За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 5. 2026, Саво Штрбац: Култура сећања и(ли) памћења
„Желим да те нешто замолим. Из неког разлога у флоскулу је ушло Сећање на Јасеновац, Сећање на Геноцид. (Нисам тебе чула), али те молим када ти буде уз реч нека то буде Памћење. Јер када Памтимо, не постоји начин да заборављамо, када се само Сећамо, онда се и ПриСећамо, ДоСећамо,… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вести, 6-8. 4. 2024, 25 година од почетка битке на Кошарама: Српски Термопили – На Ускрс горели небо и земља
Несаломив морал: Граничари су одбили безброј атака терориста ОВК Једна од највећих битака српске војске у новијој историји – битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала је све до 14. јуна те 1999. године. Многи су јој дали име Српски Термопили. На обронцима Проклетија, готово на врху Јуничке… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО…
Искра, 8. 5. 2026, Траговима нацистичких ратних злочина: Интервју са Виктором Бејатовићем
Виктор Бејатовић, рођен у Београду 1977, антрополог и стручњак за форензичку анализу ПИ, аутор књиге „Лепеза смрти“, о злочину „просвећене Европе“, маскиране у нацисте, године 1941, 21. октобра у Крагујевцу, као и других научних радова о злочинима у Јадру, Ужицу, Краљеву. Бави се научно-истраживачким радом из области физичке антропологије, војне… Вечерње новости, 28. 4. 2026, На стазама српских ратника од Лерина до Кајмакчалана: Капија слободе сведочи о јунаштву
Огрејало је на Кајмакчалану, на коти 2525 – ’Капији слободе‘, крајем априла 2026, на само осам испод нуле успели смо да прокопамо рупу кроз смет који је завејао врата зелеђене капеле Светих Петра и Павла, посвећене српским јунацима који су овде изгинули пре 110 година. Црквена врата била су отворена,… Глас Српске, 15. 5. 2026, Како је у тајности припреман напад на колону ЈНА у Тузли; На мјесту убиства 54 младића тамјан, руже и воштанице
Напад на припаднике ЈНА који су у предвечерје 15. маја 1992. кренули у мирно повлачење из касарне „Хусинска буна“ у Тузли и данас, 34 године касније, је злочин без казне кога су, до танчина, према свједочењима, испланирале тамошње цивилне и војне службе. Тузла је у СФРЈ, како пише у Атласу… Искра, 14. 5. 2026, Владимир Умељић: Слобода мишљења и говора
Роза Луксембург, једна од последњих хуманисткиња раног комунизма, пре него што се тај поглед на свет претворио у дословце антихуману диктатуру, рекла је једном: „Слобода је слобода других“. Како то изгледа у актуелној српској свакодневици? Један актуелан пример: „Посланици из посланичке групе Покрет слободних грађана – Странка демократске акције Санџака… Политика, 7. 5. 2026, Призренски Ђурђевдан, нека нова стварност
Радост празника у храму Светог Ђорђа од којег су после Погрома 2004. године остале само зидине има посебан значај у дану страдања нестала је интима призренских Срба Ђурђевдан, слава Призрена, саборног храма у центру овог града и крсна слава митрополита рашко-призренског Теодосија, обележили су јуче низом догађаја. Викарни епископ моравички… РТ Балкан, 6. 5. 2026, Земља‘ безакоња: Има ли силе која од албанског терора може спасти Србе на Космету
Препуштени смо сами себи – нема хапшења, нема пресуда за нападе на Србе. Албанци су се протеклих година посебно осилили, сада не презају више ни од чега, прича за РТ Балкан Србин из једног од гета јужно од Ибра Случај Мирослава Гуџића, Србина из Добротина који је прекјуче пребијен у… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 12.7.2018, Служен парастос Србима убијеним на Петровдан 1992. године у Залазју
Сребреница - У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удруже[...]
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.
На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије), сећа златиборски писац Милисав Р. Ђенић у својој управо објављеној књизи ратних прича „Године страдања и бола”.
„Кад су ратници Прве Данглисове артиљеријске батерије на положају Гучева приметили дечака старог око осам годи[...]
РТРС, 16. 1.2018, Требиње се сјећа свог најмлађег борца
На данашњи дан, прије двадесет три године, послије тешког рањавања и троипомјесечне борбе за живот, подлегао је Александар Маслеша, најмлађи борац Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом данас ја поред његовог споменика у центру Требиња служен помен и положено цвијеће.
Тек што је напунио шеснаест, у августу 1993. Александар је ступио у Бобанску чету, у саставу Требињске бригаде. Са старијим и искуснијим борцима стизао је на све линије одбране. Двадесет седмог септембра, код Борачког језера, од једне гранате страдале су Александрове старјешине, а он, са још неколико сабораца, [...]
СРНА, 11. 12. 2024, Ни након 33 године нема процесуираних за злочин у Паулин Двору
Иако је протекло 33 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин над Србима још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, саопштио је Документационо информациони центар "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године припадници 130. бригаде Хрватске војске упали у кућу Андрије Буквића у Паулин Двору, гдје су у притвору држали и масакрирали 17 српских и једног мађарског цивила.
Да би прикрили злочин, они[...]
![Искра, 7. 3. 2018, Подсећање на расправу ’Крађа српског језика‘ објављену 1964. године [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20469-350x200-no.jpg)
Искра, 7. 3. 2018, Подсећање на расправу ’Крађа српског језика‘ објављену 1964. године [из Архиве]
Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: Крађа српског језика (проф. др Лазо M. Костић 1897–1979)
Лазо Костић своју расправу објављену под овим називом 1964. године у Бадену, Швајцарска, почиње констатацијом да су Хрвати једини народ на свету који нема свој језик, позивајући се на познатог етнографа Гијома Лежана, који је у својој књизи “Етнографија eвропске Турске” навео да не постоје двојица слависта чије се мишљење подудара по питању шта су Хрвати, којим језиком говоре и како су географски распоређени. Сам Ватрослав Јагић, најпознатији хрватски слависта, коментарисао је став Јосифа Добровс[...]
