За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Српски меморијал, 19. 2. 2026, Гордана Јанићијевић: Рат (увелико траје) – Вуковар
3. 12. 1991. Ауто-пут празан… Спустила се густа магла, суморна слика. Шид – војска, тенкови, контроле, страже, рампе… Село Негославци. Оштећене куће, камиони са кукурузом. Сеје се жито. Тенкови, страже… Приближавамо се Вуковару, граду старом 760 година, названом по реци Вуки која овде налази смирај у некад лепом, плавом, Штраусовом… Глас Српске, Веритас, 18. 2. 2026. Злочин који и даље опомиње: 34 године од убиства породице Олујић
Убиство четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање прије 34 године, које су извршили припадници ХОС-а, спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Документационо-информациони центар „Веритас“ овај случај сврстава међу најмонструозније ликвидације породица у ратовима деведесетих. У саопштењу се наводи да су се… Вечерње новости, 23. 4. 2023, И школа сведок вековних српских корена: 290 година од прве школе у Вуковару, српске [из Архиве]
УГЛЕДНИ Срби 1733. године основали су прву школу у Вуковару, граду у којем је крајем прошлог децембра, кратковидом политичком одлуком забрањено српском језику и ћирилици истицање на јавним местима. Ни самостално, ни уз хрватски говор и латиницу. Како још нису изнађене технологије којима се уз право на идентитет бришу понос… Danas, 15. 2. 2026, За своје доба изузетно слободоуман и напредан акт: Пре 191 године у Крагујевцу донет Сретењски устав
Студенти су опет за Сретење позвали на скуп у Шумадији, који ће се у недељу, 15. фебруара одржати у Крагујевцу и Орашцу. И док је Орашац симбол устаничке, Крагујевац је синоним уставне Србије. У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. На Сретење… РТ Балкан, 16. 2. 2026, Дан када је убијен двогодишњи Данило: Пре 25 година нападнут аутобус ’Ниш експреса‘ на КиМ
За злочин у којем је убијено 12 Срба протераних са КиМ, који су 16. фебруара 2001. кренули на Задушнице, нико није одговарао Пре 25 година, на данашњи дан, у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, убијено је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба са Косова… Политика, 16. 6. 2017, Топлички устанак: Ђорђе Цекић Лешњак није поклекао пред бугарским бајонетима [из Архиве]
Једна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара. На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 11. 2021, Страдање цркве и народа у мачванском селу Дреновац
У једном делу трокњижја „Српске трилогије” познати писац и ратник Стеван Јаковљевић представио је све страхоте и страдања у селу Дреновац у Мачви за време Великог рата. Пошто је српска војска у дреновачком атару и у самом селу водила жестоке борбе против надирућег непријатеља, аустроугарске војске, која је надомак Дреновца прешла реку Саву, Јаковљевић је у својству непосредног учесника ратних операција у пределу реке Саве описао и рушење артиљеријским гранатама великог црквеног торња при Храму Вазнесења Господњег у Дреновцу.
О томе казује мермерна плоча која се налази у унутрашњости дренова[...]
![Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10219-350x200-no.jpg)
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу.
Овог септембра навршава се осамдесета годишњица од страдања Шапчана у Крвавом маршу, у ком су Немци, током одмазде 1941. године, преко 5 хиљада шабачких мушкараца спровели у импровизовани логор у Јарку. На том путу смрти живот је изгубило најмање 120 људи, а остали су претрпели најразличитије тортуре.
Поред низа уприличени[...]
Политика, 15. 3. 2023, Споменик пилотима обновиће општина Земун
Непознати лопови украли су са обележја посвећеног авијатичарима који су своје животе дали у априлском рату 1941. године 24 од 36 слова
Бронзана слова која су непознате особе украле са Споменика погинулим пилотима браниоцима Београда априла 1941. године биће поново израђена и постављена на место одакле су скинута. То ће урадити општина Земун на чијој територији се, како је утврђено, налази ово обележје које су лопови недавно оскрнавили покравши 24 знака од 36 колико има у натпису.
– Наши инспектори ће заједно са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе града прегледати обележје [...]
Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине.
Ових се дана навршава двадесет једна година од албанског мартовског погрома, који се над Србима на Косову и Метохији одиграо пред очима и уз благослов власти албанских побуњеника али и моћног западног света. Увек ме наново обузме немир тих мартовских дана. Као да поно[...]
РТ Балкан, 22. 2. 2024, Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје
Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним Америчким Државама показује и извештај Централне обавештајне агенције (ЦИА) о Албанији из 1950. године.
У извештају са којег је скинута ознака тајности, помиње се и Џафер Дева, један од сарадника нациста на окупираном Косову и Метохији, који је има запажену улогу у осни[...]
