За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 23. 9. 2026, Владимир Умељић: Срце од камена
„Срамотно је и дубоко лицемерно да хрватски премијер Андреј Пленковић са говорнице Уједињених нација држи лекције Србији о евроинтеграцијама, док истовремено његова власт отворено опструише регионалну сарадњу и рехабилитује усташке симболе.“ („Политика“, Београд, 23.09.2026) Страшни, нељудски Србоцид клерофашистичке хрватске државе 1941-1945. остаје огромна љага на образу сваке хрватске државе, све… Политика, 15. 9. 2026, Саво Штрбац: Потрага за истином о (само)убиству Јованке Ратковић
И поред свих ових доказа, систем је одлучио да случај експресно затвори као самоубиство У архиви Документационо-информативног центра „Веритас“ налази се једна наизглед штура административна порука Међународног комитета Црвеног крста из септембра 1996. У њој се породица нестале Јованке Ратковић званично обавештава да је потрага завршена, јер је према подацима… Глас Српске, СРНА, 13. 9. 2026, Крестић: Геноцид над Србима западна Европа не признаје
Члан Српске академије наука и уметности (САНУ) Василије Крестић изјавио је да геноцид над Србима у НДХ, осим данашње Хрватске, не признаје ни „европска заједница“ јер у западној Европи „фашизирају на све стране“. „Не можемо да очекујемо од оних који су фашисти и даље, а починили су такве злочине, да… Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, Удружење „21. Новембар“, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Глас Српске, 3. 10. 2026, Oбразовни систем у ФБиХ затворен за наш језик и ћирилицу: Српски уче само на папиру
Шта је језик за један народ? То је најважнија повезница, коријен идентитета, чувар културе, памћења, душа једне заједнице. У језику је историја. Он „чува“ обичаје, пјесме, приче, духовно благо једног народа и много више. И не каже се узалуд да народ без језика губи везу са својом прошлошћу и са… Политика, Бета, 23. 9. 2026, Истраживање Ћеле-куле: Лобања за коју се верује да припада Стевану Синђелићу биће снимљена ЦТ скенером
Лобања војводе Стевана Синђелића на новом научном испитивању Лобања за коју се верује да припада војводи Стевану Синђелићу из Првог српског устанка биће вечерас снимљена ЦТ скененером у приватном здравственом дијагностичком центру у Нишу, што ће допринети даљем научном сагледавању Ћеле куле, казала је директорка Народног музеја у Нишу Марина… Спутњик, 27. 9. 2026, Господин Милан Ракић: Човек због чије је песме плакала цела војска [In memoriam]
Увек и у свему исти – велики, речи су Богдана Поповића које представљају најкраћи и најтачнији опис Милана Ракића – песника, дипломате и човека чије име ни 150 година после рођења није заброваљено. Невелики опус од 71 песме вредност је коју је потврдило време, док је у дипломатији – од… Глас Српске, 9. 10. 2026, Храм Светог Илије у Градачцу уписан у власништво непостојеће вјерске заједнице
Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ је увидом у јавне евиденције земљишних књига утврдио да је Општински суд у Градачцу 2008. године уписао православни Храм Светог Илије у власништво непостојеће цркве и титулара ’Источна православна црквена општина у Градачцу‘. „Према упису у грунтовни земљишнокњижни уложак, власник православне Цркве… N1, BBC, 30. 9. 2026, Херој који је извео припаднике нацистичких одреда смрти пред суд у Нирнбергу: Нико није показао ни трунку кајања
Дана 29. септембра 1947. почело је „највеће суђење за убиство у историји“. Седамдесет година касније, главни тужилац Бен Ференц испричао је за ББЦ како се борио да 22 убице изведе пред лице правде. „Негде сам написао да сам завирио у пакао – мислим да би пакао био рај у поређењу… Политика, 6.10.2026, Саво Штрбац: Хрватски бранитељи уводе политичку полицију у поп културу и спорт
Недавни догађаји у Хрватској, који су кулминирали хапшењем српског фудбалера Бранислава Јоке усред првенствене утакмице у Барањи због виртуелног „сторија” на друштвеним мрежама, отворили су нову, бруталнију фазу у деловању тамошњег правосудног и полицијског апарата. Готово истовремено, Удружење хрватских бранитеља (УХБ РХ), на чијем је челу безбедносни стручњак и пензионисани… Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 3. 9. 2022, Обиљежена 81 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11833-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 3. 9. 2022, Обиљежена 81 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама [Мапа]
БИХАЋ - У оквиру обиљежавања 81 године од усташког злочина над 12.000 Срба, у Спомен-подручју у Гаравицама код Бихаћа положени су вијенци и цвијеће, те је служен парастос за убијене српске цивиле.
Парастос је служило свештенство Српске православне цркве, а вијенце и цвијеће су у Спомен-подручју положили, у име институција Републике Српске савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске генерал Милан Торбица.
У име Србије вијенце и цвијеће положили су представници Конзулата те земље у Мостару.
[...]
СРНА, 4. 5. 2024, Логор Оџак: Трауме које се не заборављају
Срби са подручја општине Оџак 8. маја обиљежиће 32 године од како су били заточени у логоре у том мјесту и подвргнути разним методама мучења и сексуалном злостављању, за шта је 11 њихових мучитеља осуђено на укупно 85,6 година затвора, а четворица оптужених су недоступна правосуђу БиХ.
Ријеч је о бившим припадницима 102. бригаде Хрватског вијећа одбране.
Силовано је 60 Српкиња, најмлађа је била дјевојчица од десет година. По изласку из казамата преживјели су свједочили пред истражним органима о торутурама које су доживјели. Најпотреснија су свједочења од силовањима.
Једна од силованих[...]
ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С
У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним по готово научној методологији. Посебно су ми занимљиви, па и емотивно дирљиви поједини делови овог романа, који има јединствену уметничку форму са елементима есеја и историјске студије, јер су ми из мојих проучавања и писања добро познате личности п[...]
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Победа српске тактике над турском силом и француским плановима - 218 година од Боја на Мишару – На данашњи дан
У среду ујутру Турци опколише шарампов (шанац), најпре коњаници... Од осам сати ујутру, па до подне трајао је бој и пало је неколико стотина Турака, а и Срба је доста погинуло и ранило се... Србски коњаници, док су из шарампова пешаци тукли, стајали су у Жабару... Истог дана боја и србски су пешаци многи из шарампова (шанца) искочили и Турке били и гонили... Турци су побегли ка Сави...
Овако је Секула Гавриловић, учесник Боја на Мишару и један од Карађорђевих барјактара, сведочио о једној од највећих победа српских устаника у Првом српском устанку која је почела на данашњи дан 1806. Гаврило[...]
Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила.
– Извукли су нас из подрума у који смо се сакрили. Мајку Младенку и мене нису убили, али су зато уморили оца ми Луку те браћу Жељка и Драгана... Мајчино срце није издржало. И она је нешто касније умрла... Очеве кости пронашао сам прошле године, а посмртне остатке браће, још нисам, п[...]
