РТРС, 11.4.2016, Не заборавити жртве Велеиздајничког процеса

Споменик жртвама Велеиздајничког процеса, Бања Лука

У бањалучком велеиздајничком процесу страдало је више од 150 омладинаца, средњошколаца, интелектуалаца и свештеника јер су жељели слободу за српски народ и то не смије бити заборављено, речено је вечерас у Бањалуци на јавној трибини.

Поводом 100 година од бањалучког велеиздајничког процеса, најважнијег момента за историју Бањалуке у Првом свјетском рату, вечерас је у Бањалуци одржана јавна трибина. Бањалучки велеиздајнички процес почео је новембра 1915. године, а завршен је у априлу 1916. године и вођен је против тадашње српске интелектуалне елите.

Група младих људи окупљена око удружења Колегијум интелектум, одлучила је да обиљежи стогодишњицу од почетка и завршетка чувеног велеиздајничког процеса у Бањалуци.

Предсједник овог удружења, Марко Ромић, рекао је да је јавна трибина организована да би упознала младе у Бањалуци с историјским чињеницама важним за српски народ. – Бањалучки велеиздајнички процес од историјског је значаја, не само на нашим просторима, него и у свијету. Наши млади људи морају знати са каквим изазовима су се суочавали омладинци прије 100 година, али и интелектуалци и друштвени радници, који су се борили са слободу српског народа – рекао је Ромић.

Од укупно 17 велеиздајничких процеса који су вођени у БиХ, ово је без сумње највећи и најзначајнији, оцјењују историчари. Аустроугарске власти водиле су процес у Бањалуци против 156 Срба који су били интелектуална елита тог времена, што указује на мотиве овог процеса.

Професор Боривоје Милошевић истакао је да су два главна мотива били да се у коријену уништи српска интелигенција у БиХ и да се мотив одговорност за избијање Првог свјетског рата пребаци на Београд и Краљевину Србију.

На трибини је било ријечи и о „Ђачком процесу“ у којем је 28 ученика Бањалучке гимназије оптужено због рада у ученичким организацијама с југословенским идејама и они који су радили на очувању српског идентитета. Професор историје Татјана Јурић истакла је да су сви, који су страдали у бањалучком велеиздајнички процесу 1915. и 1916. године, били невино оптужени.

– Велеиздајнички процес узбуркао је европску јавност, а посебно је познат по опсежној акцији борбе за помиловање 16 родољуба осуђених на смртну казну.

У исто вријеме вођен је и „Ђачки процес“ на коме је суђено ученицима, неколицини професора и директору бањалучке Гимназије – рекла је Јурићева. Три ученика су избачена из школе, 12 их је суспендовано, два професора су пензионисана, а директор Бањалучке реалке је тада осуђен на казну затвора од осам мјесеци.

Јавност о Велеиздајничком процесу мало зна, а једине двије ствари које нас подсјећају на њега јесте споменик у облику крста који се налази на гробљу Свети Пантелија и Улица краља Алфонса 13. у центру Бањалуке. Шпански краљ ангажовао се за вријеме Првог свјетског рата за помиловање бањалучких велеиздајника који су били осуђени на смрт, а градске власти су одлучиле да му се одуже тако што су једној од главних улица дали његово име.