За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Политика, 28.5.2025, Саво Штрбац: Заробљени у Габели, мучени у ’Лори‘, размењени у Неметину
„Као војници на редовном одслужењу војног рока у ЈНА заробљени смо у групи од 13 војника и тројица старешина 14. априла 1992. у месту Габела код Чапљине. Након заробљавања припадници ХВО-а и ЗНГ-а одвезли су нас према Сплиту и сви смо завршили у ‘Лори’. Наша група је у ‘Лори’ боравила…
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… ИН4С, 15. 6. 2024, На данашњи дан убијен Свети новомученик Харитон Архангелски
Иако још није канонизован од стране СПЦ, монах Харитон је у народу одавно поштован као новомученик, а забележени су и примери мироточења његових икона. Монашки пут Отац Харитон (Лукић) рођен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године, у селу Луковачка Река код Куршумлије, у радничко-сељачкој породици, са много деце, а…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]
Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље ПОСЛЕ тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији. Четовођа Радисав Тошић са својим… Српска24, 4. 6. 2025, Саша Недељковић: Споменик војводи Бабунском у Велесу
Војвода Јован Бабунски рођен је у Велесу 1875. године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име војвода Бабунски. Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле… Политика, 31. 5. 2025, Парох, ратник, па митрополит стекао и Карађорђеву звезду – митрополит Јосиф (Цвијовић)
Богоугодним делима богат је животни пут Јосифа К. Цвијовића (1878–1957), духовника, пароха, затим епископа битољског, па митрополита скопског. Али и спремног ратника када је требало бранити угрожену отаџбину. О Јосифу, упамћеном у народу, пише књига „Крст и перо”, пуна биографија свештеника и учитеља из косјерићког краја у балканским и Првом… Спутњик, 14. 6. 2025, Сећање на див јунаке са Кошара
Поменом и полагањем венаца на Споменик херојима са Кошара у Београду обележено је 26 година од завршетка славне битке у којој су припадници Војске Југославије током 67 паклених дана и ноћи бранили и одбранили границу земље. Државну церемонију полагања венаца код споменика херојима са Кошара као изасланик председника Републике Србије… СРНА, 14. 6. 2025, Обиљежене 83 године од највећег стрдања дјеце Козаре и Поткозарја
На споменик „Рањена птица“ на Јокином брду у Горњим Подградцима данас су положени вијенци и цвијеће поводом 83 године од највећег страдања дјеце Козаре и Поткозарја у прошлости Градишке. Вијенце су положили представници града Градишка, СУБНОР-а и Завичајног музеја Градишка. Директор Завичајног музеја Бојан Вујчић рекао је да број страдале…
ИН4С, 5. 6. 2025, ИН4С распакивање: Лазарево, Обилић, нарезак и Косово – четири свједока једне лажи [Фото]
Замисли да си Албанац, рођен у селу које се зове Лазарево. Не знаш баш откуд ти ту, али ту си. Идеш до продавнице, узимаш литар уља и хљеб, и на рачуну стоји: „Lazarevë (Komuna Obiliq)“. Шта је то? Лазареве? Није албански. Није ни граматички. А није ни твоје. Знаш да је… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21912-350x200-no.jpg)
СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]
Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске "Смолућа".
Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата, а њене њежне ријечи и јецаји преточени у писмо које је прочитано на скупу, упућене су у име свих 150 мртвих у опустошеном завичају гдје само још туга живи.
"Смолућа је мјесто гдје се водила битка за 7.500 људских живота, мјесто на коме смо дотакли смртно и[...]
Политика, 2. 12. 2023, Живојин Ракочевић: Црква као живот и судбина
ПОЛИТИКА У ОКУПИРАНОМ ХРАМУ КОД ПОДУЈЕВА
„Ту у храму су затварали овце. Ми смо служили помен 2012. или 2013. године – отац Дарко и ја... Балега, све је смрдело на овце”, каже свештеник Стево Митрић. То је била њихова прва и последња посета Цркви Светог архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева.
„Однели смо две иконе, Господа и Мајку Божију и видели да је ту неко нешто радио.” Митрић је у том периоду био у Приштини са оцем Дарком Маринковићем, црква им је била успут, јер су одлазили у село Медраговац, код три српске породице које су живеле на самој административној линији са централ[...]
![Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p9860-350x200-no.jpg)
Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последнјег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског живља Монархије остаће страшна мржња на Србију. И заиста. Како пише Душан Николајевић, "Хрвати, опљачкани и деградирани и пред Бечом и пред Пештом, пуцали су на свој Исток, а Личанин, који у Аустрији може бити само пандур или подерани исељеник, бранио је своје го[...]
ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2024, Навршене 32 године од напада на колону возила ЈНА у Тузли: Прича преживелог Радована Крстића
Навршиле су се 32 године од напада на колону возила ЈНА у Брчанској Малти у Тузли, где је страдало 133 војника ЈНА, а много више их је заробљено, мучено и убијано у затвореништву.
Ево приче Радована Крстића, једног од преживелих:
„Кад се наше возило нашло у близини зграде „Техничког прегледа“, на нас су муслиманске снаге отвориле ураганску ватру.
Чим је запуцало, осетио сам погодак у кук, а кад сам се хтео сагнути, погодили су ме у десну подлактицу. Док је трајала пуцњава, један војник пао је мртав на мене. Возач је био погођен у грудни кош и ногу. Ипак, нас је некако извукао до бензи[...]
Спутњик, Танјуг, 14. 3. 2024, Потписан споразум о обједињавању материјала о српским жртвама у бившој СФРЈ - Укупно страдало више од 50.000 Срба
Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, председник Удружења страдалих Срба из Хрватске Суза Драгана Ђукић и директор фондације "Визуелни архив српског страдања" из Бања Луке Денис Бојић потписали су Оквирни споразум за спровођење националног пројекта за српски народ на подручју бивше СФРЈ,
Пројекат укључује бомбардовање 1999. године и проналажење и осветљавање судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. до данас.
Како је наводено на конференцији за новинаре у Медија центру, циљ тог споразума је да се сниме сва доступна све[...]
