Српска24, 4. 6. 2025, Саша Недељковић: Споменик војводи Бабунском у Велесу

Велес: Споменик војводи Јовану Стојковићу Бабунском, 1940. Фото: Лична архива Саше Недељковића,  Српска24.ме

Велес: Споменик војводи Јовану Стојковићу Бабунском, 1940. Фото: Лична архива Саше Недељковића, Српска24.ме

Војвода Јован Бабунски рођен је у Велесу 1875. године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име војвода Бабунски.

Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле је прешао у Стару Србију, где се прославио херојским подвизима. Био је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Белим орлом са мачевима, Златном и сребрном медаљом за храброст, Француском легијом части (прво одликовање на солунском фронту са легијом), Ратним крстом са палмама, Руским крстом, Високим енглеским ратним крстом и другим бројним одликовањима.

Војвода Јован Стојковић Бабунски (1875-1920) Фото: (1904-1908) Алекса Јовановић <i>Споменица двадесетогодишњице ослобођења Јужне Србије, 1912-1937,</i> Wikimedia Commons, PD

Војвода Јован Стојковић Бабунски (1875-1920) Фото: (1904-1908) Алекса Јовановић Споменица двадесетогодишњице ослобођења Јужне Србије, 1912-1937, Wikimedia Commons, PD

После рата дошао је у Јужну Србију да се поново посвети учитељском позиву, али је оболео од грипа и умро. Уз велике свечаности у Велесу је 1940. године откривен споменик војводи Јовану Бабунском, у присуству десет хиљада душа и представника краља, војних и цивилних власти, сокола, … Приређена је и академија, служба Божја, полагање венаца, уз војне почасти и поворку, а бројни говорници величали су живот и рад четничког војводе Јована Бабунског. У „Соколском Гласнику“ истакнуто је: Соколство се клањало успомени овог великог борца за слободу, кличући му: Слава!1

Био је један од Утемељача Друштва Кнегиња Љубица.2  Умро је 17 фебруара 1920. Удружење резервних официра и ратника подигло је споменик војводи Јовану Бабунском у Велесу (у виду гранитног зарубљеног обелиска на коме је био орао са раширеним крилима, а на средини овал са његовим портретом) 29. октобра 1924. На сахрану и на откривање споменика дошао је изасланик регента Александра.

Бугари су после Априлског рата 1941, уништили споменик, а војводине кости расули.3

 

 
Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

 

 

Фусноте

  1. „Слава Војводи Бабунском“, „Соколски Гласник“, Београд, 23 фебруар 1940, бр. 8, стр. 1;
  2. „Споменица друштва „Кнегиња Љубица” о четрдесетој годишњици друштвеног рада”, Београд 1939, стр. 35, 36, 43;
  3. Коста Ђ. Кнежевић, „Неславан крај“, „Дигитално издање Политике“, 11.2.2019
Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed