За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 6. 2025, Саво Штрбац: Избори, гробови и грбови
Дан пред почетак локалних избора у Хрватској на снагу је ступио Закон о гробљима, који је прописао уклањање непоћудних спомен-обележја из времена рата деведесетих, што се односило на гробове српским војницима сахрањеним на подручју бивше Републике Српске Крајине. Најгласнији у тумачењу овог закона био је извесни опанчар Стипе Млинарић Ћипе…
ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 27. 6. 2023, Нико није одговарао, нити ће: Годишњица злочина у Дојници код Призрена, отето 17 мештана
На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили мештане села Дојнице крај Призрена – 16 Срба и једног Бошњака На данашњи дан пре 24 године, 27. јуна 1999, припадници терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова киднаповали су и убили 17…
Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата – злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља. У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва… СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
РТРС, Срна, 29. 6. 2025, Мастиловић: Процес ревизије историје се прво обио о српску главу
Процес ревизије историје се од деведесетих година 20. вијека и поновног оживљавања неонацизма и неофашизма на простору бивше Југославије прво обио о српску главу, изјавио је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић. Мастиловић је подсјетио на констатацију генерала Благоја Аџића, да је Њемачка тим процесима разбијања…
Глас Српске, СРНА, 23. 6. 2025, Шарговац: Крвави посљедњи час у школи смрти
Усташе су крвави пир 7. фебруара 1942. године наставиле у селу Шарговац, и то убијањем српских ђака у школи, гдје се, осим Виктора Гутића, по најмонструознијим дјелима која људски ум ни данас не може да појми, истакао фратар Мирослав Филиповић, звани фра Сотона. Остављајући пустош у Дракулићу и потоке крв… Глас Српске, СРНА, 22. 6. 2025, Злочин без метка: Село у којем су без милости заклана дјеца
У бањалучком селу Дракулић усташе су кобног 7. фебруара 1942. године само у једном дану убиле најмање 2.300 Срба, од којих више од 500 дјеце млађе од 14 година, односно свака пета жртва било је дијете, утврдио је Лазар Лукајић, аутор књиге „Фратри и усташе кољу“ који је деценијама истраживао… Глас Српске, СРНА, 30. 6. 2025, Научни скуп о Републици Српској Крајини у Београду – Програм
БЕОГРАД – Научна конференција „Тридесет година по нестанку Републике Српске Крајине“ биће одржана у петак, 4. јула, у Београду, на којем ће учествовати историчари и угледни Срби избјегли из Крајине. Скуп ће бити одржан поводом 30 година од великог крајишког егзодуса у хрватској војној операцији „Олуја“, са почетком у 9.30… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 13. 9. 2024, Празник Јасеновачких мученика: Геноцид над Србима као универзална тема - На данашњи дан
Заједно с овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим местима само Богу познатим
Српска православна црква и њени верници обележавају данас празник Светих српских новомученика јасеновачких.
Свети српски новомученици јасеновачки жртве су усташког геноцида над Србима током Другог светског рата, када је за време постојања Независне Државе Хрватске у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини од усташке руке страдалог више од седамсто хиљада људи.
Заједно с овим мученицима Српска православна црква прос[...]
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење.
„Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Величанством краљем Џорџем Петим и најугле[...]
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева.
Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему дјецу у Загребу у Независној Држави Хрватској, говори за Срну да, иако се понекад пита зашто је Бог кажњава да тако дуго живи, мисли да је то због тога да би се сјећала и свједочила о страхотама које је преживјела.
Бараћева наводи да, на основу свједочења друге дјеце и подударности које прате њено и њихово избављење, пре[...]
![ИН4С, РТРС, 21. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у јами Јагодњачи [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28676-350x200-no.jpg)
ИН4С, РТРС, 21. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у јами Јагодњачи [Мапа]
Код јаме Јагодњаче код Љубиња данас су обиљежене 84 године од великог злочина над Србима из села Попово поље и околине, када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму.
Тим поводом служени су Света литургија и помен жртвама, те је положено цвијеће у Спомен-капели у Величанима, а потом је служен помен на јами Јагодњачи у Ржаном Долу код Љубиња.
У јаму Јагодњачу у Ржаном долу код Љубиња усташе су након мучења бациле више од 100 Срба са десне стране Поповог поља у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године.
Убијање и покољ су н[...]
Вечерње новости, 9.12.2017, Покошеној младости подижу споменик
После писања "Новости" о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице
ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у "Новостима".
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба "Асак" сишао у неистра[...]
