Трећину убити, трећину протјерати, остале покатоличити, то је био план некадашње НДХ у Другом свјетском рату.
О томе и данас говоре преживјели свједоци. И због тога, кажу, у Приједору у то вријеме није било грађана православне вјере. Једни су убијени у покољу крајем јула и почетком августа ’41. или завршили у Јасеновцу. Други протјерани у Србију, а преостали Срби покрштени у католичку вјеру.
Докази о покатоличавању Срба , тврде свједоци, могу се наћи у свакој школи на простору бивше НДХ, гдје су сачуване матичне књиге. О покрштавању православаца у Приједору свједочи породица Остојић.
Осамдесетшестогодишњи Александар Остојић, сјећа се дана из основне школе када су Срби морали постати католици. Био је један од њих. – Они који су се прекрстили, остали су живи. А они који нису, били су сви побијени. То је било `41. године, за Илиндан, то је првог и другог августа – присјећа се Остојић.
Трагом ове приче Приједорчанин Лазар Гвозденовић, истраживао је и дошао до сазнања да је неопходно у гимназијским школским матичним књигама из Приједора, упоредити ’41. и ’42. школску годину. Све је и више него јасно, каже професор Гвозденовић – покатоличени су сви православни ђаци.
– Није постојао ни вјероучитељ православне вјере. Само два вјероучитеља, мухамеданска, тако се звало прије, то је исламски и католички вјероучитељ – каже Гвозденовић.
Покољ, избјеглиштво у Србију и покрштавања документовали су у монографији бивши ученици и професори приједорске Гимназије. Школске матичне књиге, налазе се данас у Архиву Републике Српске, тврди Лазар Гвозденовић.
– Треба добро припазити да се не изгубе, јер су већ мени били нагласили да их нема. Касније када сам ја припријетио тужилаштвом, онда су их нашли – каже Гвозденовић.
Прича занимљива и за Музеј Козаре. Кажу, обратиће се Архиву Републике Српске.
– У могућности смо да добијемо интересантне информације које се тичу политике коју је НДХ спроводила на овом простору – каже историчар Ведрана Адамовић.
Покрштавање Срба на цијелој територији НДХ могло се реализовати само по темељно осмишљеном плану и програму Католичке цркве, на чијем је челу био Алојзије Степинац, категроичан је професор Гвозденовић.
