За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 10. 6. 2024, Чемерно: Обиљежене 32 године од страдања српских цивила [Мапа]
У Чемерну у федералној општини Илијаш данас су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима који су починили припадници муслиманских јединица и ХВО. Злочин над српским цивилима у селу Чемерно догодио се у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године када су га напале муслиманске јединице из села Корита,…
Искра, 9. 6, 2024, Владимир Умељић: Бертолд Брехрт, глас немачке савести
Велики немачки књижевник Бертолт Брехт вероватно најпре асоцира на свој неустрашив сатиричан одговор комунистичкој врхушки у Источном Берлину, када су Немци 17. јуна 1953. једном пробали побуну против свог диктаторског режима. Локални комунистички властодршци, које су совјетски тенкови тада привремено спасли од (заслуженог) одлагања на депонију отпада историје, изјавили су… Политика, 8. 6. 2024, Дело Нети Мунк служи на част њеном јеврејском роду и српском народу
Забораву и данас одолева велико ратно дело Јеврејке Наталије Нети Мунк, добровољне ратне болничарке, која је за исказану људскост према рањенима и напоре за отаџбину Србију одликована Карађорђевом звездом с мачевима и другим ордењем. „Следећи поруку свог славног сународника и историчара Јосифа Флавија ’Воли земљу у којој си се родио,…
Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]
Књигом „Велика Србија – стварност и мит“ отворио сам нова питања и охрабрио друге, млађе историчаре и ствараоце да се њиме баве – каже у интервјуу за „Глас Српске“ угледни историчар, академик Чедомир Попов, који је однедавно и предсједник Матице српске у Новом Саду. Књига, која је оцијењена као најбоље… Вечерње новости, 8. 6. 2024, У селу Метајна, у две приватне куће, направљен специјални логор за жене и децу – 44 Српкиње убијене на путу ка логору [Мапа]
На острву Пагу, по окупацији Краљевине Југославије у Другом светском рату, у јуну 1941, успостављен је посебан логор за жене и децу, који се налазио у дубини Пашке увале, око три километра северозападно од Слане, у селу Метајна. Осим њега, постојао је и мушки логор – Слана. Женски је био…
ИН4С, Седмица, 7. 6. 2024, Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата – На данашњи дан [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 6. 8. 2019, Априлски рат: УСПОМЕНА НА БОЖИДАРА ЖУГИЋА - Официра памте и Словаци
Поручник Краљевине Југославије осам деценија касније побратимио Гложан у Војводини и Новаковиће у Црној Гори
ПОВЕЉОМ о братимљену црногорског села Новаковићи и војвођанског места Гложан, минулог викенда у Општини Жабљак, учвршћена је успомена на Божидара Жугића, храброг официра Војске Краљевине Југославије који је херојски погинуо 1941. бранећи мештане Гложана пред инвазијом хортијеваца на Бачку.
Делегацију Гложана предвођену председником Општине Бачки Петровац Срђаном Стојановићем, представником МЗ Гложан Иваном Червенаком и иницијатором братимљења Крстом Жугићем из Новог Сада, примио је пр[...]
НСПМ, Танјуг, УНС, 21. 8. 2024, На данашњи дан 1998. терористи ’ОВК‘, у близини Ораховца, отели новинара Радио Приштине Ђуру Славуја и возача Ранка Перинића, њихова судбина и даље непозната
Данас се навршава 26 година од отмице новинарске екипе Радио Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перенића на путу Велика Хоча–Зочиште, у општини Ораховац, а њихова судбина је и даље непозната.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ).
Славуј и Перенић су последњи пут виђени у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом такозван[...]
Глас Српске, 20.7.2015, Помен убијеним српским цивилима у селу Горњи Магашићи код Братунца
Братунац - Прислуживањем свијећа за покој душа и полагањем цвијећа код спомен-крста на братуначком градском гробљу, данас су обиљежене 23 године од убиства осам српских цивила из села Горњи Магашићи код Братунца.
На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из Сребренице упале су у ово село, убијајући српске цивиле који су купили сијено на њивама и старце у двориштима.
Од осморо убијених, шест су биле жене, међу којима и трудница Љиљана Илић. Испред куће заклани су и спаљени 85-годишњи Благоје Поповић и његова супруга Љепосава.
Иако су сви убијени били цивили, за овај злочин још нико[...]
СРНА, 15. 8. 2023, Навршене 82 године од масовног убиства логораша на Пагу
Навршиле су се пуне 82 године од када су усташе пред долазак италијанских окупационих власти у логорима на Пагу убиле око 800 логораша, међу којима и дјеце.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена масовна ликвидација Срба на Пагу због сазнања да ће на тај простор доћи италијански фашисти и затворити госпићку групу логора.
"Они су жене и децу довезли два дана прије 14. августа улогоровали непосредно уз јеврејски логор, да би их тог 14. повели преко камењара до два и по до три километра удаљеног мјеста и[...]
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке.
Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из другог очевог брака. Прву супругу и четири кћерке убиле су усташе. Од двадесет троје из породичне заједнице Мијатовића, преживјело их је троје.
Џелатима је успио побјећи отац Борислава Михића. Сузних очију прича да је отац својој дјеци дао имена убијених сеста[...]
