За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених…
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ – У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се…
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих…
РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]
Обиљежавање 23. годишњице од егзодуса Срба у хрватској војној операцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу. На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике…
РТРС, Срна, 6.8.2018, Нови Град – Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине
Парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду почело је обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се и даље тражи 777 жртава акције “Олуја”. “Према подацима “Веритаса”, страдало је…
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Крст висине 11 метара на мјесту Прве невесињске пушке
Невесиње – У невесињском селу Крекови, на мјесту гдје је пукла Прва невесињска пушка, данас је освештано новосаграђено спомен-обиљежје у облику крста висине 11 метара. Освештању новоподигнутог Споменика невесињским устаницима 1875. године у Крековима присуствовао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, који је покровитељ изградње Спомен-обиљежја. Иванић је истакао…
Не заборављамо – Памтимо
"
Вечерње новости, Бета, 23.4.2018, АГРЕСИЈА НАТО Сећање на 16 убијених радника РТС-а
Пошту страдалима пре 19 година код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих
БЕОГРАД - Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих.
После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, навод[...]
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије
Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним поред његовог оца, који је за њим од бола умро. Знате ли како је већ 25 година плакати над празним гробом свога сина?
Овако, дрхтавим гласом, једва суздржавајући сузе, почиње своју потресну причу Ирина Олеар (82) из Руског Крстура, чији је син Ромко (37), резервни капетан ЈНА, зароб[...]
Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године
„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“
Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена.
Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да покажу сву своју суровост. „Нишке Новине“ су то овако резимирале:
„Првих пет дана били су мирни, јер им је било потребно да дознаду које су Нишлије истакнути радници и народне вође.. Већ шестог дана затворише неке у град, а многе, са епископом Доситејем интернираше (затворити, држати у заточењу, огран[...]
Политика: Користе нас као живи штит - Геноцид над Србима у Сарајеву (8)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Сабина нас je жестоко тукла и псовала нам четничку мајку, говорила како смо ми муслиманке силовали. Кад би се она уморила, настављали би војници, испричао је Милан Боројевић
Милан Боројевић у свом сведочанству наводи:
Одводе нас на прву линију у Ступник. Послије, кад смо се вратили са копања ровова, они који су остали иза нас сви леже претучени. Причају како je стражар Неџад X. цијело вријеме тукао Јадранка, a онда га негдје одвео. Увече зове нас тај Хоџић и води до Јадранковог леша. Пребијен до смрти. Сахранили смо га [...]
Вечерње новости, 1.7.2017, Обележен Дан сећања на Јадовно
На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора
ДА Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и Јевреја, из свих српских крајева, мучки убијених у логорима Госпић- Јадовно-Паг тадашње Независне Државе Хрватске.
Камен не може, али људи могу. Више од пет стотина људи свих генерација окупило се данас над Шарановом јамом и одало пошту страдалим прецима.
- У једном дана наша кућа је остала без мушки[...]
