Вести онлајн, 10.11.2020, Ан-Мари чува српске јунаке

Не заборавља историју: Ан-Мари Томас Фото: Вести онлајн

Лепо је кад се наши људи, далеко од матице, окупљају поводом нама значајних јубилеја, посебно на историјским местима, а још је лепше кад у томе учествују и странци. Једна од њих је и Францускиња Ан-Мари Томас која у Лиону важи за великог пријатеља Срба.

Ова Францускиња је то и доказала ових дана, уочи традиционалног обележавања 11. новембра, Дана примирја у Првом светском рату. У сусрет празнику Ан-Мари је написала текст који, осим што је важан за њу, јесте и још једно сведочанство о француско-српском пријатељству, чиме је наставила мисију свога оца Лисјена Томаса.

Спасен од заборава

– Ан-Мари сам први пут срела пре неколико година, на гробљу у Сен-Жени-Лавала, где сваке године одајемо почаст за 63 страдала српска војника. Како смо ми дијаспорци верни меморијалном путовању до Првог светског рата, тако нам се, уз драге пријатеље Французе, придружује и Ан-Мари – овако Францускињу верну Србима представља Александра Добранић Бурсаћ, учитељица српске допунске школе у Лиону.

Крај споменика предака

У тексту, који је и званично предала Удружењу наслеђа градића Сен-Жени-Лавала, Ан-Мари је подсетила како је захваљујући њеном оцу, у овом месту, пре две деценије од заборава спасен споменик посвећен пријатељству двеју земаља из Првог светског рата.

– Током 2000. године, мој отац је после једне сахране пролазио гробљем Сан-Жени-Лавал и његов поглед је као магнетом привукао један високи надгробни споменик. Деловао му је као видиковац према нашем градићу, али га никад раније није приметио – написала је Ан-Мари.

Њен отац је, описује она, пришао тој каменој вечној кући и, због временског протока, више прстима него очима читао исклесана слова. Открио је да је реч о споменику посвећеном француско-српском пријатељству.

Уклесана имена

– Потом је отишао у општину Сен-Жени-Лавал да се распита о пореклу споменика и сазнао да је то поклон Србије, који је подигнут око 1920. године у знак захвалности због Срба лечених у месној болници за време Великог рата. Нажалост, њих 63 нису преживели и ту су сахрањени – навела је Францускиња и додала да њихова тела почивају у близини главног споменика посвећеног свим жртвама рата, као и да су им имена уклесана на великом маузолеју.

Како би се историја споменика француско-српског пријатељства још више расветлила у помоћ Лисјену су тада, према њеним речима, прискочила двојица његових пријатеља Велимир Трапарић и Бора Крсмановић. Циљ је, навела је Ан-Мари био да се настрадали војници и цивили за време Првог светског рата и касније, региструју званично и поименично.

– Списак свих преминулих и сахрањених Срба у том гробљу Велимир је предао тадашњем Конзулату Србије у Лиону, који је, како се претпоставља, имена проследио у њихову земљу порекла и до њихових породица и наследника – написала је Францускиња у свом тексту.

Орило се „Тамо далеко“

У центру овог градића од 22.000 становника, налази се импозантан Споменик мртвима, пред који сваке године, обележавајући 11. новембар, дође и српска делегација.

– Ту су увек деца, ученици српске допунске школе у Лиону, на челу са учитељицом Александром Добранић Бурсаћ, придруже им се и француски школарци, представници Конзулата или Амбасаде Србије, Савеза српске дијаспоре, српски православни свештеник, као и земљаци који стигну из околних места са југоистока Француске. На церемонији 2015. године, заорила се војничка химна „Тамо далеко“, а отпевали су је Александрини ђаци и њихови родитељи из Удружења „Николај Велимировић“, а ту се у свој пуноћи могла осетити искрена љубав и носталгија за матицом – тако описује Ан-Мари.

Две нове плоче

За свечано обележавање стогодишњице Примирја у градићу Сен-Жени-Лавал, 2018. године су положене две нове комеморативне плоче као омаж српским војницима палим за слободу свих нас.

– Једна плоча је поклон српске православне цркве Светог Ћирила и Методија из Лиона, а друга Савеза Срба дијаспоре Југ Француске – навела је Ан-Мари која је, скоро савршено, упозната са овим делом историје српског солунског војника.
Грана јоргована

– Према писању локалних новина „Прогрес“, 12. новембра 2015. године у Сен-Жени-Лавалу засађена је грана јоргована у знак сећања на прекрасну долину јоргована процветалу уз Ибар којом је, као доказ љубави, краљ Урош дочекао своју супругу Францускињу Јелену Анжујску. Јелена је у 13. веку, све до смрти, била веома цењена и вољена краљица Србије – и на том плану својим знањем похвалила се Ан-Мари Томас.

Олга Ђоковић – Вести