За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1. 4. 2025, Саво Штрбац: ’Олуја‘ испред београдског суда за ратне злочине
Иако је почетак главног претреса у предмету „Петровачка цеста – пилоти“ био заказан за 10 часова, пред зграду Специјалног суда у Устаничкој 29 у петак 28. марта, дошао сам 45 минута раније. Поранио сам како бих дочекао и сведоке за данас позване и оне који на позив „Веритаса“ долазе као…
Искра, 25. 3. 2025, Владимир Умељић: Нови светски поредак и ‘Српско питање’
Нови светски поредак лагано добија контуре (и садржину), но до сада је само једно јасно – Запад ће барем привремено морати да одустане од опасне утопије једне апсолутне владавине читавим светом. Да ли су, међутим, они српски колумнисти и аналитичари заиста у праву, када нагињу ка потенцираном оптимизму, малтене до… e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘
Поштовани, Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо…
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Саво Штрбац: ВУКОВИЋИ
Три брата Вуковића – Славко, Милутин и Ранко, крајем шездесетих година из родног Костића у општини Кнежево (бивши Скендер Вакуф), у потрази за бољим животом, доселише се у плодну Славонију. Са Славком је дошла супруга Божица и син Мире. Настанише се у селу Машићи у општини Нова Градишка, гдје им…
ИН4С, 24. 4. 2025, Од Бјелопавлића до Аргентине: Прота Радојица Поповић (1907-1960) – свештеник, борац и једина жртва освете атентата на Анту Павелића
У времену када се колективно сјећање све брже брише, важно је подсјећати се људи који су својим животима оставили неизбрисив траг у историји и духовности нашег народа. Један од таквих људи је протојереј Радојица Г. Поповић, свештеник, народни борац и син црногорске Бјелопавлићке равнице, рођен 1907. године у селу Загреда,… РТ Балкан, 11. 5. 2025, Анте Павелић – бегунац крвавих руку с пасошем Црвеног крста
Од усташке каме до лажног идентитета – како је један од најтраженијих ратних злочинаца бежао и ко му је на том путу све помагао Бег Анте Павелића, крвавог архитекте усташке државе и злочинца који је под маском политичке борбе спровео геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, био је само наставак… РТ Балкан, ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2025, Памтимо Тузланску колону: Млади регрути ЈНА измасакрирани из заседе, рањене убијали чекићем; Сведочење преживелог Радована Крстића [На данашњи дан]
Хашки суд уступио је предмет Тузланска колона Тужилаштву БиХ које је 2009. године обуставило поступак и закључило да у овом случају нема елемената ратног злочина На данашњи дан, пре 33 године, на раскрсници на Брчанској малти у Тузли нападнута је колона Југословенске народне армије које се повлачила из овог града… Искра, 5. 5. 2025, Радомир Павловић: Дрина – гробница Срба
После Јасеновца ријека Дрина је друга масона гробница српског народа у 20. вијеку. Операција Трио и протјеривање и убијање Срба на ријеци Дрини од стране НДХ и усташа остали су тајна комунистичке власти и та мјеста масовних убијања Срба никада нису обиљежена и пописана. Тек недавно у Старом Броду код… Политика, 13. 5. 2025, Саво Штрбац: Стјепан Месић – два у један
Некадашње Месићеве поруке слушао сам на своје уши и сведок сам колико су, у комбинацији са симболима и песмама из времена Павелићеве НДХ, утицале на побуну Срба у августу 1990, пежоративно названу „балван револуцијом“ На порталу загребачких “Новости” (гласило Српског народног већа), на Дан победе по руском календару (9. мај),… РТРС, 13. 5. 2025, Глина: Служен парастос за око 2.000 убијених Срба са Кордуна и Баније
На православном гробљу у Глини служен је парастос за Србе које су у мају и августу 1941. године убиле усташе. У једном од највећих покоља српског народа с Кордуна и Баније, звјерски је убијено више од хиљаду и по људи и у православној цркви у Глини. Спомен-костурница, подигнута 1951. године,…
Не заборављамо – Памтимо
KoSSev, 5. 11. 2024, Засветлела кућа Џафера Деве
Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у делу медија скренула пажња на биографију некадашњег сарадника нациста и протагонисте СС дивизије „Скендербег“.
Речено – учињено. Две године касније, косовско министарство културе је потврдило да је определило средства у износу од 500.000 евра за целокупну рестаурацију. Без јасног п[...]
![РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18126-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]
Пуне две деценије из овог и околних села није било ни једног регрута; жене и деца у цркви убијани ножевима, маљевима, војничким ашовима, несрећне девојке силоване на часној трпези
У селу Драксенић крај Козарске Дубице данас је Светом Литургијом и парастосом обележена 82. годишњица покоља 208 Срба које су на Мали Божић 1942. године у цркви у овом селу побиле усташе из Јасеновца под командом злогласног Макса Лубурића.
Сатима је у српском селу под Козаром на Мали Божић 1942. трајао усташки пир, страшни догађај који ће касније бити познат и под именом "крвава литургија" у Драксенићу.[...]
Срна, 15.5.2016, Сребреница: Служен парастос за настрадале Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 15. МАЈА /СРНА/ - У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежене су 24 године од страдања мјештана Карн[...]
Вечерње новости, 5. 7. 2023, Кардељ подржаво идеју о чистом Косову: Како је створена атмосфера за ликвидацију Срба – из Дневника академика Д. Медаковића
АЛБАНСКО руководство из јужне покрајане, охрабрено од Титовог уставотворца и идеолога, убрзано је "бруталним екцесима" приступило ширењу систематског страха код неалбанског света и развијању осећања да су грађани другог реда и непожељни
4. јул 1981.
КОМУНИСТ је, крајем јуна 1982. године, објавио делове стенограма са састанка Едварда Кардеља са политичким активом јужне српске покрајине и који је, поред осталог, рекао:
"... ви сами знате како су све традиције и традиционална схватања везана за Косово, и то не само у главама неког танког слоја него, рецимо, ту су одређене негативне тра[...]
РТРС, 20.7.2018, Помен за осам убијених Срба из Горњих Магашића
У Братунцу је данас обиљежена 26. година од убиства осам мјештана села Магашићи, од којих шест жена, међу којима је била и једна трудница.
Према свједочењу очевидаца, комшије муслимани, из Глогове и Бљечеве, 20. јула 1992. године у Магашићима код Братунца починиле су један од најгнуснијих злочина, убијали су цивиле, који су тог дана радили на њивама, а село су запалили.
Предмет Магашићи налази се у Тужилаштву БиХ, а рок за процесуирање био је крај 2015. године.
Само пет дана касније убијено је седам мјештана српске националности у сусједном селу Хранча. У нападу на Хранчу рањено је 22[...]
