Печат, 27. 3. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Книн постаје српски град [IV]

Манастир Крупа, 1317. Фото: Светиње Браничева О двеста година апсолутног континуитета српског православља у Далмацији пре навале Турака Вратимо се сада временима када су српски манастири Крупа, Крка и Драговић за време Котроманића као настављача немањићке традиције учинили да православна васељена ухвати дубљег корена у земљама око река Крке и Цетине, у Далмацији. Када су после…

Цео текст

Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]

Насловна страна другог издања Качићићеве књиге Разговор угодни народа словинскога, посвећено пресветлом кнезу Луки Ивановићу из Доброте, Бока Которска, из 1759. године Фото: Град Шибеник, sibenik.hr Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан

Битка са сипахима (турска, селџутска а затим отоманска, тешка коњица) Битка за турски барјак, Јузеф Брандт (Józef Brandt), уље на платну, 1905. Фото: Национални музеј Краков, Wikimedia Commons После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава…

Цео текст

Печат, 15. 8. 2025, Божидар Зечевић: Једно уопште ништа

Војвода Вицко Грабовац, најдугорочнији алкарски војвода од 1908. до 1936. године Фото: П-портал, ФБ налог Sinj   На маргинама мимохода и срама „Гори небо, ударили Громови, Гори земља, иду љути Пауци, Вукови, Термити, црни ХОСовци, Соколови, Пуме, Куне, Тигрови’, пише у опису видеа који приказује радове на постављању позорнице и инфраструктуре“ (indeks.hr) у Сињу, 4. августа 2025, пред тридесету годишњицу „Олује“. Тједан после мимохода у Загребу…

Цео текст

Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша

Лудвиг Салватор (1847–1915): Српска ношња из Сиња, из збирке 45 литографија „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), аустријског надвојводе Л.Салватора Извор: ludwigsalvator.com Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,…

Цео текст