Искра, 22. 4. 2026, Радомир Павловић: Факовићи 1942-1992.

Факовићи: Добрина Продановић са лобањом сина Живана убијеним у Ратковићима (1993, детаљ). Фотографије страдалог Живана и његове мајке коришћене су антисрпској пропаганди као наводна фотографија муслиманке са сином кога су убили Срби Фото: Глас Српске, Музеј историје Југославије, „Лекције из 1991“, Милош Цветковић

Данас је Удружење „Мост“ са Српском православном црквом (Парохија Факовићи и Кравица) уз присуство професора и ученика из СШЦ Сребреница одржало парастос за све убијене Србе у априлу 1942. године и историјски час који су држали професори историје Стефан Милосављевић и Милош Ковачевић.

Први масовни покољ српског становништва Сребреничког среза извршила је злогласна Францетића Црна легија у току априла 1942. године. Они су клали све што им се нашло на путу. Велики број српске нејачи страдао је у покушају да пређе ријеку Дрину и спас нађе у Србији. У селу Факовићи у једној кафани усташе су затвориле преко 200 људи, жена и дјеце које су похватале између ријеке Дрине и Факовића, а затим их исту ноћ брутално побили. Њих 56 усташе су заклале пред кућом свештеника из Факовића, а њихове лешеве побацале у Дрину. Осталих 179 жртава усташе су побиле из митраљеза и затрпале у двије унапријед припремљене јаме у Факовићима. Лешеви су били тако плитко затрпани да су одијела лешева вирила кроз набацану земљу.

Србе су тјерали из Крњића, Колара, Прибојевића, Божића, Бујаковића, Скелана, Црвице, Жлијепца и свих околних села. Данас на парастосу су били потомци њихови попут Милоша Катанића, Драгића Глишића, Слободана Миловановића, Радојка Јевтића. На том мјесту је данас у Факовићима освештана спомен–плоча на којој пише: „На подручју Сребреничког среза током Другог свјетског рата у геноциду Независне Државе Хрватске над српским народом убијена су 2.262 лица од чега је 430 дјеце у покољу српског цивилног становништва који су починили Хрвати и муслимани припадници 29 стајаће бојне натпоручника Јосипа Курелца. Масовна убиства била су априла 1942. године када су усташе у једном дану убиле 179 Срба и побацали у двије јаме које су биле унапријед ископане код цркве у Факовићима“.

Иста судбина Срба у Факовићим десила се 5. октобра 1992. године када су муслиманске снаге из Сребренице предвођене Насером Орићем напале Факовиће тачно у подне. Мјештани су у том тренутку углавном били на својим њивама и радили. Прво су запаљени околни засеоци, а онда је услиједио и напад на Факовиће. Убили су тог дана муслимани из Сребренице 25 Срба, међу којима је било и 9 жена. Био је то прави масакр са иживљвањем над жртвама. Савка Ђокић је описала како су изгледала тијела њеног сина Светозара и мужа Сретена. „Десно око му је било извађено, десна рука поломљена, имао је ране на грудима, а Сретеново тијело било је без главе и десне руке. Дан после напада у једној кући пронађен је дјечак кога су муслимани осунетили и оставили му у њедрима књижицу исписану на арапском језику“. У Факовићима и околини током последњег рата убијено је 49 Срба и попаљено око 200 кућа. Најстарија жртва био је Данило Ђурић чији посмртни остаци још нису пронађени. Драгана Илић свједочи да су јој у нападу муслиманских снага на село Факовиће убијени отац Радомир, стриц Радоје, стрина Славка, више рођака и дјед Данило Ђурић. За злочине над српским цивилима у Факовићима још нико није одговарао.

Удружење „Мост“ је у овој и прошлој години поставило плоче на мјестима масовних убистава Срба на Дрини у току НДХ и то у Скеланима, Црвици, Жлијепцу и данас у Факовићима. Данас су ученици СШЦ Сребреница могли да чују на историјском часу код овог споменика о масовним злочинима над српским народом Факовића како током 1942, тако и током 1992. године. Генеза злочина је иста. Извршиоци исти и 1942. и 1992. Циљ је етнички очистити српско становништво са ријеке Дрине.

др Радомир Павловић