Глас Српске, 5. 5. 2026, Законом против усташлука: Српска конкретизује борбу против НДХ идеологије

Усташки симболи – провокација на Конкурсу за меморијал у Доњој Градини Фото: Блиц

Након што је републички Уставни суд дао свој суд у вези с скупштинском резолуцијом којом се забрањују величање идеологије и симбола Независне Државе Хрватске (НДХ) те осталог нацистичког и фашистичког „фолклора“, уз пратеће закључке, створени су услови за наставак борбе против те својеврсне пошасти у савременом добу.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Уставни суд Републике Српске одбацио је вето, чиме је окончана процедура усвајања резолуције о осуди и забрани величања НДХ и сродних идеологија.
• Резолуција је политички акт, али уз њу су усвојени закључци који обавезују Владу на конкретне законске измјене.
• Планиране су измјене Кривичног законика које ће санкционисати јавно промовисање и величање усташтва и НДХ.
• Предвиђене су и измјене закона о гробљима ради уклањања спорних симбола који вријеђају национална и вјерска осјећања.
• Након правоснажности, резолуција ће бити упућена и међународним институцијама, уз могућност нових политичких спорова у наставку процедуре.

Завршена процедура усвајања

Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије  као и симбола НДХ те усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, која је подигла велику прашину на политичкој сцени, је усвојена 17. марта у Народној скупштини. Међутим, цјелокупна процедура усвајања је завршена практично тек у понедјељак због вета који су на тај акт ставили бошњачки и хрватских делегата у Вијећу народа Српске.

У овом случају се, наиме, ради о политичком акту у којем је исказан однос Српске према идеологији злогласне НДХ и њеним симболима.

Уз резолуцију су усвојена два закључка. Првим закључком је задужена Влада да у од 60 дана изради и у скупштинску процедуру упути измјене Закона о гробљима и погребној дјелатности којим би се, наиме, регулисало уклањање споменика и симбола који промовишу и величају идеологију НДХ и усташку, нацистичку и фашистичку идеологију, а који вријеђају вјерске, моралне и националне осјећаје српског народа.

Влада је, по основу другог закључка, добила задатак да у истом року упути у процедуру допуну републичког Кривичног законика и пропише кривично дјело које санкционише лица која путем средстава јавне комуникације, на јавном мјесту, скупу или на други начин јавно промовишу, величају, односно подржавају или подстичу позитивно вредновање или прихватање усташтва и усташке идеологије НДХ.

Одлука Уставног суда отклонила дилеме

Након што о уложеном вету није постигнут договор, пресудио је Уставни суд, односно тамошње Вијеће за заштиту виталног интереса које је у вези са тим захтјевима клубова делегата бошњачког и хрватског народа донијело рјешења којима је одлучено да нису прихватљиви.

– Овакве одлуке Вијеће је донијело јер је оцијењено да, с обзиром на садржај и форму оспорених аката, као и питања која се њима третирају, произлази да ова акта не садрже норме општег карактера, нити да се њима на општи начин уређују неки односи. Имајући у виду да се оспореним актима указује на конкретно стање и проблеме у друштву, утврђује политика коју треба спроводити у одређеној области и дају смјернице те предвиђају мјере за њено спровођење, Вијеће је оцијенило да спорна резолуција и закључци ни по садржају, ни по форми, немају карактер општих правних аката. Због тога је Вијеће утврдило да није надлежно да оцјењује сагласност оспорених аката са одредбама Устава којима се штите витални национални интереси конститутивних народа у Републици Српској – поручено је из Уставног суда.

Републички министар правде Горан Селак потврдио је јуче за Глас Српске да у том ресору увелико раде на измјенама и допунама Кривичног законика Српске по закључку републичког парламента.

– Испоштоваћемо закључак и упутити текст закона у даљу процедуру. Ово је нешто што морамо да урадимо јер смо свједоци све чешћих и агресивнијих облика испољавања тих идеологија. Новим одредбама ћемо покушати да таквим појавама станемо у крај – рекао је ресорни министар.

Слиједе законске измјене и међународна иницијатива

До завршетка писања овог текста нисмо успјели сазнати да ли се и шта ради по дијелу закључка који се односи на закон о гробљима.

Да је Српска одлучна да истраје у својим намјерама потврдио је за Глас и Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а и предсједник скупштинског Одбора за Доњу Градину, која је највеће стратиште концентрационог логора у доба НДХ Јасеновца.

Мазалица је прошле седмице изјавио да Српска чека да резолуција постане правоснажна да би наставили са плановима у оквиру којих је контактирање међународних институција у складу са актима Уједињених нација, превод резолуције на енглески језик и слање на све релевантне међународне адресе како би се синхронизовано борили против идеологије НДХ.

Резолуција Скупштине, тврди, није плод ефекта, већ зарад јасног стратешког циља, а то је борба против насљеђа побројаних идеологија. Ипак, према незваничним информацијама, постоји велика шанса да и на измјене закона, а по закључцима, када дођу у процедуру усвајања буде стављен вето.

Када је ријеч о Српској у фокусу је био споменик у Модрану код Дервенте који је упечатљив у облику слова „У“ и шаховницом на којој је прво бијело поље, док о другим евентуалним спорним симболима није било ријечи.

У Резолуцији НСРС је, између осталог, наведено да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена НДХ, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила геноцид над Србима, холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима – Самударипен. Уз то, са забринутошћу и осудом је истакнута да у окружењу долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава НДХ као што су застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол „У“, поздрав „За дом спремни“, ознака „Ханџар дивизије“…

Примјер Шпаније

Влада Шпаније донијела је 14. априла одлуку да уклони усташка обиљежја са гроба једног од највећих злочинаца 20. вијека Вјекослава Макса Лубурића, одговорног за смрт стотина хиљада Срба у Другом свјетском рату. До тога је дошло након активности Музеја жртава геноцида, са сједиштем у Београду, из којег је поручено да су већ идентификовали неколико стотина усташких обиљежја истакнутих у јавном простору широм Европе и свијета. Потврдили су да активно раде на формирању базе података која ће послужити њиховом уклањању.

Ведрана Кулага Симић