За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
Вечерње новости, 11. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: МИЛУНКУ СМРТ НИЈЕ ХТЕЛА, ПРЕЖИВЕЛА ЈЕ БРОДОЛОМ: И у Бизерти, у Тунису, несрећна Србија је остављала кости своје деце… [из Архиве] Мапа
ФЛОРА Сендс, храбра Иркиња, 1915. године приступила је Топличком гвозденом пуку нетом пре почетка повлачења српске војске кроз Албанију. Била је је једина жена са Запада која се са пушком у руци борила у српској војсци. Истовремено је била и једина припадница нежнијег пола из европских земаља која је као…
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара. Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела…
Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о „геноциду“ над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али…
РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију. Радило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после… Политика, e-Veritas, 22. 11. 2022. Саво Штрбац: Даринкино д(р)уго путовање из Лике у Канаду
Прије неки дан Веритас су посјетили браћа Илија и Никола Маодуш из канадског Виндзора. Прије Београда посјетили су и Загреб и Медак у Лици и Славско Поље на Кордуну. Ово је био наш први непосредни сусрет, мада сам са Илијом у контакту преко електронске поште од 25. маја 2021, када…
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу. Овог септембра навршава се осамдесета годишњица…
НСПМ, Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Игор Вукадиновић: Приштина негује наслеђе и култ свих квислиншких вођа из Другог светског рата, Западу то не смета
Историчар Игор Вукадиновић каже за Косово онлајн да Приштина негује наслеђе и култ и Џафера Деве и свих осталих квислиншких вођа из Другог светског рата, додајући да Запад нема велики проблем са обновом Девине куће јер је „прагматичан и воли да користи разне екстремне тоталитарне идеје и идеологије за остваривање… Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (Копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]
Крива Река, планинско село (1191m н.в) код Бруса на Копаонику, била је мета казнене операције Копаоник (9-20 октобра 1942. године) немачких окупационих трупа, 7. СС брдске дивизије Принц Еуген, делова бугарске 9. пешадијске дивизије и 2. СС брдско ловачке регименте првог и другог бугарског коњичког ескадрона под командом SS-Obergruppenführer и… ИН4С, Митрополија, 12. 10. 2024, На данашњи дан рођена Надежда Петровић
На данашњи дан, 12.октобра 1873. рођена је Надежда Петровић, српска сликарка, професор Академије ликовних умјетности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су…
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје…
НИН, 2. 10. 2024, Наташа Дракулић: Празна села и гробови без имена
Име села Дивосела у Лици, крај Госпића, настало је етимолошки спајањем речи дивно и село. Кажу да је баш такво и било; богато и велико, на лепом положају, мада то не знам јер никад у њему нисам била иако ми километражом није било далеко од родне куће. Била сам недавно…
Глас Српске, 10. 10. 2024, Мркоњић Град: Положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја масовне гробнице
Код спомен-обиљежја масовне гробнице на градском гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци и цвијеће у оквиру обиљежавања 29 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ. У име институција Републике Српске…
Не заборављамо – Памтимо
Ко је тражио разарање српских градова
Вечерње новости, 17. 5. 2023, Живко некад стави плочицу са бројем 1128: Са списка Диане Будисављевић он је први идентификован - усвојили га Хрвати
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић - Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
РТРС, 21. 9. 2023, Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту
