За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 29. 1. 2025, Предраг Р. Драгић Кијук: Најезда нових варвара [In memoriam 29. 1. 2012]
ПРЕДГОВОР – О повампиреном европоцентризму „Политика је посао’’ Лорд Солсбери Летопис у књизи Најезда нових варвара, као суочавање хроничара и читалаца, у ствари представљају „колумне’’ које сам објављивао у гласилу Удружења књижевника Србије. Као главни и одговорни уредник Књижевних новина то сам редовно чинио у периоду од 1. априла 2001.… Политика, 9. 1. 2025, Саво Штрбац: Ово мало крајишке душе
Позвао сам Срђана у канцеларију ’Веритаса’, која се налази на свега неколико минута хода од места где смо се срели. Успут ми је испричао причу коју желим да за ове божићне благдане поделим с нашим читаоцима На путу до канцеларије „Веритаса” застадох на Тргу републике посматрајући споменик кнезу Михаилу… СРНА, 16. 1. 2025, Иванишевић: Сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да су сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану и да су муслимани током цијелог рата имали подршку Вашингтона који је у БиХ, али и на Косову и Метохији, желио да увјери…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916. Онда је Жељко… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године – синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео
Директор информационо – документационог центра „Веритас“ за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је „заштитио“ Србе у Републици Српској Крајини Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом „Масленица“, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру „Венсовог плана“, којим…
ИН4С, Баштионик, 4.8.2020, Академик Василије Крестић: О проблемима духовног јединства српског народа
Приход од продаје ове књиге у Републици Српској ће бити приложен у Задужбину за Косово и Метохију, као још један вид подршке Србима који остају на својим огњиштима у јужној српској покрајини „Немам илузију да ћу овим писањем залечити стару српску бољку која се назива неслога и деоба, али њиме…
Српски меморијал, Јадовно1941, Курир 4. 1. 2024, Одлазак Академика Србољуба Живановића (1933 – 2024): Ово не спомињи никоме, ако ти је стало до себе… [In memoriam]
Поводом годишњице од упокојења академика Србољуба Живановића понављамо текст објављен 2024, кратко подсећање на животни пут браниоца Св. Јасеновачких мученика, да памтимо. Академик, професор и доктор Србољуб Живановић упокојио се 1. јануара 2024, у 90. години после краће болести у Лондону. Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника… Курир, 25. 2. 2021, Чувар истине: Морао сам бар нешто да спасем од заборава – Симо Брдар: Из Јасеновца сам 1991. извукао лобање и кости и осам година их чувао у својој кући [из Архиве]
Симо Брдар, човек који је пронашао документацију и доказе о усташким злочинима из Јасеновца: Многи су ме сматрали чудаком јер сам се својски трудио да сачувам од пропадања и заборава бар део сведочанства о страдању Сандуци у којима су спакована јасеновачка страдања, један стан у Козарској Дубици, обичне домаће мачке,… Глас Српске, 9. 2. 2025, Имотски: Срушена Вукадиновића кућа, реаговало Српско народно вијеће [ФБ]
У Склопу радова на новом кружном току у имотском насељу Доња Главина срушена је у сриједу кућа Вукадиновић, препознатљива грађевина у којој је дуги низ година била трговина. Објавио је ово портал „Имотска крајина“, а о рушењу куће, за коју кажу да је представљала вриједну баштину, огласило се Српско народно… РТРС, Срна, 9. 2. 2025, У Јелачићима код Кладња оскрнављен споменик Србима страдалим на Мали Божић
Предсједник Завичајног удружења „Јелачићи“ Драженко Ерделић рекао је Срни да је скрнављење спомен-плоче убијеним српским војницима и цивилима у Јелачићима код Кладња један од видова застрашивања Срба, те да се против српских повратника и њихове имовине у Федерацији БиХ води оркестрирана хајка. Ерделић је рекао да је ова спомен-плоча јутрос…
РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]
Филм о злочину, вољи за животом, достојанству, памћењу. О опомени и спознаји. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему,…
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата. Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
Вечерње новости, 17.1. 2016, Повратак мудре владарке Милице после шест векова
У Трстенику откривен величанствени споменик кнегињи, удовици славног кнеза Лазара. Донатор је познати српски добротвор из Америке проф. др Радмила Милентијевић
КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица кнеза Лазара после погибије српског владара на Космету 1389. године управљала вазалном земљом, касније одгајала Стефана Лазаревића, где се замонашила и постала Евгенија, а по добијању завета Ефросинија, и где је и сахрањена [...]
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју - Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга.
Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм отворити, учинити га видљивијим и кориснијим у времену ревизије света, преотимања историје и истине?
С оваквим промишљањем Небојша Кузмановић, доктор књижевности, отпочео је пре шест година мандат директора новосадског Архива Војводине, установе која већ 98 година чува 45 милиона све[...]
СРНА, РТРС, 15. 6. 2023, Тужилаштво БиХ слијепо за страдања Срба у долини Неретве; Помен убијеним Србима у Буни код Мостара
Tужилаштво БиХ заборавило је ратне злочине над Србима у Мостару и у долини Неретве, поручено је данас са обиљежавања 31 године од егзодуса српског народа са овог подручја када је убијено 431 лице, а више од 30.000 људи напустило домове.
Тим поводом служен је помен у Старој цркви у Мостару и бачено цвијеће у ријеку Буну. Цвијеће је положено и на Споменик слободе у Невесињу и спомен-костурницу, а званичне делегације су посјетиле спомен-собу.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да још много породица није пронашло своје најмилије и да се након више од три д[...]
