Српски меморијал, Телеграф, Нпортал, 18. 8. 2026, Судбина српских цркава у Сев. Македонији: Маврово – злоупотреба Цркве Светог Николе [Instagram, Twitter, Фото]

Маврово: Потопљена Црква Светог Николе Фото: Wikimedia Commons

Није било довољно 1953. године потопити цркву Светог Николе на обали реке Мавровке, када је од Мавровског поља прављено Мавровско језеро да би се на заузданој реци подигло електро-енергетско постројење – стигли смо до скрнављења претварњем Цркве Светог Николе у скакаоницу за доконе туристе.

Протеклих дана на великом броју портала, не и у штампи, појавили су се снимци групе купача (купачица) у минималним костимима које се веру уз фасаду цркве и тако (не)одевене улазе у Цркву Светог Николе кроз прозоре под самом недостајућом куполом.

Маврово, Црква Светог Николе: Светиња претворена у скакаоницу Фото: Instagram, predajnik_beograd

Црква Светог Ниокле је подигнута 1850. године и била је главни сеоски храм Маврова.

Храм је средином прошлог века потопљен, а данас из воде израњају његови остаци када ниво језера опадне. Камени зидови и звоник и даље сведоче о некадашњој цркви, која је временом постала један од симбола Маврова и необична туристичка атракција својим појављивањем из воде.

 

 

 

View this post on Instagram

Црква су изградили протомајстори из Реке. Изграђена је као једнобродна црква са петостраном апсидом, звоником и иконостасом. Сазидана је од мермера и гранита, имала је мермерни олтар, вредан иконостас и иконе које је урадио Димитар Дичо Крстевић (Зограф), из познате Дебарске школе. Касније је у цркви радио иконописац Мелетиј Бојинов.

Табла на цркви са посветом Голубу Јанићу, коју је Босиљка Јанић поставила супругу, поводом подизања звоника 1925. године Фото: Wikimedia Commons, Rašo

Гроб јереја и пароха Јована Милошевића уз саму цркву Светог Николе Фото: Wikimedia Commons, Алиса Селезньова

Српска добротворка Босиљка Јанић је подигла звоник цркве 1925. године, како пише на табли са посветом њеном супругу Голубу Јанићу, који је био родом из Маврова.

Кад се вода повуче може се прићи гробу и споменику пароха Јована Милошевића и његовог сина Арсенија.

Почетком 20. века већина мештана су били верници Српске православне цркве (’патријарши‘). Мавровци су по казивању из 1906. године „чисти Срби“, ту су одувeк. Најпознатији Мавровац био је Голуб Јанић трговац и српски национални радник и добротвор, председник патриотског друштва ’Српска браћа‘ од оснивања 1904. године.

Срби из Маврова су се прославили и током ратова против Турака. Вучко Џикић (Жикић?) је био српски устаник, који је погинуо у боју на Делиграду 3. априла 1808. године. Капетан Вуча је основао Делиград. Вучко и његов брат Кузман су претходно били аустријски фрајкор официри – капетани, још за време рата 1787-1791. године, а затим живели у Срему. Браћа су се доселила у Београд пре 1785. године, а Вучо је држао кафану и узгајао ситну стоку. Милан Димић из Маврова је по преласку у Кнежевону Србију постао велики индустријалац. У Београду је подигао Дом Удружења Јужносрбијанаца у Београду.

Može li gore od ovoga? Turisti plivali u ostacima crkve Svetog Nikole na Mavrovskom jezeru

Novi snimak izazvao burne reakcije javnosti pic.twitter.com/M9tjAVaM8u

— dedalaki (@dedalaki1) August 20, 2026