Политика, 7. 11. 2024, Иза дубровачких кулиса

Дубровник, Страдун: Иво Ројница, др Ј. Бакљаш, др Анте Суђа, генерал Ђузепе Пафунди и др, мај 1941. године Фото: Политика, архивска фотографија

Спорења око историјског идентитета старог Дубровника никако да се стишају, сваки час се одапне нека отровна канонада како који научник из српске научне заједнице укаже да су стари Дубровник и Дубровчани имали посебан идентитет, који је био у неким деловима ближи српском националном идентитету, јер дубровачке писце чинио је језик,…

Цео текст

Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник

Марко Мурат: „Улазак Цара Душана у Дубровник“ (1898-1899, уље на платну) Фото: Wikipedia Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости. Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко…

Цео текст

Искра, 7. 3. 2018, Подсећање на расправу ’Крађа српског језика‘ објављену 1964. године [из Архиве]

Проф. др Лазо М. Костић Фото: Википедија, crop Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: Крађа српског језика (проф. др Лазо M. Костић 1897–1979) Лазо Костић своју расправу објављену под овим називом 1964. године у Бадену, Швајцарска, почиње констатацијом да су Хрвати једини народ на свету који нема свој језик, позивајући се на познатог етнографа Гијома Лежана, који је у својој…

Цео текст

Политика, 13. 8. 2023, Дубровник је по језику увек био српски

Мирослављево Јеванђеље (12. век), илустрација Фото: Глас Српске, Министарство културе и информисања Р. Србије

ИНТЕРВЈУ: ДР СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ, професор Филолошког факултета у Београду Сукоб око припадности дубровачких писаца и књижевности између Срба и Хрвата постоји одавно. Те несугласице су непомирљиве. Угледни српски професори одржали су недавно скуп у Тршићу, Четврту интеркатедарску србистичку конференцију, посвећену разматрању граница српске књижевности, у оквиру кога су осветљена и…

Цео текст

Имеђу сна и јаве, 4. 1. 2022, Драгољуб Петровић: ’Хрватска ћирилица‘ – где тога има?

Хумска плоча (10-11. век)м најстарији ћирилски споменкик у Хуму / Херцеговини Фото: Википедија Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили. Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и…

Цео текст