За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 8.2025, Саво Штрбац: Самоиницијативно протеривање Крајишника
„Огромна вест: Након 30 година, председник невладиног удружења ‘Веритас’, Саво Штрбац, коначно је признао да су ‘крајишки Срби’ напустили Хрватску ‘самоиницијативно’ без контакта с хрватским снагама, а не зато што их је Хрватска протерала. Анте Готовина провео је седам година у притвору на темељу оптужнице да су Срби протерани из…
Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша
Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,… Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТС, 21. 8. 2025, Весна Кнежевић: Госпа, Томпсон и битка за Хрватску од сто посто
Концерти Марка Перковића Томпсона, одржани у Загребу (5.7) и Сињу (4.8) доминантна су тема овог лета у хрватској јавности. Реакције на реакције на те рок концерте посебног типа доминирају на насловницама чак и преко тема као што су мировни преговори око Украјине, или нереди у Србији. Два последња низа ланчаних… СРНА, 5. 9. 2025, Обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Гаравицима
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Програм обиљежавања почиње у 11.15 часова полагањем вијенаца и цвијећа код споменика у Спомен-парку у Гравицама, након чега слиједи…
СРНА, 5. 9. 2025, Мирловић Поље: 32 године од некажњеног злочина над Србима
Навршава се 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, познатог по томе што на државним прославама „Олује“ у Книну маршира носећи усташке амблеме. Иако се злочин над српским цивилима одиграо пред очима многобројних припадника…
Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања
НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне – устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца. Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији… Политика, 23. 8. 2025, Четири српска краља сахрањена у манастиру код Скадра [Видео]
О манастиру је писао и Сима Игуманов Јастребов. Вековима траје спор да ли је храм православни или католички, српски или албански У селу Ширђ, недалеко од Скадра, и данас стоје остаци манастира Светих Сергија и Вакха, древне задужбине која сведочи о вековном присуству Срба и постојању некадашње српске државе на…
РТРС, Срна, 30. 8, 2025, Танасић: Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић саопштио је да Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана, чији препис је послало канадским музејима и библиотекама представљајући га као споменик такозваног „босанског“ језика и потврду „државности БиХ“. – Очекујем да министарстава културе Србије и Републике Српске одмах и одлучно… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23.7.2017, Парастос и сећање на жртве злочина у Старом Грацком
СТАРО ГРАЦКО - Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележено 18 година од убиства 14 жетелаца који су измасакрирани на њиви 1999. године док су сабирали жито, а за тај тежак злочин још нико није одговарао. Парастосу су присуствовале породице настрадилх, преостали Срби у Старом Грацком, представници Владе Србије, локалних институција, Српске листе, преноси РТС.
Годишњица убиства у Старом Грацком и ове године обележена је пред спомен-плочом на школи у центру села, где су одржани парастос и помен који је служио владика рашко-призренски Теодосије. Чланови породица услед обуставе ис[...]
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу Кула, уз присуство представника београдске и приштинске делегације и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, рекао је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
Одаловић истиче да је петочлана породица (отац, мајка и троје малоле[...]
Вечерње новости, 9.12.2017, Покошеној младости подижу споменик
После писања "Новости" о жртвама комуниста на златиборском брду. Општина Чајетина подржала истраживање масовне гробнице
ВЕЋЕ Општине Чајетина донело је одлуку да подржи истраживање масовне гробнице у јами Церова, у овдашњем селу Мушвете. Скелете страдалника с краја Другог светског рата чије су руке пре ликвидације биле везане жицом, на дну пећине пронашао је фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић, из Пригревице код Апатина, а локална власт је реаговала само дан након објављивања ових сазнања у "Новостима".
Подсетимо, Ћелић је са колегама из београдског клуба "Асак" сишао у неистра[...]
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Стање ствари, 31. 1. 2024, Љиљана Чолић: Скуп је Србизам
Пашић је упутио депешу конзулу у Приштини: „Јавите одмах да ли је Томка Фртунић умрла и кад“. Нема трага о званичном одговору, а могао је да гласи: „Да, господине Пашићу умрла је, крива што је Српкиња“
Има у Вучитрну један стари камени мост, усамљен на усахлом тлу. Реке под њим већ одавно нема. Била је кадра стићи и утећи, а мост и на страшном месту постојати, тамо где га више нико не жели, где никоме није потребан.
Данас по рушевинама тврђаве вучитрнских Војновића трчкарају нека туђа деца, а средњовековни српски град којим су ходили племенити савременици цара Душана постао је шиптарска [...]
