Вечерње новости, 6. 6. 2026, Борис Субашић: Ни трага од српских ктитора – У манастиру Трескавац код Прилепа који је из темеља обновио краљ Милутин, а богато даривали његови наследници

Трескавац: Чесма посвећена Пресветој Богородици Трескавачкој Фото: Борис Субашић, Вечерње новости СВЕТА планина Трескавац под врхом на 1.400 метара надморске висине чува древни истоимени манастир посвећен Богородици, чији су највећи ктитори били Немањићи: Милутин, Стефан Дечански и Душан. Издужени сури планински гребен протеже се од зидина Маркових кула над Прилепом до суровог голог Златоврха над њим, у који често „трескају“ громови,…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић Мајка (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић Долгач (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић Ћела (Демир Хисар); и Јован Стојковић Бабунски (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]

Српске војводе из Старе Србије и Маћедоније, 1908. за детаље видети напомену** Фото: Споменица Јована Бабунског, др Јов. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928. стр. 32 У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…

Цео текст

СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]

Гроб војводе Глигора Соколовића Небреговског (Небрегово, Османско Царство, 17. 1. 1872 - Небрегово, 29. 7. 1910) у порти цркве Светог Николе Фото: Спона, Адам Волњец Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције. Глигор Соколовић (Љамевић) – Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века. Рођен…

Цео текст

Српска24, 4. 6. 2025, Саша Недељковић: Споменик војводи Бабунском у Велесу

Војвода Јован Стојковић Бабунски (1875-1920) Фото: (1904-1908) Алекса Јовановић Споменица двадесетогодишњице ослобођења Јужне Србије, 1912-1937, Wikimedia Commons, PD Војвода Јован Бабунски рођен је у Велесу 1875. године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име војвода Бабунски. Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле…

Цео текст

Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Пешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]

Хероине балканских и Првог светског рата Фото: КМ Новине

После победа у балканским ратовима мир је кратко трајао. Иако економски и војно истрошена, Србија је била приморана да прихвати сукоб са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у Први светски рат. Мала Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља – пробоја на исток.…

Цео текст