За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 2. 2026, Саво Штрбац: Степинац у сенци Павелића
Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
СРНА, 10.8.2021, Ексхумирана тијела Срба које су масакрирали Зенге и Ханџар дивизија
БИЈЕЉИНА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године. Злочин у тадашњем Босанском Броду, по својој монструозности,…
Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Спутњик, СРНА, 17. 3. 2026, Скупштина Српске једногласно усвојила Резолуцију о забрани промовисања и величања НДХ
Народна скупштина Републике Српске једногласно је данас усвојила Резолуцију скупштинске већине, којом се осуђују и оцењују као недопустиве идеолошке релативизације и ревитализације идеологије Независне Државе Хрватске (НДХ), као и негирање и умањивање геноцида над Србима. За Резолуцију је гласало свих 68 присутних посланика. Усаглашена Резолуција садржи и два закључка, које…
Искра, 3. 12. 2025, Владимир Умељић: Ћеле-кула, Супермен и Бетмен [из Архиве]
„У Бици на Чегру, током Првог српског устанка 1809. изгинуо је велики број устаника и Турака пошто што је војвода Стеван Синђелић дигао у ваздух шанац у коме су се водиле борбе. Као знак одмазде и застрашивања Турци су у Ћеле-кулу узидали главе 952 устаника, старости од једанаестак до педесетих… Српска24.ме, Српске новине, 6. 3. 2026, Дража: Усташе уништавати без милости где год се појаве
Потера четника за партизанима од Старог Раса до Бихаћа представља једну од белих мрља домаће историографије, иако спада у ред главних Дражиних достигнућа. Он је комунисте држао на западу 15-так месеци, спасавајући тако беде српски народ од реке Врбас до бугарске границе. Када је Дража дошао у Црну Гору, јула 1942, још… Искра, ИН4С, 21. 9. 2025, Комунистички злочин: Да пламен ожеже до небеса – вријеме када су горјела Јеванђеља у Манастиру Морача [из Архиве]
Од 7. до 10. септембра 1952. године, пред очима народа, морачко-колашински комунисти починили су један од највећих културних злочина на овим просторима. Испред Манастира Морача, свјетионика духовности и културе српског народа, изнесено је и спаљено или опљачкано благо немјерљиве вриједности. Историчари и свједоци наводе да је у тим данима уништено:… Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2026, Сахрањени Срби из Кравице убијени на Божић [На данашњи дан]
У Братунцу је 22. марта 1993. године сахрањено 39 Срба из села Кравица које су муслиманске јединице убиле на православни Божић. Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу на Божић 1993. године и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 28. 8. 2023, Драгорад Драгичевић: Тајна вечера Саве Шумановића
Сава је, ишчекујући своје џелате, сакрио у триптих Берачице своје стваралачко причешће, које је остало непрочитано целих 60 година. Усташки агенти, када су по њега дошли ујутро 28. августа 1942. неизбежно су видели три свежа платна Берачица и неизбежно су били њихова прва публика. Да су разумели шта је Сава насликао, триптих би извесно био однесен, и ми га данас не бисмо гледали
Лета 1942. године Независна Држава Хрватска спрововодила је план, историјски доказано прокламован, о „регулисању” српског питања у Срему – да се трећина побије, трећина протера, а трећина покатоличи. У акцији којом је[...]
![РТРС, 9.5.2017, Приказан филм "Завештање" о усташким звјерствима [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5426-350x200-no.jpg)
РТРС, 9.5.2017, Приказан филм "Завештање" о усташким звјерствима [Видео]
У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја - Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића "Завештање" у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени.
Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру "Арие Ливне" рекао новинарима да је ријеч о архивско-документарној грађи која је кориштена, снимана и монтирана од 2012. до 2015. године, а која подразумијева 450 сати снимака у којима 94 свједока говоре о усташком терору.
"У филму пет свједока говоре о својим мука[...]
РТРС, 5. 6. 2022, Нема казне за одговорне за страдање Срба у Зеници
Навршило се данас 30 година од напада муслиманских снага на српско становништво на подручју Зенице, којим је отпочело страдање и етничко чишћење око 28.000 Срба са њихових вјековних огњишта, а ни данас нема казне за одговорне.
До данас нису процесуирани одговорни за злочине и убиства српских цивила у Музичкој школи, у просторијама Војне полиције, Казнено-поправном заводу, другим објектима у граду, као ни за бруталне ликвидације у селима у околини Зенице.
Народни посланик Срђан Тодоровић рекао је Срни да је срамотно што за страдање српских цивила ни послије 30 година нису кажњени одговорн[...]
![ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p7730-350x200-no.jpg)
ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]
Ових дана обележава се годишњица напада терористичких група шиптарских сепаратиста које су своје прве урбане нападе започеле у Ораховцу и ту и оставиле за собом велики број жртава, претежно цивили, њих преко 100, пишу Км Новине.
Како се наводи у тексту који је урађен по документарном филму, терористи „ОВК“ се у периоду 18. јул–20. јула нападали Ораховац у циљу освајање већег града, те стварање веће заузете територије. Тај напад представља прво веће организовано ангажовање терористичких снага и борбу у урбаној средини и означило је прекретницу у сукобима на Косову и Метохији.
Команда[...]
РТРС, 11.8.2021, У Поповом пољу помен за 102 мјештана села Чаваш
У селу Чаваш, у западном дијелу Поповог поља, служен је помен за стотину двоје убијених мјештана, које су усташе бациле у јаму 1941. године. Најмлађи убијени становник имао је свега десет дана, а најстарији деведесет година. Потомци и родбина страдалих чувају успомене на претке.
Седамдесетосмогодишњи Велемир Мијатовић потомак је из другог очевог брака. Прву супругу и четири кћерке убиле су усташе. Од двадесет троје из породичне заједнице Мијатовића, преживјело их је троје.
Џелатима је успио побјећи отац Борислава Михића. Сузних очију прича да је отац својој дјеци дао имена убијених сеста[...]
