За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3. 1. 2026, Потресна сећања професора Чикарића прилог за историју страдања Срба [In memoriam]
Хрватска Дубица, Козарска Дубица – Смрћу проф. др Слободана Чикарића, чувеног српског онколога, (19. децембра 2025. године) у његовом родном крају, у Хрватској и Козарској Дубици, у два града, и две државе које дели река Уна, оживљене су његове приче о усташким зверствима и масовном страдању Срба у Другом светском… Политика, 25. 12. 2025, Саво Штрбац: Зашто сам гледао и како сам видео серију „Тврђава”
Неподељено је мишљење да је серија „Тврђава” у целом региону изазвала велико интересовање и постала прави телевизијски хит. И ја сам је у целости одгледао. Гледао сам је и као директни учесник ратних догађаја које третира серија и као активиста, који преко Документационо-информативног центра „Веритас” још прикупља податке и информације… РТРС, Срна, 24. 12. 2025, Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби
Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те… Искра, 11. 12. 2025, Владимир Умељић: Козаци и Крајишници, сведоци српско-руске блискости
Када би питали једног „нормалног“ Србина и Руса, шта је то што спаја два народа, сигурно би били наведени идентично православљање Господа, позитивна заједничка историјска искуства, култура, припадност Словенима и слични језик, уз то политика и економски фактори, схватање етике и морала, по могућству менталитет, итд. Нема никакве сумње да… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
РТ Балкан, Euronews, 15. 1. 2025, Вилијам Вокер поново на месту злочина: Рачак, једна од превара прошлог века – али сада се чују и други гласови
Истина коју сам утврдила као истражни судија, стоји и дан данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. ОВК, речи су судије Данице Маринковић Окружен пажњом Вјосе Османи и Аљбина Куртија, захвалношћу албанске нације… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Глас Српске, 16. 1. 2026, Крвави јануар 1993: Масакр над Србима у Скеланима и даље некажњен [Мапа]
У сребреничком селу Скелани, 16. јануара 1993. године, прије 33 године, догодио се масакр над мјештанима Србима, који су спровели сребренички муслимани под командом Насера Орића. Била је то заправо кулминација злочина над Србима у селима око Сребренице, гдје је претходно више српских села нападано и пљачкано, при чему су… Искра, 7. 8. 2023, Никола Н. Живковић: Пеђа Ристић (1931–2019) In memoriam [из Архиве]
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је освећен 8. августа 2015. године. После су домаћини, како је то обичај, позвали све госте да дођу у оближњи ресторан да се окрепе и освеже хладним пићем и домаћом храном. Тих дана владале су чувене херцеговачке, тропске врућине. Десило се да сам седео поред… СРНА, 16. 1. 2026, Скелани – Посљедњи трзаји муслиманских злочиначких подухвата у сребреничком крају
Скелани су представљали посљедње трзаје злочиначких подухвата муслимана у сребреничком крају, покренуте у намјери да се простор трајно етнички очисти од Срба и створи исламска република на Балкану, изјавио је Срни директор Центра за истраживање ратних злочина над Србима у 20. вијеку Миливоје Иванишевић и нагласио да то потврђују документи… ИСКРА, 9. 1. 2026, Владимир Умељић: Буђење и васкрсавање или ’свиња гуски није друг‘
Један књижевник је једном рекао, да се буђење после проспаване ноћи условно може посматрати као слабачки и минијатурни одблесак васкрсавања, не наравно у есхатолошком смислу, већ у смислу враћања свесном поимању овоземаљског живљења, повратку осећаја да се учествује у стварности. А да су снови који, како је наука утврдила, сваке… РТ Балкан, 3. 1. 2026, Година хапшења, тужби, пресуда, притисака, претреса, крађе и напада: Има ли живота за Србе на КиМ?
Они који дуже памте питају кад су то и у ових 25 година, а и раније – у последњих 50 или 70, 100 година – Срби овде мирно живели, кад су то могли увече да легну, а да су сигурни да им неко неће ударити на кућу, чељад, имовину Једино… СРНА, РТРС, 14. 1. 2026, Српска памти: Усташки пир на Мали Божић у цркви у Драксенићу [На данашњи дан]
На Мали Божић 1942. године усташе су у мјесту Драксенић у општини Козарска Дубица извршиле стравичан злочин над мјештанима, махом женама и дјеци, које су на превару похватали и одвели у цркву, о чему су ријетки преживјели свједочили као о „крвавој литургији“. Избjеглице, људи који су преживјели, причали су о… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
![TrebinjeLive.info, 6. 1. 2016, Уз стогодишњицу бродолома под Медовом - На данашњи дан [из Архиве] Мапа](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18071-350x200-no.jpg)
TrebinjeLive.info, 6. 1. 2016, Уз стогодишњицу бродолома под Медовом - На данашњи дан [из Архиве] Мапа
На Бадњи дан 6. јануара по новом, а 24. децембра по старом календару 1916. године у скадарском пристаништу Медова десила се велика трагедија српских добровољаца који су кренули у помоћ црногорској и српској војсци у борби против Аустроугарске која је тих дана имала офанзиву на херцеговачком фронту у предјелу Клобука и на Мојковцу - гдје је извојевана позната побједа Црногорске војске у Мојковачкој бици 5, 6. и 7. јануара 1916. године.
Поводом стотину година од те трагедије, у овом тексту подсјетићемо се тог догађаја у којем је било и 17 добровољаца из Херцеговине. Ови дични јунаци пошли су [...]
РТС, 16.09.2017, Скот у Прањанима: Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте
У Прањанима је обележена годишњица мисије Халијард током које је у Другом светском рату спасено више од 500 америчких ваздухопловаца.
Венце на Галовића пољу положили су амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, представници министарства одбране, представници Фондације Халијард као и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот посебно је захвалио Фондацији Халијард на ономе што раде сваке године, као и председнику општине Горњи Милановац.
"Стојим иза споменика, а иза мене је поље, тако изгледа, али није обично, то је поље јунака и јунаштва. Ав[...]
РТРС, Срна, 6. 11. 2024, Отворена изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић отворио је вечерас на Палама изложбу архивских докумената под називом Тимочани у Сарајеву 1918. посвећену ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату и војницима 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије који су 6. новембра 1918. године донијели слободу овом граду.
Аутори изложбе су директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и Никола Милутиновић из Историјског архива „Тимочка крајина“.
Мастиловић је истакао да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји срп[...]
Хронограф.нет, 24. 11. 2018, Витали Жучни: Дража Михаиловић против Јосипа Броза 1914.
У новембру 1914, 42. хрватска домобранска дивизија КуК „казнене експедиције“ наступа од Мионице преко Горње Топлице ка комуникацији Лајковац – Љиг, са намером да је стави под контролу. О тој намери хрватски војни историчар Славко Павичић пише: „Дан прије продро је сатник Матија Мурковић од 25. домобранске, са својом бојном (батаљон) и са своја два горска (брдска) топа далеко напријед пред борбену црту и заузео Баћиновац“.
Сатник (капетан) Матија Мурковић био је најбољи борац сабљом у читавој аустро-угарској војсци, и као врстан мачевалац, на армијским такмичењима редовно је освајао прва места[...]
