За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 22.5.2018, Злочин у Јасеновцу на међународном нивоу окарактерисати као геноцид
У Бањалуци је почела Седма међународна конфенција о утврђивању истине о Јасеновцу. Обим страдања Срба, Јевреја, Рома и осталих анти-фашиста биће додатно документован у 30 радова аутора из Српске, Србије, Велике Британије, Израела, Русије и осталих држава. Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним…
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama…
СРНА, 17.5.2018, Крестић: Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати
БАЊАЛУКА, 17. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и…
Ћирилица, 15.5.2018, Академик Василије Крестић у Бања Луци
У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ из Београда. О књизи говоре: Проф. др Рајко Кузмановић,…
РТРС, Срна, 3.5.2018, Иванишевић: Приче званичног Сарајева су напаствовање истине
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.…
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина. У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их…
Не заборављамо – Памтимо
"
Политика, 24.5.2016, У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА (3)
Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. – Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно
Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из светског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних спом[...]
Српска Хирошима - Смедерево 5. jун 1941.
У Смедереву је 5. јуна 1941. године дошло до огромне експлозије складишта муниције, која је срушила већи део града, усмртивши између 2.500 и 4.000 људи
Послератна комунистичка власт прикривала је истину о страшној трагедији која је задесила Смедерево – да ли због сумњи да су комунисти диверзијом изазвали ову експлозију, или због чињенице да је град обновљен захваљујући, пре свега, напорима Димитрија Љотића, или нечег трећег... Овај текст представља сећање и дуг према жртвама смедеревска трагедије.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је 1941. године одређена за ропотарницу оста[...]
Политика, 10.5.2016, Имена српских логораша биће уписана ћирилицом
ПРОЈЕКАТ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА МАУТХАУЗЕН
Представљање до сада најцеловитијег пописа жртава злогласног нацистичког логора биће организовано 15. маја у Аустрији
Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти.
Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена.
Процењује се да је најмање 90.000 људи [...]
Политика, 3.2.2018, Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић
У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији са земљом је сравњен велики део престонице, настрадало је више хиљада грађана, нанета је непроцењива штета важним инфраструктурним објектима, националним и културним институцијама. Међу причама које је прекрио заборав је и она неиспричана о судбини [...]
Вечерње новости, 25.2.2014, Г. Милановац: Нађене људске кости
Током сече 1.013 стабала код Спомен-комплекса у Горњем Милановцу нађене људске кости. Претпоставља се да је реч о посмртним остацима жртава које су стрељали комунисти
НАГЛО сушење 1.013 стабала смрче, бора и понешто кедра на чувеном Спомен-комплексу "Брдо мира" у Горњем Милановцу, и њихова законита сеча, открили су сурову истину - испод пањева нађено је много људских костију!
Основано се, по сећањима старих Милановчана и засад још незваничним претпоставкама одговорних у надлежним институцијама, сматра да су то посмртни остаци жртава које су комунисти баш ту, недалеко од центра града, стр[...]
