За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 24. 2. 2026, Саво Штрбац: Степинац у сенци Павелића
Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би… Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.
Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
СРНА, 10.8.2021, Ексхумирана тијела Срба које су масакрирали Зенге и Ханџар дивизија
БИЈЕЉИНА, 10. АВГУСТА /СРНА/ – Из масовне гробнице Срба у Сијековцу, код Брода, на данашњи дан 2004. године, извршена је ексхумација посмртних остатака 59 убијених мјештана, међу којим је било осамнаесторо дјеце, које су убили припадници хрватско-муслиманских снага у марту 1992. године. Злочин у тадашњем Босанском Броду, по својој монструозности,…
Catena mundi, 7. 2. 2022, Срђан Цветковић: Словенија и „Косово“ као савезници 1989. [из Архиве]
Данас се већ заборавља да су Словенија и Косово (као аутономна покрајина) били савезници још 1989. Из нове књиге Срђана Цветковића Словенија и Косово, као аутономна покрајина Србије, имали су блиску политичку сарадњу већ 1989. Тада је словеначко руководство недвосмислено подржало штрајк рудара у Старом Тргу и албанске иредентистичке… Српски меморијал, РТРС, Срна, 27. 3. 2026, Идентификовани посмртни остаци три српске жртве
РТРС преноси вест агенције СРНА о идентификацији посмртних остатака троје Срба убијених у источној Босни, Подрињу у операцијама муслиманских снага из Сребренице и Горажда током тзв. Петровданске офанзиве на српска села и засеоке сребреничког и горажданског краја. Идентификовани су посмртни остаци шест жртава из протеклог рата, од којих су три… СРНА, 26. 3. 2026, Иванишевић: Мјесто страдања српских и муслиманских жртава показује ко је кога напао
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да се анализом мјеста страдања у рату у БиХ види ко је кога нападао, јер је већина Срба убијена на кућном прагу, док су муслимани гинули ван мјеста живљења. Иванишевић каже да је анализом података из… РТ Балкан, 12. 3. 2026, Дани када је запаљена Србија: Годишњица демонстрација у Приштини 1981. године, узроци и последице
Много људи активних у демонстрацијама 1981. били су активни и касније у илегалном албанском сепаратистичком покрету и у ОВК, и ту постоји директна веза, каже историчар Петар Ристановић, виши научни сарадник у Институту за српску културу у Лепосавићу Није прошла ни пуна година од Титове смрти, а на Косову и… Глас Српске, 26. 3. 2026, Како су убијани српски цивили у Сијековцу [На данашњи дан] Maпа
У ширем и ужем рејону насељеног мјеста Сијековац 26. марта 1992. године у планираној акцији јединица хрватске војске, добровољци из Хрватске и припадници других јединица убили су девет цивила и немоћних лица српске националности из породица Зечевић, Милошевић, Радановић и Трифуновић. Жртве су ликвидиране ватреним оружјем док су лежала лицем… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету "Ејуп Ганић и остали" свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао.
Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било сукоба са паравојним формацијама које су постављале барикаде по Сарајеву, описавши безбједносну ситуацију као "на ивици ножа".
Свједок Тужилаштва је као примјер навео убиство војника ЈНА 20. априла 1992. године Саше Урошевића и Предрага Нинкова које је рафалом у кафићу на Бистрику убило непознато л[...]
Политика, 16. 12. 2024, Битка на Кадињачи из другог угла
И ове године, као и до сада, поводом годишњице битке на Кадињачи организовано је полагање венаца и цвећа на Спомен-обележје на Кадињачи и одавање почасти изгинулим борцима. Програм тог обележавања био је стандардни, као и свих досадашњих година. И даље се прича о херојској одбрани Ужичке републике, и херојској одбрани Кадињаче од Радничког батаљона из Ужица, што је чињеница која се увек истиче и која заслужује да се увек и истакне.
Међутим, чудно је да се још не приказује и она друга страна те битке и одбране Ужичке републике.
Већ 24. новембра, па и раније, знало се да се припрема велика[...]
Вечерње новости, 15. 12. 2024, Дневник Степинца Загреб крије деценијама: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
Непосредно пред очекивани улазак партизанске војске у Загреб, дневник је зазидан у један од димњака загребачког Богословског семеништа на Каптолу бр. 29, а данас је у власништву Загребачке надбискупије и чува се у њеном [...]
Вечерње новости, 27.4.2018, ОСТАЛА БЕЗ ДЕЦЕ И СУПРУГА Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин
Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин Поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг
ОСТАЛА сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо имали и годинама стицали. А сада, овде у избеглиштву, са два преостала сина живим живот недостојан човека, без помоћи, докумената, без ичега. Нико нас више готово и не обилази. Да сврати и упита имамо ли шта за храну и јесмо ли живи - прича нам Коса Кошевић (70), која је са тада петочланом породицом из Бенковца у Хрватској избег[...]
![Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12965-350x200-no.jpg)
Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА
Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради зубуна, копорана и женских прслука извезених гајтанима и срмом.
Још 1910. позван је Витор у војску као артиљеријски кадровац, постаје нишанџија на топу и поднаредник. У иниформи остаје и за Балканских ратова и Првом светском, све до краја, пуних осам и по година. Борио се у ред[...]
