У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… 
Предавање Ненада Карамијалковића, помоћника директора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941“, поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 2. децембра 2025. године, са… 
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. – Истраживање… 
Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића.…
Приликом обележавања Дана Музеја жртава геноцида јавности су представљени до сад невиђени материјали попут писане потврде чувене реченице професора Милоја Павловића „Пуцајте, ја и сада држим час!“. Такође је пронађен и давно изгубљени списак Диане Будисављевић са 5.800 имена деце спасене из хрватских логора смрти. Једно од битних открића и… 
За само три дана, од 19. до 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околним селима стрељано је око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година. – „За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, речи су злогласног…
