РТ Балкан, 2. 9. 2026, Рајевски и гроф Вронски, два лика једне успомене – Почаст руском добровољцу који је живот дао за Србију

Биста пуковника Николаја Николајевича Рајевског (1839-1876) у манастиру Светог Романа, Ђунис Фото: РТ Балкан, Руски дом, снимак екрана Данас се навршава 150 година од јуначке погибије руског добровољца пуковника Рајевског који је страдао у бици за Голо брдо код Горњег Адровца Име Николаја Николајевича Рајевског Млађег заувек је повезано са руско-српским братством, руским добровољачким покретом из 1875. године и историјом ослобођења Србије, пише Јевгениј Баранов, директор Руског дома…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости

Донски козаци (1877), Јулијуш Косак / Juliusz Kossak (1824–1899), акварел, 70,5 x 46,5 cm Фото: Wikimedia Commons, Народни музеј Кјелце Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да…

Цео текст

Искра, Нови Стандард, 26. 11. 2024, Милош Ковић: Порекло британске србофобије

Луј Фрасоа Лежен, Битка за Москву (Бородинска битка 1812), уље на платну (1822) Фото: Wikimedia Commons Слика Срба у политици и култури Велике Британије представља широку и разгранату истраживачку област. Она се, умногоме, преплиће са традиционално схваћеном историјом британско-српских веза и односа. У последњој деценији 20. века, међутим, појавили су се нови истраживачки приступи у сагледавању ових тема. Књига Оријентализам Едварда Саида (1978), посвећена проучавању западног…

Цео текст

Вечерње новости, 13. 8. 2024, Победа српске тактике над турском силом и француским плановима – 218 година од Боја на Мишару – На данашњи дан

Бој на Мишару, Афанасиј Иванович Шелоумов (1937) Фото; Википедија

У среду ујутру Турци опколише шарампов (шанац), најпре коњаници… Од осам сати ујутру, па до подне трајао је бој и пало је неколико стотина Турака, а и Срба је доста погинуло и ранило се… Србски коњаници, док су из шарампова пешаци тукли, стајали су у Жабару… Истог дана боја и…

Цео текст

Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник

Марко Мурат: „Улазак Цара Душана у Дубровник“ (1898-1899, уље на платну) Фото: Wikipedia Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости. Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко…

Цео текст