За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26.11.2024, Саво Штрбац: Ратни злочини, годишњице и емпатија
И ове године је Република Хрватска 18. новембра обележила Дан сјећања на жртве Домовинског рата и Дан сјећања на жртву Вуковара и Шкабрње”, који се од 2019. обележава као државни празник и нерадни дан. По извештајима хрватских медија, у Вуковару се окупило око 120.000, а у Шкабрњи око 20.000 људи.…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко „римовање“, са циљем да се промене исходи из прошлости – једно је од питања на које у новој књизи „одговара“ Александар Динчић, историчар из Ниша. „Нишка грешка“ један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над… Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о „геноциду“ над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али…
РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију. Радило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Гла Српске, 4. 12. 2024, Александар Врањеш: У партизанским филмовима нема спомена о Јасеновцу
Савремени историографски налази, који су били недоступни за вријеме СФРЈ, актуелизују данас тему пропагандне улоге партизанског филма. Ако узмемо у обзир контекст деведесетих и данашње међунационалне односе у БиХ, али и регионалне односе на простору бивше Југославије, важно је политиколошки анализирати и елементе манипулација међу народима посредством којих је фингирано… Вечерње новости, Н1, Бета, СРНА, 6. 12. 2024, Веритас: Убиство породице Зец у Загребу једно од најмонструознијих – На данашњи дан
Сутра се навршавају 33 године од убиства загребачке српске породице Зец, што представља једну од четири најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности у рату деведесетих у Хрватској, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“. Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима „мерчеповци“ и „Јесење кише“, којом је командовао Томислав…
Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма
Србија ће заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом и Словенијом успоставити заједничку сталну изложбу у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау у Пољској. Изложба ће бити успостављена захваљујући закону о потврђивању споразума о финансирању изложбе који је потписало шест земаља. У оквиру процеса спровођења обнове бившег југословенског… РТ Балкан, РТС, 4. 12. 2024, Да се не заборави: Гради се Меморијални комплекс у Братунцу, сећање на српске жртве из Подриња
Помен за страдале Србе из средњег Подриња годинама се држи крај спомен обележја у Братунцу. Будући Меморијални комплекс у насељу Борковац чуваће на једном месту сећање на свих 3.267 жртава из тог места, али и шест околних села Влада Републике Српске покренула је иницијативу за изградњу централног Меморијалног комплекса за…
НСПМ, 1. 12. 2024, „Отаџбина“: Срби на северу КиМ изложени терору, насиљу, пребијању недужних грађана, отимању институција и зграда са свесним циљем да им се што више загорча живот
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ осуђује диверзију и експлозију на каналу хидросистема Ибар-Лепенац у селу Вараге и сматра да насиље није пут за решавање многобројних проблема који се сусрећу у јужној српској покрајини. Насилничким методама само се отежава живот и Србима и Албанцима и не може да…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 4. 12. 2024, Арбутина: Значајно хрватско признање, али сумњам да је ријеч о заокрету Загреба
Вршилац дужности директора београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина изјавио је Срни да је значајно то што је хрватска делегација на међународном засједању у Лондону поменула геноцидну природу злочина над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), али да сумња да је ријеч о неком заокрету Загреба по том питању. Арбутина…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 1. 6. 2024, На растанку с пушкама сузе потекле прекаљеним ратницима
Измучени у Албанској голготи опорављали су се српски војници на острву Крф. Своје пушке, с којима бранише отаџбину, једва су сачували у мучном преласку преко Албаније. Али дође крај том оружју овде на Крфу, нове француске ваљало им је преузети.
Официра Чедомира Захарића, учитеља из Ужица, одредила је овде војна команда у комисију за обуку српских ратника новом француском пушком. Спремао их је он за наредне борбе. Ближила су се војевања на Солунском фронту у која се није могло без доброг наоружања.
Та промена пушака на Крфу није протекла без емоција. Српска војска имала је током првих рат[...]
ИН4С, 22. 5. 2023, ИН4С репортажа: Спомен-костурница на Зебрњаку гдје је „пао цвет наше младости“ 1912. године
У недјељу, 21. маја, инспирисана стварним историјским догађајима и подвизима, екипа ИН4С-а боравила је на Зебрњаку код Куманова, гдје се налази спомен-костурница подигнута у славу и част погинулим српским војницима из епске Кумановске битке 1912. године.
На вјетровитом Забрњаку, гдје се и после 111 година од величанствене битке, у ваздуху наслућују српски јуначки подвизи и чују топоти славне српске коњице, наш домаћин био је кустос Горан Јовановић из оближњег села Тромеђа, који са својом породицом свакодневно брине о споменику.
„Од стогодишњице Кумановске битке, Зебрњак постаје обавезно [...]
РТРС, Срна, 9. 9. 2023, Митрополит Хризостом: Сарајево било страшнији усташки центар од Загреба
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је данас у паљанском селу Луке да је Сарајево током Другог свјетског рата било страшнији центар усташтва и непријатељства према Србима и свему што је српско, него што је то био Загреб.
Митрополит Хризостом је након освештања Спомен-обиљежја у порти Цркве Светог Илије у селу Луке, на Требевићу, посвећеног свирепо убијеном становништву, жртвама усташког терора и погинулим борцима Требевића, окупљенима рекао да многи не схватају да Загреб није био толико страшан, колико Сарајево.
- Сарајево се налазило у једној великој [...]
РТ Балкан, 22. 5. 2023, Када је дипломатија била изнад кисеоника: Годишњица трагичне смрти 12 бањалучких беба
Једини пут којим је кисеоник за бебе било могуће доставити био је ваздушни, али авиону, који је требало да из Београда достави кисеоник, због увођења санкција Савезној Републици Југославији није био дозвољен лет
До смрти 12 беба, новорођенчади, у Бањалуци дошло је у мају и јуну 1992. године, током распада Југославије, на самом почетку рата у БиХ.
Одлуком Савета безбедности Уједињених нација у мају и јуну 1992. године били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку.
Бебе су умрле на одељењу за интензивну негу у бањалучком породилишту услед не[...]
Спутњик, 25. 6. 2023, Пронашао земне остатке цара Душана, а онда их телом штитио од уништења: Ко је био Радослав Грујић
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава изложбом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
Више од 100 предмета – Грујићеви чланци, његове поклон књиге библиотеци, писма из преписке са Димитријем Руварцем, публикације и новински чланци о Грујићу сведоче о његовом доприносу очувању историјског сећања српског народа.
Чувар српског памћења
Радослав Грујић, оснивач Музеја Српске православне цркве и Музеја Јужне Србије[...]
