За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… Политика, 10. 6. 2025, Саво Штрбац: Избори, гробови и грбови
Дан пред почетак локалних избора у Хрватској на снагу је ступио Закон о гробљима, који је прописао уклањање непоћудних спомен-обележја из времена рата деведесетих, што се односило на гробове српским војницима сахрањеним на подручју бивше Републике Српске Крајине. Најгласнији у тумачењу овог закона био је извесни опанчар Стипе Млинарић Ћипе…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 7. 7. 2025, Бранко Жујовић: Потпуковник Џон Е. Среј: Између историјских чињеница о Сребреници и спонзорисане пропаганде (I)
Амерички обавештајац у свом извештају из октобра 1995. године наводи да је Насер Орић рекетирао Сребреничане, нарочито оне који су радили за УН, приморавајући их да му уступају 80 одсто зараде и купују цигарете по повлашћеним ценама у интендатурама УН које је овај касније препродавао Уочи тридесете годишњице злочина који… Katera.news, СРНА, 7. 7. 2025, Напад на Ратковиће код Сребренице уз повике Алаху Екбер – Милена Станојевић свједочи
Милена Станојевић из Ратковића код Сребренице, једна је од ријетких који су преживјели звјерски напад муслиманских снага на ово српско село крајем јуна прије 33 године, свједочи за Срну да су јој на кућном прагу муслимани убили мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом. Станојевићева прича да је… РТ Балкан, 13. 7. 2025, СПЦ молитвено слави Свету децу мученике страдале у НДХ: Православља изданци, у телу анђели
Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце Света деца – мученици јастребарски и сисачки, жртве геноцида над српским народом… РТ Балкан, 11. 7. 2025, Зоран Шапоњић: И Србе су убијали, зар не: Зашто Запад не жели да види хиљаде српских жртава Братунца и Сребренице
Мајке Сребренице данас ће поново у Поточарима своје мртве жалити окружене пажњом половине света, мајке Залазја, Бјеловца и Кравице, Ратковића и Јежештице саме као и до сада Из центра Братунца, са велике раскрснице са које пут право води ка Поточарима и преко које ће овог јутра проћи бројни ескорти са… РТ Балкан, 6. 7. 2025, Исповест српског дечака који је преживео логор у Сребреници: Поново сам учио да читам и пишем
Брани Вучетићу из села крај Братунца погинула је мајка када је имао девет година, а ускоро су му муслимани убили оца и 17-годишњег брата, а њега ранили и одвели у логор у којем је провео 56 дана. Тих дана нерадо се сећа, али Брано је у разговору за РТ Балкан… Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, НСПМ, 21. 4. 2008, Слободан Дурмановић: Случај Насера Орића – нови прилози [из Архиве]
Случајно или не, али некако баш пред првоаприлску расправу пред Апелационим већем Хашког суда у предмету Насера Орића, појавило се писано сведочанство које открива неке до сада непознате детаље о улози ратног господара живота и смрти у Сребреници. Творац тог сведочанства је Ибран Мустафић, посланик СДА у Скупштини БиХ конституисаној… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 22. 5. 2024, Фројнд: Нове тензије уместо помирења
Изгласавање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН сасвим сигурно ће отворити Пандорину кутију која ће се неизбежно вратити као бумеранг многим западним земљама које су је коспонзорисале.
Уколико се осврнемо на историју и почнемо да извлачимо догађаје из контекста, као случај Сребренице, лако је видети да би на тај начин могла да се осуди и изгласа резолуција против савезничког бомбардовања Дрездена 1945. године или употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију од стране САД.
Оба ова догађаја, ма колико то сада деловало бесмислено, извучена из шире слике, могу да се представе као[...]
Вечерње новости, 14. 7. 2024, Албански нацисти и ЦИА важни сарадници: Тирана и Приштина више од 70 година деле сан о ’Великој Албанији‘ са америчком администрацијом
Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Џаферу Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као "антикомунисту" са "истинским патриотским мотивима" за политичко деловање.
ВИШЕ од пола милиона евра су приштинске власти уложиле у почетак реконструкције куће Џафера Деве у Косовској Митровици, која треба да постане "регионални културни центар" под именом овог злочинца из Другог светског рата. Дева је, потврђују документи, би[...]
РТ Балкан, 13. 7. 2025, СПЦ молитвено слави Свету децу мученике страдале у НДХ: Православља изданци, у телу анђели
Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце. За непуних месец и по дана у овом логору "званично" је уморено 768 деце
Света деца - мученици јастребарски и сисачки, жртве геноцида над српским народом у "НДХ", уписанa у диптихе светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Патријаршије из 2022. године, молитвено се славе данас, 13. јула, саопштено је из СПЦ.
СПЦ у саопштењу преноси текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у календару цркве за 2023. годину у којем се, изме[...]
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.
Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним злочинима Србе убијали на најмонструознији начин.
Богдан Почуча пуким случајем је, као осмогодишњак, преживио усташки покољ у селу Дивосело у Лици. Почетком августа 1941. године у усташким злочинима страдало је 27 његових најближих рођака, за чије гробове ни данас не зна.
„Кад су усташе напал[...]
Светигора, 31. 1. 2022, Светосавска прослава у Враки и Скадру
Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и све Албаније г. Анастасија и Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у цркви Пресвете Тројице у Враки код Скадра свечано је прослављен празник Светог Саве Равноапостолног, првог Архиепископа и просветитеља српског, чиме је почела прослава јубилеја 200. годишњице српске школе „Свети Сава“ у Враки и Скадру (1822-2022).
Свету Литургију поводом празника Светог Саве, у недељу 30. јануара 2022. године, служили су свештеници Српске Православне Цркве и Албанске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Ве[...]
