За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Политика, 10. 3. 2026, Саво Штрбац: Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља
Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Представници локалне власти тврде да је крстове уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 29. 12. 2023, Документ немачког вође о нападу на Југославију стигао у Србију, у Влади чекају примопредају
ЧУВЕНА Хитлерова Директива 25, којом је 27. марта 1941. немачки фирер наредио нападе на краљевине Југославију и Грчку, а која је недавно купљена на „онлајн“ аукцији у САД – стигла је у Србију! Директиву је у Америци од аукцијске куће, на стотинак километара од Вашингтона, преузео наш дипломата на Светог…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени. Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и… Вечерње новости, 21. 3. 2026, Беч се плашио ’Славеносрпске хронике‘: Библиотека Српске патријаришије објавила први том дела грофа Ђорђа Бранковића
ОБЈАВЉИВАЊЕМ „Славеносрпских хроника“ аустријског грофа и несуђеног српског деспота Ђорђа Бранковића на савременом српском, Библиотека Српске патријаршије је направила културни подвиг. Наиме, ова књига написана почетком 18. века била је у следећа два столећа библија националног препорода Срба. – Са благословом патријарха Порфирија пред читаоцима се најзад налази први том… Катера, СРНА, 5. 4. 2026, Невино страдали мјештани Челебића и Заваита након осам деценија добили спомен-таблу
На Градском стадиону у Фочи данас је освештана спомен-табла и служен парастос за четворицу мјештана Заваита и Челебића, које су на Савиндан 1946. године на том мјесту убиле партизанске власти. Као знак одмазде за погибију једног партизана на Заваиту, тада су без суђења убијени Крсто Матовић из Фалиша, Миле Стевановић… Политика, 5. 4. 2026, Бој на Чокешини – српски Термопили
Битка у којој су 303 српска јунака зауставила турску војску У манастиру Чокешина обележава се 222. годишњица једног од најпотреснијих и најзначајнијих догађаја Првог српског устанка Пре тачно 222 године 303 српска устаника заузела су бусију на брду Липовица и одлучила да спрече долазак Турака из Босне. Сви су изгинули,… Политика, 10. 2. 2026, Заповест Нићифора Дучића
Ове године се навршава 150 година од одлуке српске владе и кнеза Милана Обреновића да се крене у рат против турске царевине за ослобођење српских јужних територија које су биле језгро старе средњовековне српске државе. Био је то Први српско-турски рат, започет 1876. године. Донета је одлука да се образују… Курир, 4. 4. 2026, Преминуо Маринко Бјелица: Сам сам откопао гроб и сахранио сину главу [ФБ]
Маринко Бјелица, борац и отац, преминуо је у 80. години. Његова животна прича сведочи о тешким губицима током рата у Босни и Херцеговини. У Трнову је преминуо Маринко Бјелица, човек чија је животна прича деценијама сведочила о једној од најтежих породичних трагедија из периода рата у Босни и Херцеговини. Према… Политика, 31. 3. 2026, Саво Штрбац: Злочин на Туловим гредама
Почетком ове године почео сам интензивније радити на новој књизи Досиjе Велебит, у којој сам планирао да обрадим злочине почињене на овој планини у грађанском рату деведесетих на основу података које је прикупио Веритас. Први злочин на овој планини у третираном периоду је убиство цивила Васиља Гагића, Србина из обровачког… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини
"Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини", књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру "Иво Андрић" у Вишеграду.
"Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини" је несвакидашња прича која на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета Антом Павелићем.
Аутор Марија Јововић, Благојева кћерка, у књизи се бави личношћу и свиме што је овај српски патриот[...]
Вечерње новости, 5. 2. 2023, Заштити обележје усташких жртава: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана
СПОМЕНИЦИ, окамењени подсетници угашених живота, стицајем околности понекад пред нашим очима оживе најпотресније судбине, попут оне која је 1943. године у сремском селу Јамена задесила мајку у благословеном стању Савку Аничић (38) и њено петоро деце - Николу (11), Саву(9), Јелку (7), Гордану (5) и Миленка (3).
Усташе су тада бануле на имање Аничићевих и камама, у неколико минута, затрли породицу, док је глава куће Иван са групом мештана већ био депортован у Јасеновац, из којег се никада није вратио.
Искасапљена тела рођаци су положили у шифоњер (собни ормар) и сахранили их на месту злочи[...]
Вечерње новости, 4.4.2015, Жртве НАТО агресије на СРЈ: Марија Тошовић из Мердара - Моја Бојана, најмлађа жртва НАТО бомбардовања, би сада имала 16 година
Исповест Марије Тошовић из Мердара, којој су НАТО бомбе убиле ћеркицу и супруга Божину. Преживела пакао у седмом месецу трудноће
Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила шеснаест година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, почетком априла 1999. године, настрадала је од НАТО бомби. Тада једанаестомесечна беба погинула је у очевом наручју када су ракете, које су засуле малено село на административној линији куршумлијске и подујевске општине, пале на њихову кућу. У овом нападу једина је преживела девојчицина мајка Марија и сама тешко рањена[...]
Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа...
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда.
Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно оне тако опасне привиде који су гушили свачију, па и моју личност.
а улици срећем свог рођака, адвоката др Душана Максимовића. Дуго се нисмо видели и ја сам жељан да чујем како се снашао у овом преокрету. У породици се о њему говорило као о изузетно даровитом адвокату, о личности којој су сви прорицали сјајну правни[...]
