Вести онлајн, 16.5.2020, Мој деда српски светац

 

Свети Никола 1943: Свештеник Будимир Соколовић благосиља жито и колач за крсну славу Драже Михаиловића Фото: Архива

Свети Никола 1943: Свештеник Будимир Соколовић благосиља жито и колач за крсну славу Драже Михаиловића Фото: Архива

 

 Патријарх Павле у гостима

По чему ће Вам остати упамћени сусрети са патријархом Павлом?

– Патријарх Павле је дошао код нас 1992. године и био је гост код нас у кући и слободно могу рећи да је тад већ био живи светац. Веома је скроман био и кад год смо ишли за Србију он је нас радо примао у Патријаршију. Оно што је патријарх Павле урадио на овом континенту је највеће благо јер је успео да успостави јединство међу Србима. А то заиста може само светац да уради, и све цркве су учествовале у организацији за његов долазак.

 

Неуморни пастир у Америци

Ваш отац је много учинио за развој СПЦ у Америци. Како је дошло до тога?

– Мој отац је емигрирао из Југославије 1966. године. Претходно је уписао Богословски факултет, али због прилика које су биле у отаџбини морао је да напусти. Убрзо по доласку у САД, владика Сава га је рукоположио у чин свештеника и најпре је био постављен у парохији Светог Георгија у Пенсилванији, затим у парохији у Стубенвилу у Охају, јер је непрестано радио на подизању црквене заједнице, и на крају преузима старешинство Саборне цркве у Кливленду све до пензионисања.

Чињеница је да мој отац нимало није штедео себе за цркву јер је следио пример свога оца. Пошто се увек сећао како је избегао, радо је помогао свима који су дошли из матице у Америку, да им омогући све што је потребно док се не снађу. Заиста је био неуморни пастир на њиви Господњој.

 

Страдао у близини Фоче

Прота Будимир Соколовић рођен је 5. априла 1910. у месту Тегаре крај Фоче, у источној Босни. Отац Лазар Соколовић и мајка Даринка у овом градићу су држали хотел, али се он одлучио да налик својим прецима упише Богословију коју је завршио у Сремским Карловцима и Призрену. Оженио се 1932. Десанком Балабан, после чега је и рукоположен и постављен за пароха у Чајнићу, где је службовао наредне четири године. Потом постаје стални парох при цркви Успења Пресвете Богородице у Добруну где га затиче почетак Другог светског рата.

Са успостављањем НДХ, усташе њега и породицу (супругу и синове Владимира, који је тада имао пет месеци, и Василија, који је има три године) одводе у логор у Славонској Пожеги, после чега га протерују у Србију. Тамо постаје помоћник ужичког пароха, а у првим данима организованог отпора окупатору прикључује се покрету Драже Михаиловића, где у Врховној команди обавља функцију верског референта.

Почетком 1945. са делом Врховне команде Југословенске војске у отаџбини повлачи се у источну Босну, а партизани га заробљавају код села Оцркавље, близу родне Фоче. Прота Новак Станојевић, један од сведока тих догађаја, 1990. је испричао да је Будимир Соколовић стрељан близу куће Миљенка Вуковића из села Ратаја 17. или 18. маја 1945, а да су га убили припадници Треће и Четврте санџачке бригаде.

 

Две славе

Љиљана Дамљановић је рођена у Чикагу, а са проглашењем деде за свеца, каже, у кући славе две славе.

Свети мученици Дабробосански и Милешевски се прослављају 11. јула, а ми уз овог свеца обележавамо и породичну крсну славу, Светог краља Стефана Дечанског – прича наша саговорница и додаје да су многе цркве и манастири по свету почели да фрескопишу и Светог Будимира.

– И мој отац, а његов син прота Василије, написао је свом оцу тропар и кондак.

 

Око цркве као пчеле

Љиљана Дамљановић каже да су Срби у Америци окренути Цркви.

– Народ се труди да одржи литургијски живот, да се окупља око својих цркви као пчеле око кошница. Ту се млади и упознају, поготово што постоје многе активности при нашим храмовима. Данас у свету и поред свега што смо окружени једино нас црква и њена заједница може сачувати да се ми као народ не изгубимо.

 

У кући се говори српски

Какви су заправо Срби који живе у Америци?

– Трудимо се да по сваку цену одржимо веру и обичаје, иако смо далеко. Није то лако у земљи која није православна. Али, већином сви прослављају своје крсне славе и на сваки начин се трудимо да се не изгуби наш језик. Зато и васпитавамо децу која се школују на енглеском да се у кући обавезно прича српски и да се никада не забораве своји корени.

 

Ко су свештеномученици?

Свете свештеномученике дабробосанске и милешевске чини група од 30 именованих и много више неименованих свештеника СПЦ који су током Другог светског рата страдали на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне. Највећи број је страдао од усташке руке, почев од 1941. године, а већина њих није ни стизала до концентрационих логора, већ би били убијани у црквама или у месту службовања.

Ту праксу убијања српских свештеника крајем рата наставиле су и неке партизанске јединице у чијим редовима је највише било некадашњих домобрана и усташа, али и припадника муслиманске милиције.

Због великог броја убијених свештеника, митрополит дабробосански Николај је дао предлог Светом архијерејском синоду да се сви они уврсте у диптих светих – поменик СПЦ тако што ће се одредити датум њиховог заједничког прослављања под именом Свети свештеномученици дабробосански и милешевски.

 

Неустрашиви свештенослужитељи

Ваш деда је уврштен у свеце и од 2005. у календару СПЦ 11. јула се прослављају Свети мученици дабробосански и милешевски. Ко су били ти мученици?

– Због мноштва имена, али и због тога што је немогуће и сакупити све податке ко је пострадао у то време, црква је прогласила све оне који су мученички пострадали у тим крајевима. Зато ми данас имамо на хиљаде мученика и једни од њих су дабробосански и милешевски.

Такође међу те мученике спаде и мој деда прота Будимир, као и многи други свештенослужитељи цркве Божје. Можемо да видимо да су заиста свештенослужитељи у том времену били неустрашиви и да су сваког минута били спремни да положе свој живот за цркву и народ. Можемо рећи да још увек нешто сазнајемо и откривамо јер то је дуг период и није лако пронаћи све информације.

 

Обичаји као у матици

Како обележавате славу у Сједињеним Америчким Државама, какав је литургијски живот наших Срба, који је значај породице у овом времену мекдонализације друштва?

– Слава се обележава као и у нашој домовини, спремамо колач и кољиво које носимо у цркву на благосиљање. После нам свакако долази родбина, пријатељи и трудимо се да тај дан будемо сви на окупу. Овде у Америци, посебно ако је радни дан, већина нам долази увече због посла, али слободно могу рећи да се сви обичаји испуњавају као да смо у матици.

 

Ђорђе Баровић – Вести

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed