За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, Политика, 19. 3. 2023, Панагиотис Павлос: Ако којим случајем Грчка призна тзв. Кoсово као државу, остаће осрамоћена и без свог вековног савезника
АТИНА – Панагјотис Г. Павлос, научни сарадник Универзитета у Ослу и Универзитета у Кембриџу, сматра да су ситни уступци Атине по питању тзв. Косова САД и Немачкој, главним спонзорима једнострано проглашене сецесије једног дела Србије, заправо крупни уступци Турској, као и да доводе у опасност везу Грчке са њеним вековним…
СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је служен парастос поводом 78 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. На данашњи дан прије 78 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле…
РТРС, СРНА, 19. 3. 2023, Одата почаст најмлађем борцу Војске Републике Српске
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу. Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, одали су чланови породице, некадањи саборци и поштоваоци. Парастос је служио свештеник Владимир…
Политика, 16. 3. 2023, У част страдалим ваздухопловцима
На основу раније донете одлуке, Дан ваздухопловних жртава ове године обележавамо у виду комеморативног скупа, 20. марта, с почетком у подне, код вечне куће пилота Михаила Петровића на Новом гробљу, парцела 2, гробница 27, 4. ред. У овој години, кад обележавамо 110 година од прве жртве нашег ваздухопловства, с правом…
Политика, 19. 3. 2023, Машиновођа последњег воза
Телеграмом је све било предвиђено чији ће воз да буде последњи, који ће да се спасава у последњем часу, руши и уништи све што не може да се понесе. Ниједног трена нисам се двоумио, решио сам да будем последњи. Рекао сам то друговима машиновођама: момак сам, без обавеза, а ви…
Политика, 18. 3. 2023, Живојин Ракочевић: Мирно је док црква гори
Једна лажна вест објављена на јавном сервису РТК заувек је променила живот и наслеђе КиМ. Деветнаест убијених, уништено 39 цркава и манастира, 4.000 протераних Срба, Рома, Ашкалија… „Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило.” Ова лажна вест основа је кампање којом…
Не заборављамо – Памтимо
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012.
За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело
СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични п[...]
Глас Српске, 3.9.2021, Цијела истина о Гаравицама још није изашла на видјело
Истина о убиствима у Гаравицама надомак Бихаћа, једном од највећих српских стратишта из времена Независне Државе Хрватске (НДХ), деценијама је заташкавана, а о крвавој судбини више од 12.000 убијених Срба и нестанку чак и цијелих породица, понекад се шапутало далеко од очију јавности. Данас, пред 80. годишњицу од покоља, слике су јасније, а ријечи гласније.
Тим ријечима саговорници “Гласа Српске” су покушали да објасне због чега се о стравичним злочинима усташа над Србима 1941. годинама није причало и због чега је важно да српски народ исправља такве и сличне грешке из прошлости.
Обиљежа[...]
Vesti onlajn, 15.9.2020, Slavonija: Bunari puni poklanih Srba
Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula ocenjuje da je na prostoru Hrvatske, mimo koncentracionih logora i zatvora, najmanje hiljadu lokacija na kojima su još neidentifikovane i neekshumirane žrtve ustaškog terora.
– Reč je o raznim jamama i seoskim bunarima, u koje su ustaše ubacivale pobijene Srbe. Najveći broj tih mesta do danas nije popisan, niti su žrtve odatle eshumirane. Zato pozivam vlasti u Hrvatskoj da u tom poslu ne prave razliku, a srpske porodice koje još nisu došle do tela stradalih tokom trajanja NDH da to učine ili pojedinačno ili organizovano – kaže za „Vesti“[...]
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције "Халијард", у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни САД и Србије, након чега је служено у цркви Вазнесења Господњег у Прањанима, а извршена је и додјела сертификата у Основној школи "Иво Андрић" у овом мјесту.
У оквиру церемоније откривен је споменик посвећен припадницима Војнообавештајне [...]
РТС, Танјуг, 29.9.2017, Откривен споменик народном хероју Милану Тепићу
Споменик хероју Милану Тепићу откривен је у Београду на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу. Откривање споменика и полагање венаца одржано је поводом обележавања 26. годишњице од смрти хероја Милана Тепића.
Након откривања споменика, венце су положили министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, чланови породице, представници Војске Србије, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.
Милан Тепић је рођен у месту Комленац код Козарске Дубице 1951. године, а погинуо је[...]
