За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Политика, 30.6.2026, Саво Штрбац: Афера „Томпсон” – ко је убица под уздољским храстом
Најновија одлука Уставног суда Републике Хрватске (број U-III Bi-2741/2020. од 19. маја 2026), којом је усвојена тужба браће Слободана и Милана Берића из Београда, званично је и под печатом највише судске инстанце у Загребу потврдила оно што Документационо-информативни центар „Веритас” тврди већ дуже од три деценије: Хрватска свесно, намерно и… Искра, 23. 6. 2026, Владимир Умељић: Хрватска, Црна Гора, Србија и ЕУ
Трновита је стаза, коју је Хрватска за босоноге Монтенегрине калдрмисала својим „државним и националним интересима“. А као да ни то није довољно, о ужаса, сад јавља и „Политика“, Београд (23.06.2026.): „Пожар из Црне Горе прешао на територију Хрватске!“ Надајмо се да Загреб неће послати црногорског амбасадора у Конавле да гаси… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 11. 5. 2026, Пусторечки крвави фебруар: Лекције које не бисмо смели да заборавимо… [Мапа]
Оно што су Пребиловци за Србе западно од Дрине, Новосадска рација на северу земље или стрељања у Крагујевцу, Краљеву и Нишу, то је 17. фебруар 1942. године за житеље Бојника и његове околине. Тада је ово место и оближњи Драговац, током крвавог пира бугарских нациста, изгубило најмање 70 одсто укупног… РТ Балкан, 18. 7. 2026, Годишњица злочина у Ораховцу: Почетак етничког чишћења Срба на Космету
Поводом годишњице напада на Ораховац и околна села, Канцеларија за КиМ подсетила је да је у јулу 1998. године киднаповано око 100 Срба, а да је 46 жртава пронађено у масовним гробницама Злочини које су припадници такозване УЧК починили над Србима и Ромима у ораховачком крају у јулу 1998. године… РТРС, 18. 7. 2026, Нови случај застаршивања Срба повратника у Федерацији БиХ
Нови случај застаршивања Срба повратника у Федерацији БиХ. Непозната лица пуцала су из ватреног оружја у соларну расвјету на молитвишту у српском повратничком насељу Горња Бријесница код Лукавца. Осим материјалне штете, ово је порука комшија муслимана, сматрају мјештани, да Срби нису добродошли на своју очевину. На соларној расвјети видљива су… Курир, 24. 6. 2026, Скандал на Кајмакчалану: Бугари поставили натпис који велича њихове злочине над Србима-историчар приметио скандалозну таблу
На табли надомак ски-центра у Грчкој пише да су бугарски војници хероји који су у септембру 1916. године бранили уједињену Бугарску. Амбасада Србије у Атини хитно захтевала да се срамна спомен-плоча уклони „Вечна слава и дубок поклон херојима бугарске армије који дадоше живот за национално уједињење Бугарске у бици на… Политика, 17. 7. 2026, Оштап Гаћиновић: Манипулације српском историјом и културом неће бити допуштене
Иако је НСРС подржала вето српског члана Председништва БиХ на одлуку о именовању чланова Комисије за очување националних споменика, чиме је одлука ништавна, Денис Бећировић не одустаје од покушаја да одлука ступи на снагу. Његов шеф кабинета од генералног секретара Председништва инсистира да се Одлука „без одлагања“ достави на објављивање… СПОНА. 22. 6. 20026, Јасмина С. Ћирић: О науци, а не о етикетама
Предавање „Фасаде српских цркава XIV века у Повардарју и њихово место у позновизантијској архитектури“, одржано 13. јуна 2026. године у Српском културно-информативном центру „Спона“ у Скопљу, у појединим македонским медијима представљено је као „скандал“. Уместо научних аргумената, уследили су медијски покушаји политичког тумачења тема које припадају области историје уметности. Посебно… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 9. 2023, Момчило Павловић: Шести септембар 1944 – трагедија Лесковца
Савезнички бомбардери су изнад циља били у 12 сати и 18 минута и за свега неколико минута сручили су на град бомбе са висине од око 7.000 метара
У бурној историји Лесковца и околине не постоји трагичнији дан од среде, 6 септембра 1944. Тога сунчаног дана нешто после 12 часова, за свега петнаестак минута, четири групе америчких бомбардера Б-27 са безбедне висине избацило је бомбе изнад задатог циља. И док су се авиони као светле тачке на небу спокојно удаљавали, остаци Лесковца лежали су у густом диму, језицима пламенова и густој прашини. Под рушевинама био је и велики број страдалих цивила.[...]
Danas, 26. 11. 2024, У САНУ представљен Зборник радова са скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији“
Непун дан након што је у седишту Унеска у Паризу, у сарадњи Владе Србије и СПЦ поводом 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу светске културне баштине, отворена изложба о српским средњовековним манастирима у јужној српској покрајини под заштитом УН агенције за образовање, науку и културу, у САНУ је представљен двотомни Зборник радова „Заштита, очување и афирмација срског културног наслеђа на Косову и Метохији“ са научног скупа одржаног 1. и 2. јуна 2021. године.
– Овај зборник сведочи да је тема о којој се расправљало пре три године у нашој кући од највећег националног и култур[...]
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године
На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.
Парастос у девас[...]
РТ Балкан, 6. 5. 2026, Земља‘ безакоња: Има ли силе која од албанског терора може спасти Србе на Космету
Препуштени смо сами себи – нема хапшења, нема пресуда за нападе на Србе. Албанци су се протеклих година посебно осилили, сада не презају више ни од чега, прича за РТ Балкан Србин из једног од гета јужно од Ибра
Случај Мирослава Гуџића, Србина из Добротина који је прекјуче пребијен у Дому здравља у Доњој Гуштерици - а батине је добила и медицинска сестра која је покушала да заштити Мирослава – савршен је показатељ, огледало у којим условима живе Срби на Косову и Метохији.
После безазленог проблема у саобраћају, група Албанаца пратила је Мирослава до Дома здравља у Доњој Гуштерици, где је неср[...]
Шајкача, 16.9.2020, “Бегајте! Бегајте! Иде втори железни”, Како је Гвоздени пук ушао у легенду и зашто су га се непријатељи толико бојали?
Две речи, безброј емоција и значења. Легендарни Гвоздени пук или Други пешадијски пук “Књаз Михајло”.
Ако питате старе Топличане, или млађе који знају и воле историју, могли би вам данима причати о Гвозденом пуку. Готово да у тим крајевима није било куће из које тих ратних година није отишао по један младић у Гвоздени пук, добровољно, иако знајући да иде на пут без повратка. И нема тамо потомка који није поносан на своје претке који дадоше живот за слободу.
Ово је био пук српске војске током ратова од 1912. године до 1918. године. Већину војника овог пука чинили су Топличани, Јабланичани, За[...]
