За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 29. 4. 2024, Ђорђе Ивковић: О Зверима и људима – сличице из Великог рата
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге… РТРС, Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2024, Веритас: Ко прави разлику између цивилних жртава у Окучанима и Загребу?
Документационо-информативни центар „Веритас“ упитао је, поводом 29 година од хрватске агресије на српско становништво у западној Славонији, која је била под заштитом УН и у којој је убијено скоро 300 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце млађе од 14 година, ко то и зашто прави разлику између цивилних…
РТС, 16. 4. 2024, Програм за дијаспору – Наши сусрети: Крестићева борба за истину [Видео]
Stella polare, 25. 3. 2024, Милутин Станчић: Дримкол, Мала Шумадија – Завичај заборављенох великана – записи из Македоније
Дримколу у походе, на југозападу данашње Македоније, стигли смо по врелини једног јулског дана на око седам километара од међе са Албанијом, односно 14 километара северно од Струге. Ту у колоритном подножју планине Јабланице, јесте наше одредиште – село Лабуништа. Родно место и вечно почивалиште заборављеног српског писца Анђелка Крстића… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве. Њих је у професоровој евиденцији у… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Војвода Степа код Једрена осветио Мрњавчевиће: На данашњи дан – Преминуо војвода Степа Степановић
Брижљиво упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици. –… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 9. 7. 2023, Оливер Суботић: Тесла и Карађорђевићи
Док сам ишчитавао примарне изворе за потребе писања књиге „Тесла: Духовни лик”, имао сам прилике да се лично уверим у оно што су готово сви Теслини биографи у мањој или већој мери уочили у његовој личности, а то су изразите „осцилације” (неретко и противречности) у разним темама. Ипак, приметио сам да постоји неколико тема у којима, сликовито речено, не постоје „синусоиде” и изражене „амплитуде”, већ искључиво „линеарна функција”. Једна од тих ретких тема где Тесла показује јасну константу у ставовима је однос према српству, Краљевини Југославији и Краљевском дому Карађорђевића.
Никола Тесл[...]
РТРС, 22. 4. 2023, Тулековић: Жртвама Јасеновца и Доње Градине вратити лице
Директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да та установа има базу података жртава логора Јасеновац са годинама рођења и страдања, али да желе да свакој жртви врате лице и прикупе њихове фотографије, документа и предмете.
- Ми смо 2016. године покренули иницијативу за прикупљање фотографија, докумената и предмета са циљем да свим тим жртвама вратимо лице. Дакле, имамо базу података са њиховим годинама рођења и страдања, али сада желимо да то детаљније документујемо и прикупимо њихове фотографије - рекла је Тулековићева новинарима.
Истакла је да је о[...]
Политика, 13. 5. 2023, Помен Србима убијеним у логору у Земуну
На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а.
У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.
На споменику који је постављен 1951. године на Земунском гробљу, стоји натпис "Жртвама фашистичког терора од 1941. до 1944, али нигде не пише да је то јед[...]
![РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12270-350x200-no.jpg)
РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]
Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, у Осову код Рогатице одата je почаст за српске цивиле, које су прије 77 година усташе убиле на најсвирепији начин. Више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, само од којих 24 из породице Ристановић, затворено је у кућу и шталу, и запаљено.
И данас, Осовом одјекују болна сјећања на 27. април 1942. године, када је харајући овим крајевима Црна легија Јуре Францетића, потпомогнута комшијама, у најтежим мукама уморила и живу запила српску нејач из овог села и збјега који се са романијског платоа кретао ка Дрини и Србији.
- Прича[...]
РТРС, Срна, 2.5.2018, У Миљевићима обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој
У Миљевићима у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима.
Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто на мјесту гдје се напад догодио, да би се избјегло понижавање жртава и њихових потомака.
Према програму обиљежавања, планирано је да у 11.00 часова буде служен парастос у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима, а у 11.30 часова положени вијенци на Спомен-крсту.
Обраћање званичника[...]
