Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, НСПМ, 21. 4. 2008, Слободан Дурмановић: Случај Насера Орића – нови прилози [из Архиве]

Подриње, Кравица, 7. јануар 1993. године: Насер Орић са делом своје јединице Фото: Архива, Институт за истаживанје српских страдања у XX веку, заплењен ратни материјал ВРС, Архив Републике Српске Случајно или не, али некако баш пред првоаприлску расправу пред Апелационим већем Хашког суда у предмету Насера Орића, појавило се писано сведочанство које открива неке до сада непознате детаље о улози ратног господара живота и смрти у Сребреници. Творац тог сведочанства је Ибран Мустафић, посланик СДА у Скупштини БиХ конституисаној…

Цео текст

СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве

Научна конференција „Тридесет година по нестанку Републике Српске Крајине“, 4. 7. 2025. Фото: ДИЦ Веритас

Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…

Цео текст

Ceopom-Istina, НСПМ, 3. 1. 2014, Слободан Дурмановић: Рашчовечење српских жртава у Сребреници [из Архиве]

Насер Орић у средини, лево Смајо Мунџић, десно Ћело Малагић Фото: Кадар из документарног филма „Сребреница - издани град“, аутора Оле Флума (Ola Flyum), СРНА, screenshot Пред сам крај суђења Радовану Караџићу у Хашком трибуналу у 2013. години појавио се сведок-инсајдер од којег су се могли чути неки нови или мање познати детаљи о ратним злочинима на ширем подручју Сребренице. Његово сведочење тешко да ће допринети промени укорењеног мишљења о овим догађајима у западној јавности, а…

Цео текст

Глас Српске, 22. 5. 2025, Предраг Лозо: Долина Неретве је и долина злочина над Србима [Мапа]

Историчар Предраг Лозо, аутор књиге „Ко ружан сан, задњи пут погледајте град“ Фото: Глас Српске, Ведрана Кулага Симић Иако некада звучи као клише, главна порука и ове књиге јесте да не смијемо да заборавимо. Не да бисмо ширили мржњу, освету или нешто слично томе, него то помињање дугујемо народу који је страдао те да бисмо разумјели историјске процесе. Српски народ је 1992. године препознао неке елементе из оне…

Цео текст

Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]

Треће заседање АВНОЈ-а, Београд, 3. август 1945. Фото: Музеј Југославије, Wikimedia Commons, CC BY SA 30 Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање…

Цео текст

Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]

Делегати Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС), Београд, 9-12. новембар 1944. Фото: Музеј револуције народа Југославије СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС) дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то…

Цео текст