За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘
Поштовани, Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Политика, 9. 1. 2025, Саво Штрбац: Ово мало крајишке душе
Позвао сам Срђана у канцеларију ’Веритаса’, која се налази на свега неколико минута хода од места где смо се срели. Успут ми је испричао причу коју желим да за ове божићне благдане поделим с нашим читаоцима На путу до канцеларије „Веритаса” застадох на Тргу републике посматрајући споменик кнезу Михаилу… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве. Њих је у професоровој евиденцији у… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика: Тата, шта ће бити са нама – Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо Долази 10. септембар 1994.…
РТС, 25.2.2017, Др Божица Младеновић: Топлички устанак – Нема живота без слободе
Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.…
РТ Балкан, 22. 3. 2025, Крвави Младенци у Старом Броду на Дрини: Устраши се река, устави таласе… [Мапа]
У Старом Броду код Вишеграда данас је обележено је 83 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле хрватске усташе Јуре Францетића. Служен је парастос, положени венци и спуштено цвеће у реку Дрину. – Агенција СРНА Многи су сами скакали у Дрину, нису… Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине. Ових се…
KoSSev, 21. 3. 2025, Албански професори: Цркву у Приштини требало срушити, Срби нису постојали у средњем веку, погром у марту 2004. исценирао БГ; Епархија: Отворени позив на уништавање верских објеката
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом овонедељних изјава двојице албанских професора о православним споменицима на Косову, међу којима је и она да је Цркву Христа Спаса у Приштини требало срушити након рата на Косову. Реч је о професорима Јусуф Буџови и Енвер Реџа који… Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине
У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју…
СРНА, 20. 3. 2025, Служен помен најмлађем одликованом борцу Споменку Гостићу
У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 32 године на озренско-маглајском ратишту. Протојереј-ставрофор Јован Михајловић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима и…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон. – Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин… Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 23. 7. 2024, Упокојио се Патријарх српски Варнава (Росић) – свештеноисповједник и свештеномученик - На данашњи дан
Патријарх Варнава (световно: Петар Росић) рођен је у Пљевљима (Стара Херцеговина – данашња Црна Гора) 29. августа/10. септембра 1880. године од оца Ђорђа и мајке Крсмане, рођене Пејатовић. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). Од Епископа Сергија, ректора Академије, примио је монашки чин 30. априла 1905. године, чин јерођакона 6. маја и јеромонаха 6. јуна исте године.
Током друге половине 1905. године јеромонах Варнава отпутовао је [...]
Погледи, РТВ Врање, 30. 9. 2022, Пренос моштију страдалих Првом св. рату у спомен костурницу манастира Светог Николе у Врању
Преносом костију страдалих у Првом светском рату у новоизграђену Спомен костурницу почело је обележавање великог јубилеја манастира Свети Никола, 690 година постојања.
Епископ врањски Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске служио је Литургију у манастиру Светог Николаја, након чега је уследио парастос страдалима у Првом светском рату. Мошти које су пронађене у дубодолинама у Врању, око манастира и у целом округу смештене су у специјалне кутије и после службе, литијским ходом пренете у Спомен костурницу.
„Она је почела да се гради 1934. године. Међутим, историјске околности[...]
Политика, 6. 8. 2023, Владимир Којић: Повлачење официра ЈНА са парастоса солунцима на Крфу
Када се са брода изнад Плаве гробнице огласила сирена, стари солунски јунаци бацили су са палубе венац њиховим друговима који почивају на дну мора. Гојко Шантић је рецитовао песму „Стојте галије царске” и није било душе која није пустила сузу
Затекао сам се у Хиландару у вријеме одржавања јубилеја 70 година од пробоја Солунског фронта 1978. године.
Отац Никанор дао ми је да на Крф однесем инсигније (свијеће, вино и жито) потребне за помен. У оваквим приликама из Хиландара су ово редовно слали грчком митрополиту који је служио помен.
На Крфу сам се састао са другарима из Швајцарске и Њ[...]
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године.
Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља.
У крипти су изложени и разноврсни предмети нађени у јамама и плитки[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком кар[...]
