За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука – Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату. У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих… Политика, 3.2.2020, Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка
После 100 година унуци и праунуци упалили свећу и посули гроб земљом из родног села Данковић Куршумлија –После више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села.…
Вести, 28.1.2020, Иванишевић: Мучилиште за 600 душа
Срби из Републике Српске, али и дијаспоре у понедељак су паљењем свећа и тужним сећањем обележили 24. годишњицу од затварања једног од највећих и најзлогласнијих логора за Србе током последњег рата у Босни. Логор Силос у Тарчину био је један од укупно 126 места где су затварани Срби из Сарајева.…
Глас Српске, АТВ БЛ, Срна, 7.1.2020, Миливоје Иванишевић: Страдање дјеце и жена изазвало демографску катастрофу Срба
БЕОГРАД – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других. Број страдалих говори…
Миливоје Иванишевић: Скроман прилог за одбрану истине коју поштује и Петер Хандке о српским страдањима
СКРОМАН ПРИЛОГ ЗА ОДБРАНУ ИСТИНЕ КОЈУ ПОШТУЈЕ И ПЕТЕР ХАНДКЕ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА Или покољи српских жена и деце у 2. светском рату у БиХ Уобичајено је да се страдали у рату и оружаним сукобима, односно људски губици, деле на војне и цивилне жртве. Та класификација никад није посебно евидентирала…
Слободна Херцеговина, 1.5.2018, Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945
Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни… Не заборављамо – Памтимо
"
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши - најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом "Сузе говоре истину", требињског новинара Небојше Колака.
Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.
У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед.
Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде.
"Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину", присјетио се Колак Радових [...]
Спутњик, 1.3.2017, ЕКСКЛУЗИВНО: Син „свата са Башчаршије“: Како да опростим, кад славе злочин
БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује, каже за Спутњик Николин син, протојереј Јован.
Николу Гардовића у фабрици „Васо Мискин Црни“ нико није знао по имену. Звали су га Поп. Током преподнева служио је држави као ковач, а послеподне и празницима Богу у парохијској цркви у коју је редовно одлазила и његова жена са петоро деце — ћерком и четири син[...]
СРНА, 22.6.2017, Обиљежена 19. годишњица од киднаповања рудара на КиМ
БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ - Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља "Белаћевац" у јужној српској покрајини.
Обиљежавању у Београду у Спомен-соби "Косметске жртве" у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић, који је навео да се на овај начин његује култура сјећања на оне који су отети.
"На данашњи дан пре 19 година отети су рудари само зато што су били Срби, зато што су биле друге националности од терориста и злоч[...]
Глас Српске, СРНА, 14.5.2018, Промоција допуњеног издања књиге о стравичном злочину над Тузланском колоном
Лопаре - Свједочења о муслиманском злочину над Тузланском колоном објављена су у допуњеном издању књиге Драгана Мркајића “Тузланска колона” које је вечерас промовисано у Лопарама.
Аутор каже да је у другом, допуњеном издању, објавио још докумената, новинских чланака и изјава преживјелих с циљем да се истина о овом гнусном злочину документује и сачува за будуће генерације.
Мркајић је на промоцији рекао да је књига настала из његове жеље да се зна истина о некажњеном убиству 59 војника бивше Југославије у Тузли и да остане као трајно сјећање на убијене синове и очеве тог 15. маја 1992. год[...]
РТРС, Срна, 6.8.2017, Сјећање на гаравичке жртве
Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе.
Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику.
Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранис[...]
