Печат, 24. 4. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Ускочка епопеја [VI]

Кула Јанковић Стојана у Исламу Грчком Фото: Политика, архивска фотографија Ускочка епопеја започиње историјским падом Маџарске и избором Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља 1526. који је подразумевао стално наоружану и на борбу са Турцима готову Војну границу, што је и остварио 1530. године насељавањем неколико стотина српских породица из крајева око Гламоча, Унца и Срба, које је настанио на царској…

Цео текст

Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности [I]

Манастир Крка (~1350) Фото: Миљан Гогић, Печат Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског…

Цео текст

Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]

Насловна страна другог издања Качићићеве књиге Разговор угодни народа словинскога, посвећено пресветлом кнезу Луки Ивановићу из Доброте, Бока Которска, из 1759. године Фото: Град Шибеник, sibenik.hr Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају

Егзекуције Срба у Херцеговини, Гацко, Први светски рат Фото: Музеј Херцеговине, Требиње Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од…

Цео текст