За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 8. 7. 2025, Штрбац: Томпсон дио пројекта иза којег стоје држава и црква
Иза контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона не стоје само многобројни менаџери и пословни људи, већ и сама хрватска држава, њен политички врх, али и Католичка црква. Каже ово у интервјуу за Глас Српске директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац осврћући се на суботњи концерт овог хрватског пјевача на загребачком Хиподрому,… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Радио Гораждевац, Kosovo Online, 18. 7. 2025, Велика Хоча памти: 27 година од отмица и убистава у ораховачкој општини
На данашњи дан, пре тачно 27 година, почео је талас отмица и убистава Срба и Рома у општини Ораховац. Данас је, у присуству свештенства, чланова породица, представника институција и удружења, као и око 200 људи, код споменика са 84 имена, служен парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000.… РТ Балкан, 10. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде: Медији и америчка демократија у БиХ (III)
Да ли су извештаји представљали озбиљан и награђивани новинарски рад који је оправдао награду „Еми“ коју је Кристијан Аманпур добила за извештавање из Босне? Никако. Били су лишени било каквог трага истине и, ако ништа друго, изгледали су као да крше новинарске стандарде, јер извештачи нису проверавали своје изворе … Katera.news, СРНА, 9. 7. 2025, Илија Симић масакриран у сребреничком селу Крњићи [Мапа]
Радовану Симићу из сребреничког српског села Крњићи муслимански војници су прије 33 године масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, те свирепо убили његовог брата Вељка и рођаке Недељка и Драгутина. У нападу на Крњиће 5. јула 1992. године муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 17 српских цивила, међу којим и…
РТ Балкан, 8. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде (II): Како је ратовала муслиманска војска
Свака одлука у вези с мисијом распоређивања америчких копнених снага мора да буде донета од стране изабраних америчких званичника – а не да буде препуштена Бошњацима и њиховим PR агенцијама или да се на њу утиче лажним извештајима Стејт департмента и медија, констатује амерички обавештајни официр Среј у извештају из… ИН4С, Слободна Херцеговина, 14. 7. 2025, Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне – Објављена књига „Крајина која некад бејаше“ [Видео]
У сриједу 16. јула 2025. наврша се година откако нас је напустила Гордана Јанићијевић — новинарка, хроничарка, свједок и борац једног времена које данас многи покушавају да забораве, умање или фалсификују. Није дочекала да у рукама држи своје животно дјело. Није дочекала да види своје име на корицама књиге коју… РТ Балкан, 7. 7. 2025, Бранко Жујовић: Потпуковник Џон Е. Среј: Између историјских чињеница о Сребреници и спонзорисане пропаганде (I)
Амерички обавештајац у свом извештају из октобра 1995. године наводи да је Насер Орић рекетирао Сребреничане, нарочито оне који су радили за УН, приморавајући их да му уступају 80 одсто зараде и купују цигарете по повлашћеним ценама у интендатурама УН које је овај касније препродавао Уочи тридесете годишњице злочина који… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 17.9.2016, Данас је Свети свештеномученик Петар Дабробосански
Српска православна црква данас молитвено прославља Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија (Летице) постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетова[...]
Вести, 20. 6. 2024, Умиремо од туге и бола
Породице полако умиру, од туге и бола, топи их неизвесност која за српске жртве са Косова и Метохије траје већ дуже од 25 година, а нажалост, институције у Приштини су неме и слепе за наше муке и страдање, у даху прича за “Вести” Верица Томановић, председница Удружења киднапованих и несталих на КиМ, након што су предата тела троје несталих Срба на административној линији Мердаре после две ипо деценије. Заташкавају страдања
Момир Миленковић је отет у Призрену, Перка Младеновић у Урошевцу, а Светислав Ђапа је после доласка Кфора и Еулекса нестао у Приштини. Свима се траг губи 1999. пред очима м[...]
Глас Српске, 29.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (3) – Орахова: Најжешће нападали на дане великих вјерских празника
Усташка претходница, састављена од припадника локалног становништва, преузела је власт у Орахови већ око 12. априла 1941. године. Они су дочекивали припаднике краљеве војске, разоружавали их и, ако су били Срби, лишавали их слободе.
Као што је у скоро свим муслиманским и хрватским селима усташка власт дочекана са одобравањем и одушевљењем, тако је било и у Орахови. Она ће постати једно од усташких упоришта између Босанске Градишке и Босанске Дубице. На хрватској обали ријеке Саве, у близини Орахове, налази се село Млака. Оно је било дио комплекса логора Јасеновац. Усташе из Млаке и околине [...]
![Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10219-350x200-no.jpg)
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу.
Овог септембра навршава се осамдесета годишњица од страдања Шапчана у Крвавом маршу, у ком су Немци, током одмазде 1941. године, преко 5 хиљада шабачких мушкараца спровели у импровизовани логор у Јарку. На том путу смрти живот је изгубило најмање 120 људи, а остали су претрпели најразличитије тортуре.
Поред низа уприличени[...]
РТРС, 16. 12. 2021, У Глини обиљежавање завршетка реконструкције Спомен костурнице
На Православном гробљу у Глини сутра ће бити обиљежен завршетак реконструкције Спомен костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком злочиначком покољу у глинској Православној цркви 1941. године.
Спомен костурница, која је оштећена у прошлогодишњем разорном земљотресу, подигнута је 1951. године, да би тек сада, након 70 година, била реконструисана.
Ријеч је о значајном историјском споменику, који свједочи о злочину над више од 2.000 невиних српских жртава. Реконструкција овог спомен-обиљежја наш је дуг према невиним жртвама са Кордуна и Баније, чије су кости 1951. године пренесе[...]
