За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 26.11.2024, Саво Штрбац: Ратни злочини, годишњице и емпатија
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о „геноциду“ над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али…
РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Гла Српске, 4. 12. 2024, Александар Врањеш: У партизанским филмовима нема спомена о Јасеновцу
Вечерње новости, Н1, Бета, СРНА, 6. 12. 2024, Веритас: Убиство породице Зец у Загребу једно од најмонструознијих – На данашњи дан
Сутра се навршавају 33 године од убиства загребачке српске породице Зец, што представља једну од четири најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности у рату деведесетих у Хрватској, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“. Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима „мерчеповци“ и „Јесење кише“, којом је командовао Томислав…
Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма
РТ Балкан, РТС, 4. 12. 2024, Да се не заборави: Гради се Меморијални комплекс у Братунцу, сећање на српске жртве из Подриња
Помен за страдале Србе из средњег Подриња годинама се држи крај спомен обележја у Братунцу. Будући Меморијални комплекс у насељу Борковац чуваће на једном месту сећање на свих 3.267 жртава из тог места, али и шест околних села Влада Републике Српске покренула је иницијативу за изградњу централног Меморијалног комплекса за…
НСПМ, 1. 12. 2024, „Отаџбина“: Срби на северу КиМ изложени терору, насиљу, пребијању недужних грађана, отимању институција и зграда са свесним циљем да им се што више загорча живот
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ осуђује диверзију и експлозију на каналу хидросистема Ибар-Лепенац у селу Вараге и сматра да насиље није пут за решавање многобројних проблема који се сусрећу у јужној српској покрајини. Насилничким методама само се отежава живот и Србима и Албанцима и не може да…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 4. 12. 2024, Арбутина: Значајно хрватско признање, али сумњам да је ријеч о заокрету Загреба
Вршилац дужности директора београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина изјавио је Срни да је значајно то што је хрватска делегација на међународном засједању у Лондону поменула геноцидну природу злочина над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), али да сумња да је ријеч о неком заокрету Загреба по том питању. Арбутина…