За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 18. 8. 2026, Саво Штрбац: Како је „изузетак” легализовао усташтво
Када је у марту 2017. године председник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић основао Веће за суочавање сa последицама владавине недемократских режима, свима који иоле познају тамошње друштвено-политичке прилике било је јасно да није реч о искреној намери да се друштво дефашизира. Био је то класичан политички маневар, кукавички „кишобран” иза… Искра, 6. 8. 2026, Владимир Умељић: ’Олуја је најблиставији део хрватске прошлости‘
Тако поручује актуелни хрватски министар Анте Шушњар Србима а уз то још: „Неће бити ’Олуја‘ док год они седе с миром и ману се ћорава посла, али ако буде потребе биће ’Олуја‘“ (Политика, Београд, 06.08.2026). Свака част хрватском министру ради овог луцидног размишљања и закључивања јер, руку на срце, није… Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Политика, 1. 9. 2026, Саво Штрбац: Хрватска организовала државни лов на Србе
Пре тридесет и једну годину, војним операцијама „Бљесак“ и „Олуја“, довршено је географско и физичко чишћење Срба из Крајине. Оно што је тада започето тенковима и артиљеријом, данас се, у трећој деценији 21. века, наставља много суптилнијим, али једнако бруталним средствима – правосудним прогоном и полицијском репресијом. Међутим, бојиште се… РТРС, Срна, 5. 9. 2026, Веритас: Навршава се 33 године од некажњеног масакра над српским цивилима
Навршава се 33 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, који годинама на државним прославама у Книну, потпуно некажњено, предводи марш црнокошуљаша са усташким обиљежјима уз усташки поздрав „За дом спремни„, саопштио је Документационо-информациони центар… РТРС, Срна, 5. 9. 2026, Злочин над Србима у Гређанима и Човцу без казне и након три и по деценије
Припадници хрватских паравојних формација „Тигрови“ извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди. Хрватска паравојска упала је у српска села… Стање ствари, 27. 8. 2026, Протојереј-ставрофор Мирољуб Срб. Ружић: Документ ЦИА о политичком инжењерингу КПЈ – формирање тзв. МПЦ као инструмент дезинтеграције србског етничко-националног и црквено-духовног простора
Тачка 2 документа експлицитно бележи да су иницијативу за формирање тзв. „МПЦ“ директно инспирисали и водили од комуниста подржани свештеници-удружењци Током припреме предавања и прегледа доступне литературе у штампаном и електронском облику, као и примарних докумената из академских база Државног универзитета Охајо (The Ohio State University), сасвим случајно сам наишао… KoSSev, 4. 9. 2026, Икона, свећа и слика Резала остали у сали пред рушење: Место које су мештани сами подигли данас више не постоји – Траје рушење српских кућа…
Сала Свете Тројице у селу Резала данас је срушена. У очекивању рушења мештани су из ње претходно изнели инвентар. На столу су, међутим, оставили славску икону, упаљену свећу, кадионицу, ибрик за чувену колашинску Велику и боцу вина. На зиду – ћирилични натпис „РЕЗАЛА“, а изнад њега слику села. Неколико сати… СПОНА, 23. 8. 2026, Историјско подсећање – Манастир Лешaк* без Кнеза Лазара [Фото]
После обнове 2004. године уклоњена су сва обележја кнеза Лазара, а данас је готово забрањено говорити да је код улаза у цркву чесма „Цара Лазара“ Историјско подсећање на текст из листа Правда, 22. септембра 1936 – Освећење Цркве Лазарице у Лешку код Тетова (комплекс манастира Св. Атанасија Великог и Светог…





