
Део оптужених на суђењу пред Нирнбершким трибуналом: први ред, слева надесно: Херман Геринг, Рудолф Хес, Јоаким фон Рибентроп, Вилхелм Кајтел; други ред, слева надесно: Карл Дениц, Ерих Редер, Балдур фон Ширах, Фриц Заукел; снимљено 1946-1947. Фото: Wikimedia Commons, Office of the U.S. Chief of Counsel for the Prosecution of Axis Criminality/Still Picture Records LICON, Special Media Archives Services Division (NWCS-S), the National Archives and Records Administration (NARA), (NAID) 540128
Дана 29. септембра 1947. почело је „највеће суђење за убиство у историји“. Седамдесет година касније, главни тужилац Бен Ференц испричао је за ББЦ како се борио да 22 убице изведе пред лице правде.
„Негде сам написао да сам завирио у пакао – мислим да би пакао био рај у поређењу са оним што сам видео“, казао је он за ББЦ.
Бен Ференц је 2017. године говорио о потресним призорима којима је сведочио у концентрационом логору Бухенвалд на крају Другог светског рата – искуству које га је довело до тога да са 27 година постане најмлађи амерички тужилац на суђењима за ратне злочине у Нирнбергу.
Упозорење: Текст садржи детаље о ратним злочинима који би неким читаоцима могли бити узнемирујући.
Ференц, њујоршки Јеврејин мађарског порекла, пријавио се у војску чим је 1943. дипломирао на Правном факултету Харварда и искрцао се на плаже Нормандије. Касније је, као истражитељ ратних злочина, био међу првим америчким војницима који су ушли у тек ослобођене нацистичке логоре смрти.
О тим сећањима није волео да говори, како је 2017. рекао Зејнаб Бадави.
„Не волим много да говорим о томе јер тешко контролишем сопствене емоције.“
Ипак, чак и са 97 година могао је детаљно да опише оно што је видео.
„Могу вам то врло сликовито описати јер ми је сећање веома јасно. Али истовремено никада нећете моћи да разумете како је то изгледало, јер рационалан људски ум то једноставно не може да појми“, додао је.
Сећао се тела која су лежала на земљи када је ушао у Бухенвалд и толико изгладнелих затвореника да су изгледали као „костури обучени у рите“.
Када се Ференц 1945. вратио у Њујорк, Пентагон, седиште америчког Министарства одбране, питао га је да ли би могао да помогне у суђењима која су се одржавала у Нирнбергу.
„Сједињене Државе су посебно сматрале да је Међународни војни трибунал против Хермана Геринга покривао само мали узорак“, рекао је.
„А да бисте заиста разумели како је једна цивилизована земља попут Немачке могла да почини и толерише такве злочине, требало је разумети улогу лекара који су изводили медицинске експерименте, правника и судија који су изопачили право, СС убица, наравно, који су непосредно убијали, као и индустријалаца који су људе израбљивали до смрти. Све су то биле посебне групе“, казао је.
Ференц је добио задатак да „узме узорак из сваке од тих група“ како би помогао да се објасне њихови поступци. Одлетео је у Берлин, где је са тимом од око 50 истраживача претраживао нацистичке архиве у потрази за доказима о злочинима које су починили Немци из различитих друштвених слојева.
Тада је његов тим дошао до неочекиваног открића.
„Један од мојих истраживача… наишао је на дневне извештаје тих специјалних одреда за истребљење, чији је посао био да, без сажаљења и гриже савести, убију сваког Јеврејина – мушкарца, жену и дете – до којег су могли да дођу… као и сваког другог стварног или наводног противника Рајха“.
Историја

Тужилац у предмету Einsatzgruppen на суђењу у Нирнбергу Бењамин Бен Ференц (1920-2023), снимак 1947-1948. Фото: Wikimedia Commons, US Army photographer on behalf of the OCCWC/IMT
„Историја“ је серијал који користи јединствену ББЦ-јеву аудио и видео-архиву како би истражио историјске догађаје који одјекују и данас.
Истраживачи су пронашли доказе о убиствима која су починиле такозване Einsatzgruppen – мобилни одреди смрти који су пратили немачку војску док је окупирала друге земље.
Процењује се да је до 3.000 Немаца било припадника тих јединица за убијање, које су спроводиле масовна стрељања, између осталог, у Пољској и Совјетском Савезу.
Ференц је сматрао да припадници Einsatzgruppen треба да се нађу на оптуженичкој клупи у Нирнбергу и да сваки од њих буде оптужен за масовно убиство, али убрзо је наишао на препреку.
„Такво суђење уопште није било планирано. Одлетео сам из Берлина у Нирнберг, разговарао са генералом Телфордом Тејлором, главним америчким тужиоцем на суђењима за ратне злочине, а он ми је рекао: ’Сада не можемо да организујемо ово суђење јер су сви правници већ распоређени. Суђења су у току. Пентагон то није одобрио. Сумњам да ће одобрити‘“.
Докази ван сваке сумње
Ференц је, међутим, био одлучан.
„Рекао сам: ’Овде у руци имам примере масовних убистава у размерама какве никада раније нису виђене у људској историји. Не можете пустити ове људе‘. Тејлор је рекао: ’Можеш ли то да урадиш уз свој остали посао?‘ А ја сам рекао: ’Наравно‘. И урадио сам… Случајно сам постао главни тужилац.“
Објаснио је како је оптужене бирао према низу критеријума. Први је био да морају да буду у притвору, јер „ако имате доказе, а немате затвореника, немате ништа“.
Међутим, није желео да кривично гони само извршиоце са најнижих нивоа.
„Изабрао сам оне са највишим чиновима, а затим проверавао њихову прошлост на основу досијеа Нацистичке партије које смо запленили у Берлину. Предност су имали они који су имали докторате или били генерали“.
Чак и тада могао је да процесуира само мали део починилаца.
„Од тих 3.000, од којих су сви били саучесници у масовним убиствима… изабрао сам 22. Зашто не 28? Зато што смо имали само 22 места на оптуженичкој клупи. Да ли је то апсурдно? Наравно да јесте. Било је само 22 места на оптуженичкој клупи за Хермана Геринга и остале. Дакле, изаберете један узорак. То је све“.
Још тада је био свестан ограничења тог суђења.
„Никада нисам очекивао нити покушавао да остварим правду у ширем смислу, тако да сваки злочинац буде позван на одговорност. То би у пракси било немогуће“.
Ференц је пажљиво бирао сваког оптуженог како би био сигуран да његов тим има доказе који ван сваке сумње потврђују кривицу.
„Имао сам његов извештај, означен као строго поверљив, упућен његовим командантима, у којем је писало колико је људи погубио“.
Иако је признао да ти извештаји можда нису били потпуно тачни – „преувеличавали су број мртвих“ – рекао је да је одбрана према којој су ти људи само извршавали наређења надређених била „бесмислица“, јер су наређења извршавали „са толиким ентузијазмом да су желели да се хвале колико су људи убили“.
Сви оптужени изјаснили су се да нису криви, рекао је Ференц.
„Нико никада није показао ни трунку кајања… Ти људи исписали су најмрачнију страницу људске историје. Људи су убијани зато што нису припадали истој раси, нису имали исту боју коже или делили идеологију својих џелата. Залагао сам се за владавину права која би убудуће штитила људе од таквих злочина“.
Асошиејтед прес је назвао процес „највећим суђењем за убиство у историји“. Суд је 20 нацистичких званичника прогласио кривим за ратне злочине због њихове улоге у убиству више од милион људи. Још двојица оптужених проглашена су кривим за чланство у злочиначкој организацији, али су ослобођена оптужби за ратне злочине и злочине против човечности.
Ференц се у интервјуу за ББЦ присетио свог обраћања суду:
„Овде откривамо убиство више од милион недужних и беспомоћних мушкараца, жена и деце. Освета није наш циљ. Нити тражимо само праведну одмазду. Тражимо од овог суда да међународним кривичним поступком потврди право човека да живи у миру и достојанству, без обзира на његову расу или веру. Случај који износимо јесте апел човечанства праву“.
Касније је постао један од водећих гласова у области ратних злочина и одиграо важну улогу у оснивању Међународног кривичног суда 1998. године.
Када су га 2017. питали шта је научио о природи зла и способности људи да почине незамисливе чинове насиља над другим људима, одговорио је:
„Научио сам да рат од иначе пристојних људи прави убице, масовне убице. То важи за све ратове и све националности, и видео сам то у свим ратовима.“
„То нису злочини које чине ђаволи са роговима“
Чак ни најстрашније ратне злочине не чине „дивље животиње“, нагласио је.
„То су патриоте које покушавају да изврше своју дужност како би заштитиле своју веру, националност или економску сигурност… То нису злочини које чине ђаволи са роговима. Чине их образовани, добронамерни и патриотски настројени људи“.
Ференц је веровао да је на свима нама да „променимо срца и умове људи како би схватили да спремност на компромис, помирење и саосећање у односу према људима који имају другачија гледишта није кукавичлук“.
Признао је да ће то „преваспитавање људског духа“ бити дуг и тежак посао. Али од Нирнберга је, како је сматрао, ипак остварен напредак.
„И зато кажем – не одустајте. Право је увек боље од рата.“
Напомена:
Бењамин Бен Ференц (1920-2023), амерички правник и један од тужилаца у накнадним суђењима у Нирнбергу, готово је непозант у Србији, иако му много дугујемо. Његовом иницијативом, упорношћу и неодустајањем у Нирнбергу је суђено и мањој групи починилаца ратног злочина немачке масовне одмазде над српским цивилима у Крагујевцу, Краљеву и Поцерини, у помоћним нирнбершким суђењима, случај Таоци. Казне јесу биле симболичне, а главни налагодавци и починиоци нису ухваћени па им није ни суђено, али јесте остао важан и вредан траг да злочин, поготово над цивилима, не сме остати некажњен.
– Српски меморијал, а.м.








![Нови Стандард, Печат, 26. 11. 2021, Божидар Зечевић: Капија слободе под велом тајни [из Архиве] други део](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/11/regent-aleksandar-sa-vonicima-golgota-srbije-stanislav-krakov-f-vimeo-jugoslovenska-kinoteka-novi-standard-screenshot-w-45x45.jpg)

![Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-45x45.jpg)



![Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/12/manastir-zica-posle-bombardovanja-10-10-1941-g-manastir-zica-02-w-45x45.jpg)













![Спутњик, Танјуг, Епархија рашко-призренска, 5. 3. 2025, Епархија: Нелегалним радовима тешко оштећена Испосница Св. Петра Коришког код Призрена [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/03/pogled-na-centralni-deo-kompleksa-isposnice-svetog-petra-cetinjskog-g-eparhija-rasko-prizrenska-zivojin-rakocevic-w-45x45.jpg)





