За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 23. 9. 2026, Владимир Умељић: Срце од камена
„Срамотно је и дубоко лицемерно да хрватски премијер Андреј Пленковић са говорнице Уједињених нација држи лекције Србији о евроинтеграцијама, док истовремено његова власт отворено опструише регионалну сарадњу и рехабилитује усташке симболе.“ („Политика“, Београд, 23.09.2026) Страшни, нељудски Србоцид клерофашистичке хрватске државе 1941-1945. остаје огромна љага на образу сваке хрватске државе, све… Политика, 15. 9. 2026, Саво Штрбац: Потрага за истином о (само)убиству Јованке Ратковић
И поред свих ових доказа, систем је одлучио да случај експресно затвори као самоубиство У архиви Документационо-информативног центра „Веритас“ налази се једна наизглед штура административна порука Међународног комитета Црвеног крста из септембра 1996. У њој се породица нестале Јованке Ратковић званично обавештава да је потрага завршена, јер је према подацима… Глас Српске, СРНА, 13. 9. 2026, Крестић: Геноцид над Србима западна Европа не признаје
Члан Српске академије наука и уметности (САНУ) Василије Крестић изјавио је да геноцид над Србима у НДХ, осим данашње Хрватске, не признаје ни „европска заједница“ јер у западној Европи „фашизирају на све стране“. „Не можемо да очекујемо од оних који су фашисти и даље, а починили су такве злочине, да… Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, Удружење „21. Новембар“, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 6.10.2026, Саво Штрбац: Хрватски бранитељи уводе политичку полицију у поп културу и спорт
Недавни догађаји у Хрватској, који су кулминирали хапшењем српског фудбалера Бранислава Јоке усред првенствене утакмице у Барањи због виртуелног „сторија” на друштвеним мрежама, отворили су нову, бруталнију фазу у деловању тамошњег правосудног и полицијског апарата. Готово истовремено, Удружење хрватских бранитеља (УХБ РХ), на чијем је челу безбедносни стручњак и пензионисани… Глас Српске, 7. 10. 2026, Брод и Сијековац остају без пуне правде: 34 године од страдања српских цивила
Злочини над српским цивилима у Броду које је 1992. године починила војска Хрватске и паравојне хрватско-муслиманске јединице и даље нису адекватно кажњени, али Срби морају на то стално указивати јер народ који заборави своје жртве ризикује да неко други напише његову историју, изјавио је в.д. директора Републичког центра за истраживање… РТ Балкан, 2. 10. 2026. ’Гаранти безбедности‘: Зашто НАТО и КФОР не занима везивање Србина Ненада Рашковића за дрво?
Што се тиче српске заједнице, за миран сан Срба по Космету, заменица генералног секретара НАТО-а Радимила Шекеринска поручила је да KФОР „задржава снажно и видљиво присуство, посебно на северу ‘Kосова’, и да блиско сарађује са ‘косовском’ полицијом и Еулексом“ KФОР нема мандат за спровођење закона, тако да нећу коментарисати појединачне… Политика, СРНА, 15. 9. 2026, Ивана Тупеша: Дједа су ми убили пред очима, мене рањену и мајку заробили [Мапа]
На суђењу оптуженима за злочине над Србима на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича, свједок Тужилаштва БиХ Ивана Тупеша испричала је како је током напада муслиманских снага на Чајниче 14. фебруара 1993. године њен дјед убијен, док је она као седмогодишња дјевојчица рањена, а потом са мајком заробљена и одведена у… ИН4С, 29. 8. 2026, Мишо Вујовић: Омаж човеку који је до смрти бранио свој дом – последњи Србин на свету – Љубиша Спасић
Под овим насловом, у марту 2004. године, у време погрома на Косову и Метохији, објавио сам репортажу о Љубиши Спасићу, Србину из Обилића, човеку који је свакодневно, пркосно и неустрашиво, из Прилужја долазио у свој спаљени и опљачкани дом. Породицу је склонио тамо где је морао, да им сачува главе.… РТ Балкан, 3. 10. 2026, Усташка одмазда над најмлађима: Сећање на страдале у дечјем логору у Сиску [Мапа]
Историчар Марио Шимунковић рекао је да је страдање деце у Сиску било последица политике усташког режима Независне Државе Хрватске (НДХ). Скуп је одржан у парку названом по Диани Будисављевић, која је током Другог светског рата организовала акцију спасавања и збрињавања српске деце из усташких логора Комеморација посвећена сећању на децу… Не заборављамо – Памтимо
Данас, 17. 5. 2023, У Крагујевцу обележена годишњица од смрти Војводе Радомира Путника
Полагањем венаца крај бисте Војводи Радомиру Путнику у кругу касарне која носи његово име, у Крагујевцу је обележена 106. годишњица од смрти славног српског војсковође, рођеног у овом граду.
Венце су положили представници Града Крагујевца, Војске Србије, Удружења потомака ратника Србије од 1912-1920. године „Војвода Радомир Путник”.
– На данашњи дан навршава се 106 година од смрти нашег суграђанина, великог војсковође, Војводе Радомира Путника, учесника и главнокомандујућег у многим одсутним српским ратовима када је наша држава градила своју државност. Војвода Путник је одликован, а њего[...]
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.
За свега мјесец ипо дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска је ослободила цијелу тадашњу Србију и продрла чак 600 километара у дубину окупиране територије.
То је у стратегији ратовања до тада био незабиљежен случај.
Командант савезничке војске маршал Луј Франше д`Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да српс[...]
BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја - 149 година од подизања Невесињске пушке
- Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке.
Овај догађај од велике је важности у данашњим временима, казали су присутни, и због чињенице да се обиљежава под заједничким покровитељством Влада Републике Српске и Србије.
Државни секретар у Министарству за питање бораца Републике Србије Зоран Антић подсјећа да је Невесињска пушка била један од најважнијих догађаја[...]
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећн[...]
![Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8651-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 14.9.2020, Објављен трејлер документарног филма Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић [Видео]
СОЛУН – Прича деведесетдвогодишњег Ђорђа Михаиловићa, који је живот посветио чувању српског војничког гробља из Првог свјетског рата на Зејтинлику у Грчкој, испричана је у двадесетпетоминутном документарном филму, чији се тејлер, који је данас објављен, гледа у једном у даху.
Краћа верзија филма Чувар части и поноса -Ђорђе Михаиловић, који је настао по идеји Вере Сајић, а у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Грчкој и World Media Banjaluka, објављен је данас у сусрет Дану пробоја Солунског фронта и новог празника "Дан српског јединства, слободе и националне заставе", а који се сут[...]
