Глас Српске, 30. 11. 2024, Срби у Калесији и данас на мети напада

Калесија, Тузлански кантон Фото: Глас Српске

И данас нас уцјењују да им продамо своје куће, оне у којима смо рођени и гдје смо правили прве кораке.

Поједини су одавно поклекли, док се ови малобројни још не предају. И неће, поручују српски повратници из Калесије који и данас живе у страху за своју имовину.

Према подацима Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ на територији данашње федералне општине Калесија, према попису из 1991. године, живио је 4.181 Србин.

– Пријератна општина Калесија је Дејтонским споразумом подијељена на општину Калесија која је у ФБиХ и општину Осмаци која је у Републици Српској. Насеља већински српска у општини Калесија као што су Дубница, Зоље, Брезик, Гојчин, Јегинов Луг су у рату спаљена и минирана. Треба напоменути и да је православна црква у селу Дубница запаљена. Након рата Срби у Калесији су морали продати имовину у најкраћу руку, у бесцјење – подаци су Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

Један од повратника, М. Л, наводи да се након рата вратио у Калесију, коју је затим поново напустио и отишао у Лозницу због сталних напада на његову имовину.

– Долазили су и чак и пуцали изнад куће. Пријетили су нон-стоп. Када сам отишао за Србију, обили су кућу, стављали бомбу на степенице. Безброј пута сам стављао лимове, мијењао врата на кући која би, кад год бисмо дошли у Калесију, била обијена. Искључили су нам воду, ма нема шта нису радили. Нападали су ми и дјецу – казао је „Гласу“ М. Л.

Нема смисла да се, наводи он, више враћа и живи тамо гдје је рођен.

– Пријете и даље. И то јавно. Нема наде да ће бити боље икада у Калесији. Тамо и данас Србе гледају попријеко. Кућу не продајем и нећу упркос силним уцјенама. Одем сваки пут само да замијеним врата и обиђем кућу, коју никада нећу продати – испричао је М. Л.

Потпредсједник Регионалне организације Срба из Тузле Жељко Пантић наводи да је ситуација у Калесији иста као и у другим повратничким општинама и градовима ФБиХ.

– Према нашим сазнањима, тренутно живи око 300 повратника на територији општине Калесија, што је дупло мање у односу на период од прије пар година. Становништво је препуштено само себи, помоћ надлежних органа је сведена на минимум и јако тешко живе – казао је „Гласу“ Пантић.

Навео је и да је у Калесији активно и Удружење пољопривредника „Агроразвој“ које се једним дијелом бави и проблемима са којима се повратници суочавају.

– Међутим, један од оснивача и дугогодишњи предсједник удружења је тешко болестан, и овим путем молимо све људе добре воље и великог срца да помогну Милисаву Гарићу из Гојчина, оцу петоро малољетне дјеце који нема никаквих новчаних примања – поручио је Пантић.

Навео је да је у Тузли, односно у насељу Пожарница, повратак стао прије десетак година.

– Прије двадесетак година било је више од 500 повратника, а сад их је испод 100. Углавном су то старији људи, са јако малим новчаним примањима, неспособни за неки додатни рад и већина их је на рубу егзистенције. Главни проблеми са којима се сусрећу су углавном инфраструктура/путеви, као и запошљавање мањег броја младих људи – поручио је Пантић, који је у име Регионалне организације Срба замолио све надлежне органе из оба ентитета да мало више обрате пажњу на повратнике у Тузлански кантон који су од свих заборављени.

Из Удружења „Агроразвој“ до сада су у више наврата навели и да је тешко побројати сва кривична дјела над повратницима у Калесији, али и да полиција, с друге стране, ништа не ради да би открила починиоце.

– Незадовољни смо и забринути за своју безбједност, али смо разочарани и у друге институције јер нико неће да нам помогне. Поред проблема безбједности, српски повратници наилазе на бројне опструкције о питању обнављања инфраструктуре. Имали смо бројна обећања да ће сви ти путеви бити асфалтирани, али, ево, ништа није урађено. С друге стране, према свим бошњачким селима путеви су одавно асфалтирани – поручили су недавно српски повратници.

Такође наводе да су, поред проблема са путном инфраструктуром, љети честе рестрикције воде, због чега је готово немогуће бављење пољопривредом.

Поручују и да Срби из Калесије не могу сами да ријеше своје проблеме, без помоћи локалних власти, надлежних у Тузланском кантону или Владе РС.

Апел

Они који могу да помогну повратнику Милисаву Гарићу, који је тешко болестан, новац могу да уплате на рачун 3386502501686977 који је отворен у Уникредит банци.

Гарић је до сада у више наврата указивао на тежак положај српских повратника, а који данас удруженим снагама скупљају помоћ за његово лијечење.

Маријана Миљић Бјеловук