За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 6. 2025, Саво Штрбац: Избори, гробови и грбови
Дан пред почетак локалних избора у Хрватској на снагу је ступио Закон о гробљима, који је прописао уклањање непоћудних спомен-обележја из времена рата деведесетих, што се односило на гробове српским војницима сахрањеним на подручју бивше Републике Српске Крајине. Најгласнији у тумачењу овог закона био је извесни опанчар Стипе Млинарић Ћипе…
ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Глас Српске, 21. 6. 2024, Oперацијa “Коридор 92” симбол херојске борбе за живот и слободу
Ситуација у Посавини је током априла и маја 1992. године била веома компликована и тешка по српски народ. Наиме, само осам километара је дијелило хрватске снаге од спајања – од Јоховца, Которског и Фоче са Крњином, након чега би за Србе настала ситуација са несагледивим посљедицама, јер би тиме био…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
Завршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем… Вечерње новости, 29. 7. 2018, Сусрет са историјом: Тито усташама омогућио да са совјетима ослобађају Србију [из Архиве] Фото
Како су Павелићеви следбеници добили прилику да се „оперу“ 1944. године; Москва им понудила да учествују у борбама против Немаца у замену за живот У СМИРАЈ свог живота, Иво Андрић записаће да само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од… Српски меморијал, 22. 6. 2025, Љубинка Шкодрић: Срби у логорима у Албанији током Другог светског рата
После Априлског слома Југославије у Другом светском рату, Косово и Метохија су подељени између три силе које су формирале своје окупационе зоне. Немачкој војно-управној зони, заједно са Србијом припали су и Вучитрнски, Косовско-митровачки и Лапски срез, Бугарска је држала Гњилане, Качанички и Неродимски срез, док је највећи део припао Италији.… Јадовно ’41, 2. 2. 2025, Бојан Вегара: Најмлађи логораш из Силоса – Лео Капетановић
Лео Капетановић је најмлађи логораш из Силоса у Тарчину. Аутобусом је дошао са Илиџе код бабе Савке у заселак Равне, код села Луке надомак Тарчина, одмах послије првих барикада у Сарајеву. Инсистирао је да иде код бабе, јер на Илиџи је напето и не зна се ко ће доћи на…
ИН4С, РТРС, 21. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у јами Јагодњачи [Мапа]
Код јаме Јагодњаче код Љубиња данас су обиљежене 84 године од великог злочина над Србима из села Попово поље и околине, када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму. Тим поводом служени су Света… РТВ КиМ, 20. 6. 2025, Двадесет шест година од убиства четворице браће Симић у Сливову – правда и даље недостижна
У селу Сливово, у општини Ново Брдо, навршено је 26 година од убиства четворице чланова породице Симић – рођене браће Трајана (1929), Живка (1936) и Димитрија (1932) те њиховог брата од стрица, Живка (1929). Симићи су убијени у својим домовима, а њихова тела су касније пронађена у шуми недалеко од…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ - У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили.
У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене - 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена.
[...]
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века.
Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте године живео у Шиду. Прво интересовање за уметност показао је као средњошколац. Упоредо са похађањем Реалне гимназије у Земуну узимао је приватне часове код Исидора Јунга који га је упознао са сликарством импресиониста, Сезана и Ван Гога.
Упркос очевој жељи да се школује за адвоката, Сава[...]
Погледи.рс, 11. 8. 2023, Ваљево: Концерт на стратишту
Док грађани упорно траже заштиту простора Комплекса касарни 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, ревитализацију и претварање у Меморијални центар, музеј, Град Ваљево позива Србију на концерт „звезде Тешњарских вечери Здравка Чолића“, у петак 11. августа (на дан када је српска војска кренула у победничку Церску битку), да игра и пева на стратишту, крвљу заливеном, месту страдања, умирања ратника и тифусара, месту одакле су полазили наши победиоци у све битке балканских ратова и Првог светског рата
После бахатог, агресивног рушења овог комплекса, на стогодишњицу победе у Ве[...]
ИН4С, 3. 2. 2023, Опроштајно писмо Вељка Чубриловића породици које је требало да буде спаљено
На данашњи дан, 3.фебрура 1915. године, обешен је учитељ Вељко Чубриловић који је био један од организатора атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Суд у Сарајеву га је осудио због велеиздаје на смртну казну вешањем.
Пред извшење смртне казне написао је писмо својој породици и требало је писмо да буде спаљено али тамничар се сажалио и преписао писмо пре него га је запалио по наредби.
„Када примиш ово писмо, мој дух лебдеће над Тобом и нашим чедом, милом Надом. Твој Вељко оставиће ову „долину суза“, а ништа нема да остави теби, мила моја, и на[...]
Српски меморијал, 22. 6. 2025, Љубинка Шкодрић: Срби у логорима у Албанији током Другог светског рата
После Априлског слома Југославије у Другом светском рату, Косово и Метохија су подељени између три силе које су формирале своје окупационе зоне.
емачкој војно-управној зони, заједно са Србијом припали су и Вучитрнски, Косовско-митровачки и Лапски срез, Бугарска је држала Гњилане, Качанички и Неродимски срез, док је највећи део припао Италији. „У састав Велике Албаније ушла је целокупна површина Косова под италијанском окупацијом, која је захватала површину од 8.900 km2 (са плавским, рожајским и тутинским крајем) на којој је живело 560.000 становника.“ Изведеним разграничењем многи нису били [...]
