничкој бараци.
Око 8.00 часова пристигло је још око 50 усташа који су сачекали раднике друге смјене, легитимисали их и одвојили православне Србе од осталих, након чега су их везали, одводили у непосредну близину рудника и обарали ударцима тупим оруђем у потиљак.
Пошто би их оборили, дотукли би их ударцима крампова, а на исти начин поступали су и са радницима треће смјене када су излазили из јаме, при чему је убијено 37 од укупно 68 Срба.
У њемачком извјештају о овом догађају наводи се да број убијених рудара православаца није непобитно утврђен, али да је ријеч о најмање 31, а највише 63 лица. Међу убијенима налазио се и један католик који у одлучујућем тренутку није могао да докаже своју вјерску припадност, јер није умио да очита католичку молитву „Оче наш“.
Након покоља у руднику Раковац, усташе су под вођством натпоручника Јосипа Мишлова и у пратњи жупника из Петрићевца Вјекослава Филиповића наставиле са убијањем Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике.
