За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 30. 9. 2024, Почаст српским ратницима на месту команде Солунског фронта
Код меморијалног комплекса Поликастро у Грчкој, на месту где се налазила команда Солунског фронта одата је почаст ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату. Крај монументалног споменика погинулим ратницима интониране су химне Србије, Грчке, Француске, Русије и Велике Британије, а у част страдалих у пробоју…
Вечерње новости, 30. 9. 2024, СТРАДАЛИМ СРПСКИМ ХЕРОЈИМА ДОСТОЈНА ОБЕЛЕЖЈА: После 96 година коначно обновљено војничко спомен-гробље у Софији
ДО недавно оронуло, са напуклим плочама и покиданим украсним ланцима, Српско војничко гробље у Софији добило је, после 96 година, нови изглед. Министар културе Никола Селаковић, који је иницирао рестаурацију у време док је био министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обишао је овог викенда завршне радове. Гробље… Глас Српске, 29. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Политички односи у БиХ: 1945-1958 (3) – Миграције и српска демографска ерозија
Миграције које су се десиле првих година након ослобођења један су од фактора различите популационе динамике три босанскохерцеговачка народа. Тај период обиљежило је знатно исељавање Срба, донекле и Хрвата, док су муслимани минимално учествовали у миграцијским кретањима изван Босне и Херцеговине. Образац којим се КПЈ служила при рјешавању избјегличког питања…
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко „римовање“, са циљем да се промене исходи из прошлости – једно је од питања на које у новој књизи „одговара“ Александар Динчић, историчар из Ниша. „Нишка грешка“ један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над… Српски меморијал, 30. 9. 2024, На данашњи дан – Шабачки Крвави марш 24-30. септембар 1941.
На данашњи дан готово 5.000 Шапчана, који су у одмазди за неуспелу опсаду Шапца и Мачванске Митровице (Церског одреда четничких војних одреда) одведени на усиљени марш до села Јарак у тадашњој Независној Држави Хрватској у привремени логор на ледини, враћени су у новоосновани логор у касарни војске Краљевине Југославије,… Вечерње новости, 29. 9. 2024, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ПРАГУ КОМУНАЛНИ ПРОБЛЕМ: Храм у чијој крипти су кости 130 српских војника, чији је ктитор био краљ Александар, смета
ГРАДСКЕ власти Прага у уторак 1. октобра очекују да им се врате кључеви Цркве Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу. У овом храму под управом помесне Православне цркве чешких земаља и Словачке непрекидно се служи Богу од новембра 1924. године, а у крипти цркве налазе се кости 130 српских јунака…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 15.6.2017, Обиљежено четврт вијека од страдања Срба у Мостару
У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље.
Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске, обиљежено је бацањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви.
Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње овим је обиљежила и Дан несталих и погинулих херцеговачке ре[...]
РТС, 6.5.2014, Човек који је пуцао на немачку подморницу
Илија Гојковић је једини српски генерал који је погинуо у Првом светском рату. Погинуо је 1917. године код обала Сицилије када су га усмртили хици из немачке подморнице, на коју је претходно отворио ватру из пиштоља.
Иако је војевао у шест ратова, против Турске, Бугарске, Аустроугарске и Немачке, генерал Илија Гојковић, командант Моравске дивизије, имао је најважнију битку у Средоземном мору, недалеко од Сицилије.
После повлачења преко Албаније и доласка на Крф, Гојковић је тешко оболео и пребачен је на лечење у Француску, објашњава потпуковник Слободан Ђукић, историчар и професор на Вој[...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
Вечерње новости, 6.10.2021, Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио - Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи
Поводом смрти председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, своје сећање о њему изнео је и наш колега новинар Владимир Митрић.
- Никад нећу заборавити призор ком сам присуствовао, када, у оно време мајор, др Зоран Станковић, у Факовићима код Зворника, теши мајку Добрину Продановић, док она љуби лобању сина Живана - једино што је од њега остало пошто су га хорде Насера Орића измасакрирале у селу Ратковић, где је некад било 338 српских домова.
Управо је Зоран установио да је то лобања њеног чеда. И многим мајкама, очевима, сестрама, браћи, синовима и кћерима др Станковић[...]
Глас Српске, СРНА, 29. 11. 2024, Промовисана књига „Ничији војници“ Жељка Пантелића: Истина о Добровољачкој
У Центру за културу Иво Андрић у Вишеграду представљена је књига Ничији војници, аутора Жељка Пантелића, припадника ЈНА који је преживио масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Аутор је рекао да је књига Ничији војници настала као одговор на лажи које су муслимани деценијама ширили о 65. заштитном моторизованом пуку и осталим припадницима ЈНА који су тада били на подручју града Сарајева. Пантелић је рекао и да је ово до сада најдетаљније штиво у којем се прави разлика између улице и случаја Добровољачка коју медији дуго нису правили.
Пантелић је додао да је књига дијелом аутобиографска,[...]
