За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18. 8. 2026, Саво Штрбац: Како је „изузетак” легализовао усташтво
Када је у марту 2017. године председник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић основао Веће за суочавање сa последицама владавине недемократских режима, свима који иоле познају тамошње друштвено-политичке прилике било је јасно да није реч о искреној намери да се друштво дефашизира. Био је то класичан политички маневар, кукавички „кишобран” иза… Искра, 6. 8. 2026, Владимир Умељић: ’Олуја је најблиставији део хрватске прошлости‘
Тако поручује актуелни хрватски министар Анте Шушњар Србима а уз то још: „Неће бити ’Олуја‘ док год они седе с миром и ману се ћорава посла, али ако буде потребе биће ’Олуја‘“ (Политика, Београд, 06.08.2026). Свака част хрватском министру ради овог луцидног размишљања и закључивања јер, руку на срце, није… Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 8. 9. 2026, Саво Штрбац: Опроштај од човека у историјском невремену
У уторак, када се нађу пред читаоцима, ови редови ће за једне бити евокација једне епохе, за друге подсећање на горке године наше савремене историје, а за мене – испраћај познаника и човека чије су се специфичне, тешке околности укрстиле са мојим животним путем. Ратко Младић је сахрањен, а са… Политика, 8. 9. 2026, Стазама егзодуса: сећање на Србе који су протерани из Возуће и долине Криваје
31 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА И ПРОГОНА СРБА ИЗ ВОЗУЋЕ У Добоју се обележава годишњица страдања и прогона српског становништва из Возуће и долине Криваје. За 129 српских бораца и цивила са овог подручја и даље се трага У Добоју је данас обележена 31. годишњица страдања и прогона Срба из Возуће… Вечерње новости, 12. 8. 2026, Алпини копирали тактику српских јунака са Гучева: Италијански војници у Великом рату на Доломитима применили ’минску војну‘ из Подриња [Мапа]
НИСКУ шумовиту планину Гучево изнад Лознице са голим три пута вишим суровим Доломитима на северозападу Италије повезују дубоки кратери на местима где се очекују планински врхови. То није природни феномен већ иста врста сведочанстава о невероватној људској моћи деструкције која је као „минска војна“ светску премијеру у Великом рату имала… N1, Beta, 8. 9. 2026, Веритас: Не заборавити жртве масакра у Медачком џепу, правда мора бити задовољена
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да се сутра навршавају 33 године од напада хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ смештена у тзв. Медачком џепу, а која су била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). „У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до… Radio Magnum, 19. 8. 2026, Равно Бучје: Откривен и освећен споменик браниоцима Србије на превоју Свети Никола и погинулим Равнобучанима у балканским, Првом и Другом светском рату [Видео] Допуњено
Видео: Славољуб Виденовић У Равном Бучју код Књажевца откривен је и освећен споменик браниоцима Србије на превоју Свети Никола и погинулим Равнобучанима у балканским, Првом и Другом светском рату. Иницијатори изградње споменика у Равном Бучју, који је откривен и освећен у суботу, 1. јула, организатори прикупљања средстава и непосредни… Искра, 29. 5. 2026, Владимир Умељић: Слава Ти генерале, за живота и за сва времена!
Срби никада нису оскудевали у великим и часним војсковођама, као ни у одговарајућим војницима, jер српски народ никада није оскудевао ни у моћним, бескрупулозним и лажљивим непријатељима. Aли неретко је усуд његових предводника био да у име свог народа на крају пута понесу крст Христа Спаситеља, искапе пехар мучеништва. То… Не заборављамо – Памтимо
![Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32999-350x200-no.jpg)
Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]
Маринко Бјелица, борац и отац, преминуо је у 80. години. Његова животна прича сведочи о тешким губицима током рата у Босни и Херцеговини.
У Трнову је преминуо Маринко Бјелица, човек чија је животна прича деценијама сведочила о једној од најтежих породичних трагедија из периода рата у Босни и Херцеговини.
Према саопштењу Борачке организација Републике Српске, Бјелица је преминуо у 80. години, после дуге и тешке болести.
Остаће упамћен као отац троје деце - синова Драгана и Јанка и ћерке Радмиле - који су као припадници Војске Републике Српске изгубили животе током рата. И сам је био борац и [...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
Политика, 13. 5. 2025, Саво Штрбац: Стјепан Месић – два у један
Некадашње Месићеве поруке слушао сам на своје уши и сведок сам колико су, у комбинацији са симболима и песмама из времена Павелићеве НДХ, утицале на побуну Срба у августу 1990, пежоративно названу „балван револуцијом“
На порталу загребачких “Новости” (гласило Српског народног већа), на Дан победе по руском календару (9. мај), објављен је повећи интервју са Стјепаном Месићем, бившим председником Републике Хрватске и последњим председником Председништва СФР Југославије, под насловом „Само слепац може негирати геноцид над Србима“, из којег су поједине делове истог дана пренели многи медији у рег[...]
Вечерње новости, 18.2.2015, Ђакомо Скоти: Програмирани геноцид
Хрватски национални програм био усмерен на коначно протеривање Срба из Хрватске. То је био циљ војних операција “Муња” и “Олуја”
11. септембар
УОБИЧАЈЕНА дневна конференција за новинаре представника плавих шлемова у Загребу, Криса Ганеса: војници ОУН напуштају Хрватску (до сада их је отишло 1.400); у бившој Крајини и даље се појављују нови лешеви цивила, скоро сви су старији људи; настављају се и пожари. У Костајници су међународни посматрачи регистровали разарање других пет кућа нових пожара је било такође у Личком Петровом Селу и у другим местима бившег “Сектора Север”. Према проценама[...]
![СРНА. 3. 6. 2026, Страдалници из Корићке јаме никада неће бити заборављени [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p33723-350x200-no.jpg)
СРНА. 3. 6. 2026, Страдалници из Корићке јаме никада неће бити заборављени [Мапа]
Невине жртве усташког злочина у селу Корита код Билеће никада неће бити заборављене, речено је данас у том селу, гдје је служен парастос за више од 130 српских цивила из тог краја које су усташе прије 85 године убиле и бациле у Корићку јаму.
Код Спомен-храма код Корићке јаме служена је литургија којој су присуствовали бројни становници Билеће, Гацка и Херцеговине.
Начелник општине Билећа Миодраг Парежанин рекао је да су уклесана имена страдалника на споменику у Коритима опомена и поручио да сви они никада неће бити заборављени.
Он је подсјетио да су мјештани Корита и околних села страдали о[...]
