За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… РТРС, 22. 7. 2026, Штрбац: Пописати све српске жртве, не због Хрвата или био кога на свијету, већ због нас самих [Видео]
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је за РТРС да српски народ мора да има списак својих жртава страдалих у Другом свјетском рату и посљедњем рату `90-их година. – Ми морамо да попишемо наше жртве. Тврдим да је то могуће, јер пописујем жртве из деведесетих. То није велики историјски… Српски меморијал, 21. 7. 2026, Владимир Умељић: ’О, кукавно Српство‘
„Гостовање Андрије Мандића на Телевизији Црне Горе показало је колико се некадашњи национални лидер удаљио од политичких захтева на којима је изградио свој ауторитет. Док критике српске јавности представља као оркестриране нападе, према Загребу наступа снисходљиво, према Бриселу дисциплиновано, а питања српског језика, тробојке и држављанства за неко будуће време“… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Глас Српске, Танјуг, 19, 8. 2026, Правна битка Ђукића: Хоће ли остати без дома на Газиводама упркос папирима?
ЗУБИН ПОТОК – Породица Ђукић из села Ковач код Зубиног Потока, једна од 11 породица којима је компанија „Ибар-Лепенац“ уручила рјешење о „ослобађању објеката“ на језеру Газиводе, поднијела је двије тужбе против тог предузећа које функционише у систему привремених приштинских институција, тражећи одређивање привремене мјере којом би се од окончања… РТРС, 19. 8. 2026, Служен парастос за погинуле у Јабуци код Фоче [Мапа]
Црква Преображења Господњег у Јабуци код Фоче, у федералној општини Фоча-Устиколина, прославља крсну славу Преображење Господње, а поводом тог служен је и парастос за убијене Јабучане током Одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавање Преображења почело је Светом Литургијом, након чега је услиједила литија и ломљење славског колача. Парастос је служен за 137 погинулих… Политика, 11. 8. 2026, Саво Штрбац: Живот побеђује
Овогодишњи августовски дани сећања на жртве хрватске војне акције „Олуја” и Велики крајишки егзодус из августа 1995. године, током мог обиласка терена од 3. до 7. августа, донели су сусрете са људима и судбинама који на најсликовнитији начин спајају прошлост, садашњост и будућност нашег народа. На парастосима, трибинама и академијама… Глас Српске, 14. 8. 2026, Ана Тришић Бабић: Прошлост по наруџбини
Постоје тренуци када човјек више не може да се прави да је ријеч само о различитим интерпретацијама прошлости. Постоје тренуци када је очигледно да није у питању историја, него политичка потреба обучена у историјски језик. Управо такав случај гледамо већ дуже вријеме у дијелу сарајевске политичке, медијске и интелектуалне продукције:… Српски меморијал, Радио телевизија Крагујевац, Телеграф, УЦентар, 17. 8. 2026, Преминуо Радослав Ралетић, последњи живи сведок стрељања у Крагујевцу 21. октобра 1941. [Видео] In memoriam
У Крагујевцу је, у 103. години живота, преминуо Радослав Ралетић, који је остаје упамћен као последњи живи сведок масовног стрељања у Крагујевцу 21. октобра 1941. године. Ралетић је рођен 24. маја 1924. године, а као седамнаестогодишњак преживео је једно од најстрашнијих страдања у историји Крагујевца и Шумадије. Тог 21. октобра… Српски меморијал, N1, ШабацРепортер, Глас Подриња, 17. 8. 2026, Одржан 17. Церски марш – 112. годишњица Церске битке [Видео]
Више од 1.500 учесника из Србије и иностранства прошло је данас више од 35 километара од Шапца до Текериша, на 17. Церском маршу. На путу сећања придружили су им се и бајкери, који су подржали овогодишњи догађај. Овогодишња манифестација, 17. по реду, посвећена је војводи Војину Поповићу Вуку, једном од… Не заборављамо – Памтимо
Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ: Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац... под окупацијом Независне Државе Хрватске.
Из архиве | Разговарала Биљана Живковић
Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистирајући на „случају Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то деценијско прећуткивање у „старој, доброј, слободољубивој“ Европи, када су у питању Срби[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили су оружје.
Како подсећа ДИЦ Веритас, одмах по предаји, једна група заробљених, махом активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а преосталих 17 војника српске националности, резервиста из кордунашког с[...]
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,... или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно објављен на проусташком порталу директно.хр.
Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора ’Лора‘ у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и припаднике ЈНА, и ауторке награђиван[...]
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama izgovoreno je i napisano mnogo riječi i izneseno mnogo stavova, često dijametralno suprostavljenih.
Baveći se popisom srpskih žrtava iz ratova devedesetih, naučio sam da se razmeri neke ratne tragedije procenjuju po broju strad[...]
РТС, 14. 6. 2023, Обележена годишњица битке на Кошарама - Потпоручник Петар Мишић: Хероји са Кошара не смеју да погину још једном, од заборава
На данашњи дан, пре 24 године завршена је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
Потпоручник Петар Мишић, који је са Војне академије отишао у рат за Интернет портал РТС-а говори о детаљима битке, у којој је тешко рањен. Подсетио је на херојски подвиг 108 погинулих војника Војске Југославије. "Умире се два пута - први пут када изгубимо живот, а други пут када нас забораве, наш задатак је да не дозволимо да хероји умру други пут", каже потпоручник М[...]
