За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Политика, 30.6.2026, Саво Штрбац: Афера „Томпсон” – ко је убица под уздољским храстом
Најновија одлука Уставног суда Републике Хрватске (број U-III Bi-2741/2020. од 19. маја 2026), којом је усвојена тужба браће Слободана и Милана Берића из Београда, званично је и под печатом највише судске инстанце у Загребу потврдила оно што Документационо-информативни центар „Веритас” тврди већ дуже од три деценије: Хрватска свесно, намерно и… Искра, 23. 6. 2026, Владимир Умељић: Хрватска, Црна Гора, Србија и ЕУ
Трновита је стаза, коју је Хрватска за босоноге Монтенегрине калдрмисала својим „државним и националним интересима“. А као да ни то није довољно, о ужаса, сад јавља и „Политика“, Београд (23.06.2026.): „Пожар из Црне Горе прешао на територију Хрватске!“ Надајмо се да Загреб неће послати црногорског амбасадора у Конавле да гаси… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
СПОНА. 22. 6. 20026, Јасмина С. Ћирић: О науци, а не о етикетама
Предавање „Фасаде српских цркава XIV века у Повардарју и њихово место у позновизантијској архитектури“, одржано 13. јуна 2026. године у Српском културно-информативном центру „Спона“ у Скопљу, у појединим македонским медијима представљено је као „скандал“. Уместо научних аргумената, уследили су медијски покушаји политичког тумачења тема које припадају области историје уметности. Посебно… ИН4С, 16. 7. 2026, Брод Јадран упловио у своју матичну луку Тиват 1933. године [На данашњи дан]
На данашњи дан, 16. јула 1933. године у тиватску луку, из бродоградилишта у Хамбургу, упловио је школски брод „Јадран“ Југословенске ратне морнарице. До другог свјетског рата имао је седам пловидби ван Јадрана, а послије рата након набавке новог школског брода „Галеб“, само пет пута отиснуо се мимо Jадранског мора. У… РТС, 15. 7. 2026, Зуроф за РТС: Разоткривена лаж о Јасеновцу, правда најјаче оружје за истину о Холокаусту
У Београду се одржава Међународна конференција коју организује Конгрес српско-америчког пријатељства. Неке од тема у Скупштини Србије биће геополитички изазови, међународна безбедност и дипломатија, иновације и очување историјског сећања. Директор јерусалимске канцеларије Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф рекао је за РТС да је много нацистичких ратних злочинаца умрло, али да… Искра, 5. 7. 2026, Др Радомир Павловић: Кравица и Подравање – муслимани, комунисти и приљежно расељавање Срба
Пошто ми је мајка из Подравања, а отац из Кравице, покушаћу да објасним зашто су та два српска мјеста у срезу Сребреничком била мета комунистичких власти за запостављање у развоју, казне и расељавање српског народа. Кравица, са околним селима од Шиљковића и Буљима до Полома и Зелиња на Дрини, била… Нови Стандард, Све о Српској, 25. 6. 2026, Ненад Кецмановић: Ратне везе Халид-бега Ченгића: Од Ирана до Београда
Хаџије Халида није било ни на Сарајевском процесу, није га било ни међу генералима у Хагу, нити је смењен због иранске везе. Његови налози су били усмени, на ухо у Устиколини или по куриру да не би оставили трагове „Јеси ли ти метеоролог или муслиман?“ Ово је једног јануарског јутра… НСПМ, РТ, 13. 7. 2026. СПЦ молитвено обележава празник Свете деце мученика јастребарских и сисачких, српских малишана страдалих у усташким логорима НДХ [На данашњи дан]
Српска православна црква (СПЦ) данас молитвено обележава празник Свете деце мученика јастребарских и сисачких, српских малишана страдалих у усташким логорима Независне Државе Хрватске (НДХ) током Другог светског рата. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ из 2022. године они су проглашени за свете, а њихов спомен прославља се сваког 13. јула. У… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7. 12. 2023, Др Никола Жутић: ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника - надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција.
У Независној Држави Хрватској Степинац се понашао истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким режимом Анте Павелића у његовим настојањима да утемељи НДХ као ортодоксно чисту хрватску државу и вјековни сан хрватског народа.
Српски али и хрватски историчари и публицисти Степинчево антијугославенско и антисрпско по[...]
Танјуг, РТС, 2.10.2016, Сећање на жртве стратишта у Јајинцима
На стрелишту у Јајинцима у Београду одржана је државна комеморативна свечаност, коју је предводио председник Србије Томислав Николић, посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том стратишту у Другом светском рату.
„У читавој Европи, једино у Београду окупационе снаге су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године спроводиле егзекуције недостојне људских бића. Данас је тешко да себи и другима дочарамо слике ходајућих лешева, логора оивичених бодљикавом жицом, гасних комора, душегубки, а оне су биле стварност у којој су живели становници окупиране Србиј[...]
![Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16915-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]
На данашњи дан, 14. октобра 1941. године окупационе снаге немачког Вермахта су у Краљеву узеле прве таоце и следећих дана стрељале до сада познатих 2.255 талаца - цивила, мушкараца, стараца, али и жена и деце.
Краљево је још једно велико стратиште Срба и групе Словенаца (избеглица из Марибора) у одмазди (за устаничку опсаду Краљева, 4. октобар - 2. новембар 1941), немачког Вермахта, 749. пука 717. посадне дивизије под командом мајора Ота Деша, од 14. до 20. октобра 1941. године.
У три наврата стрељано 2.194 лица са утврђеним личним подацима, и још 61 страдалник за које није могло бити ут[...]
Политика, 16.10. 2017, Четници опет у истом гробу
Чачак – Заменик вишег тужиоца у Чачку, Драган Калаба, издао је наредбу за вештачење гробнице убијених четника на Јелици, које је поверено специјалисти судске медицине др Љубиши Божићу из Београда. Зато је у току дана настављено откопавање те раке без обележја, коју су у недељу отворили чланови комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, на основу података добијених скенером и законске дозволе.
Кад су се указале људске кости и лобања даље трагање је заустављено, и позвани су државни службеници – полиција, тужилац и криминалистички техничари – да би они спров[...]
![PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17451-350x200-no.jpg)
PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Само у једном дану 14. новембра 1943. године, усташе су у налету бијеса и мржње према овим горштацима спалиле Јеловце готово до темеља. Побили су, поклали и спалили све оне који су се затекли у селу и село напустили кличући „великој побједи“ над голоруким народом.
Ко су и одакле су биле те усташе? У то вријеме њихова постаја је била у Палама, били су власт Независне Државе Хрватске – НДХ, а најбројнији су били управо муслимани из околине Пала и села која гравитирају Горажду. Причало се да су се по злу посебно истицале усташе из Праче и Иловаче.
Пројекат масовног уништења српског народа на Па[...]
