За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 22.8.2018, Крестић: У Хрватској више нема ни трунке морала, нити здравог разума
У Хрватској је на дјелу бјежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје, рекао је академик Василије Крестић поводом кампање којом се у тој држави негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише…
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених…
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ – У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се…
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих…
РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]
Обиљежавање 23. годишњице од егзодуса Срба у хрватској војној операцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу. На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике…
РТРС, Срна, 6.8.2018, Нови Град – Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине
Парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду почело је обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се и даље тражи 777 жртава акције “Олуја”. “Према подацима “Веритаса”, страдало је…
Не заборављамо – Памтимо
"
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године.
Годишњици отмице Срба у општини Ораховац, присуствовала је и шефица одсека Комисије за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић која је изразила захвалност породицама окупљеним око Удружења на истрајности у решавању проблема несталих лица.
Подсетивши на злочине кој[...]
Принципов пуцањ – пуцањ за слободу, а не повод или узрок Великог рата
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 27. ЈУНА /СРНА/ - На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан "Младе Босне" Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, у којем је од посљедица случајног рањавања преминула и његова супруга Софија Хотек.
Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.
Убијени Франц Фердинанд, познат по својој изразито антисрпској и антијужнословенској политици, а према мишљењу његовог оца, цара Фрање Јосифа, био је "сасвим неспособан и без икаквих државничких[...]
РТРС, 30.6.2017, Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче?
Међународни кривични суд за бившу Југославију - Хашки трибунал, основан прије 24 године, према најавама требало би да буде затворен 19. децембра ове године. Баш на дан кад ће се породице жртава присјетити једног од најстравичнијих злочина у двадесетом вијеку. У Горњој Јошаници код Фоче масакрирано је 56 српских цивила, међу којима и троје дјеце. Хоће ли 19. децембра бити стављен кључ и на овај, и даље некажњени злочин?
Прије 25 година Душанка Лаловић имала је 70 година и једна је од малобројних који су преживјели покољ у Горњој Јошаници. Одлазак код бабе Јоке и деде Василија Вишњића, на про[...]
ДИЦ Веритас, 21.9.2016, Навршило се 25 година од покоља резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.9.1991)
Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак,[...]
Саво Штрбац: ПАКЛЕНИЦА
Зовем се Миленко Рауш, од оца Стеве и мајке Алексије. Рођен сам 1973. године у селу Пакленица код Окучана у Западној Славонији. Родитељи су ми радили на жељезници. У Пакленици смо имали кућу и три јутра земље. Моја сестра Милена, три године старија од мене, по завршетку средње економске школе у Бања Луци, удала се, прије рата, за Хрвата из Окучана. Ја сам учио машинбраварски занат у Новској и завршио га у јуну 1991. године. Тада је већ почео рат у Хрватској. У августу те године моја сестра Милена и њен муж напуштају Окучане и одлазе у Дуго Село гдје и данас живе. У септембру исте године отац к[...]
