За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 1. 4. 2025, Саво Штрбац: ’Олуја‘ испред београдског суда за ратне злочине
Искра, 25. 3. 2025, Владимир Умељић: Нови светски поредак и ‘Српско питање’

e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘

Поштовани, Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо…
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала

Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?

Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату

Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]

Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]

Политика, 15. 4. 2025, Саво Штрбац: Нови хрватски закон о гробљима алијас ’Лекс Шошкоћанин‘
РТ Балкан, 16. 4. 2025, Како је Милутин Миланковић описао савезничко бомбардовање 1944: Исповест у књизи „Сећање“

Београд су Енглези и Американаци бомбардовали више пута – на Ускрс 16. и 17. априла, 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и на крају 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра Другог Карађорђевића Писање својих успомена и сећања Милутин Миланковић је отпочео четири године после савезничког…
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац

У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића. Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.…
Политика, 14. 4. 2025, Живојин Ракочевић: Лица сагорелих фресака и ризница сећања – Вучитрн, Храм Светог Илије

Високе зграде са спуштеним ролетнама и, већином, празним становима. На врху једне од њих огроман натпис на албанском језику „Слобода има име”, испод је знак ОВК (Ослободилачка војска Косова) и на крају Хашим Тачи, Кадри Весељи и остали „ослободиоци” који се сада налазе у затвору Хашког трибунала. Мало даље је…
РТ Балкан, РТС, 12. 4. 2025, Затирање српских гробова: Корак даље ка етнички чистој Хрватској

Ако корисник гробног места не уклони спорни споменик у законском року, уклањање би се извршило уз помоћ трећих особа У хрватском Сабору већином гласова, усвојен је закључак о усвајању предлога закона о гробљима, који између осталог, предвиђа, уклањање споменика постављених после 30. маја 1990. године, а који су исписани ћирилицом…