Политика, 8. 9. 2026, Стазама егзодуса: сећање на Србе који су протерани из Возуће и долине Криваје

Возућа Фото: Глас Српске

31 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА И ПРОГОНА СРБА ИЗ ВОЗУЋЕ

У Добоју се обележава годишњица страдања и прогона српског становништва из Возуће и долине Криваје. За 129 српских бораца и цивила са овог подручја и даље се трага

У Добоју је данас обележена 31. годишњица страдања и прогона Срба из Возуће и долине Криваје, једног од најтежих страдања српског народа током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Као увод у обележавање годишњице, у Добоју је одржана комеморативна академија, на којој су се борци и чланови породица погинулих бораца подсетили на догађаје из септембра 1995. године и последице пада Возуће.

Академији је присуствовао председник Владе Републике Српске Саво Минић.

Традиционални марш „Стазама егзодуса“, којим се чува сећање на септембар 1995. године и прогон српског народа из Возуће и долине Криваје, биће одржан у четвртак, 10. септембра.

Офанзива и пад Возуће

Срби из Возуће протерани су током офанзиве такозване Армије БиХ, која је извођена под називима „Ураган“, „Фарз“ и „Бадр ел Босна“.

Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године, током офанзиве Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, уз НАТО бомбардовање и подршку јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

Према подацима који се наводе поводом обележавања годишњице, током тих догађаја спаљено је више од 30 српских села, протерано 1.920 српских породица, док је убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила. За већим бројем несталих и даље се трага.

Падом Возуће окончано је етничко чишћење Срба са подручја зеничке и тузланске регије.

Сећање није мржња, већ опомена

Председник Владе Републике Српске Саво Минић поручио је да сећање на страдање не треба да буде позив на мржњу, већ упозорење да се слични догађаји више никада не понове.

Минић је подсетио да се још трага за 129 српских бораца и цивила са подручја Возуће и долине Криваје, истичући значај институционалног ангажмана на проналажењу несталих.

Он је подсетио и на злочине над Србима које су на овом подручју, према његовим речима, починили припадници одреда „Ел муџахедин“.

Минић је захвалио Добоју и другим локалним заједницама које су током рата пружиле уточиште прогнаним Србима са тог подручја. Према његовим речима, Влада Републике Српске настоји да подигне ниво достојанства српског борца и очува сећање на жртве.

Он је нагласио да српски народ мора бити свестан жртава поднетих за слободу коју данас ужива, као и да се и у садашњем времену мора водити институционална борба за очување Републике Српске.

Остао сам протеран

Један од учесника догађаја, борац Војске Републике Српске Душко Глигорић, присетио се дана пада Возуће и сопственог ратног пута.

– 1995. године, приликом пада Возуће, био сам где сам и требало да будем, где сам живео, растао, остао на крају протеран. Са својим борцима, са својим људима сам био, седам месеци рањен, заробљен остао, размењен сам 1996. године, рекао је Глигорић.

Његово сведочење, као и сведочења других учесника и породица жртава, сведоче о последицама које је пад Возуће оставио на српско становништво овог краја.

Потрага за несталима и после три деценије

Зоран Благојевић, председник Завичајног удружења „Завидовићани“ са седиштем у Добоју, који је био ратни Начелник штаба Четврте озренске лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске, изјавио је да се и даље трага за 129 српских бораца и цивила.