Искра, 2. 11. 2026, Владимир Умељић: Први извештај о Јасеновцу 1946.

Ускочка шума: Рекогнистицирање дела логорских јама Фото: Вечерње новости, књига Концентрациони логор Јасеновац, Антуна Милетића Немачки научник Волф Ошлис је у свом прилогу о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и Јасеновцу, под именом „Балкански Аушвиц“, на порталу „Будућности је потребно сећање“ („Zukunft braucht Erinnerung“, последњи пут актуелизовано 30.10.2026) објавио и први званични извештај у послератној Југославији о овом страшном месту смрти, који је сачинила Земаљска комисија…

Цео текст

НИН, 14. 10. 2026, Василије Крестић, Академик САНУ, за НИН: Историја нема исцелитељску моћ

Академик Василије Крестић Фото: Вечерње новости, Н. Фифић Пре четрдесет година два су текста потресла југословенску јавност. Оба текста се везују за име академика Василија Крестића (1932). Текст професора Крестића „О генези геноцида над Србима у НДХ – У периоду до Првог светског рата“ појавио се у „Књижевним новинама“ 15. септембра 1986. године. Исте године, десетак дана касније…

Цео текст

Политика, 13.10.2026, Саво Штрбац: Анатомија зла и лекција из људске природе

Златни рез `42 – Дјеца Козаре, Лордана Зафрановића Фото: РТРС, уступљена фотографија, Промо У тихој и затамњеној Сали 6 Дома синдиката, у оквиру програма „Чувари истине”, ауторке Весне Југовић де Винча, имао сам прилику да, у посебној пројекцији, у целости одгледам дугоочекивани филмски еп Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“. Пројекција је одржана 27. септембра у присуству преживеле деце логораша, њихових…

Цео текст

Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]

Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године Фото: Српски меморијал, screenshot У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године.  Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених…

Цео текст

Српски меморијал, Удружење „21. Новембар“, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације

Снимак експлозије после удара на Пале, 7. септембра 1995. године у пет минута после поноћи Фото: Брифинг команде операције Намерна сила, 8. септембра 1995. године, (Deliberate Force), Office of the Assistance Secretary of Defense, US government agency, Youtube, screenshot Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па…

Цео текст

Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату

Логори за Србе у Бугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић Илустрација: Српски меморијал, screenshot АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе…

Цео текст

Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]

Беране, Рaстовац: Занемарено војничко гробље српских јунака (1915) Фото: Др Видоје Голубовић

Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…

Цео текст

ИН4С, 23. 10.2021, Годишњица Кумановске битке, повратак српске војске на Косово – Иво Ћипико за „Политику“

Кумановска битка, Први балкански рат, 1912. Фото: НСПМ Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека На данашњи…

Цео текст

Српски меморијал, 14. 11. 2026, Владимир Умељић: О геноциду над Јерменима – поводом књиге Теодоре Толеве: „Геноцид и судбина јерменског народа“

Адана: Улица у хришћанском, јерменском кварту после покоља јуна 1909. године Фото: Wikimedia Commons, United States Library of Congress's Prints and Photographs division, ID ggbain.50065 Теодора Толева је у свом делу „Геноцид и судбина јерменског народа“ тематизовала бескрупулозно народоубиство турске државе, како султаната тако и њене правне наследнице, младотурске републике, вршено над Јерменима од половине 19. века а са врхунцем 1915. године. Она је у овом вредном делу прво кратко приказала историјат народа-жртве, оцртала унутардржавне…

Цео текст

Политика, 20.10.2026, Саво Штрбац: Између мита, Хага и црквене тишине [In memoriam]

проф. др Биљана Плавшић (1930-2026) Фото: Александар Апостоловски, Политика Недавни одлазак Биљане Плавшић, бивше председнице Републике Српске, у 96. години живота у Београду, и њена сахрана у Бањалуци уз државне почасти, означили су коначни, биолошки свршетак једне епохе. Отишла је последња крупна фигура из генерације политичких лидера који су водили три сукобљена народа деведесетих година прошлог века на простору…

Цео текст

Печат, 20. 3. 2015, Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје [из Архиве] In memoriam

Проф. др Ђорђе Јанковић (1947-2016) Фото: Фонд стратешке културе, screenshot   На данашњи дан, 12. новембра навршава се 10 година од одласка професора др Ђорђа Јанковића. Уместо помена преносимо један од последњих интервјуа који је дао за домаће медије.   Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када…

Цео текст

Искра, 10. 11. 2026, Владимир Умељић: Аманет неумрлог Арчибалда Рајса

Професор др Рудолф Арчибалд Рајс (1875-1929) Фото: Министарство одбране Републике Србије Др Арчибалд Рајс (1875–1929), Швајцарац немачког порекла, доктор хемије и професор криминалистике, хуманиста, дошао је у Србију 1914. на позив српске владе ради истраживања злочина аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Истражујући злочине аустроугарских трупа, Рајс је…

Цео текст

РТ Балкан, 11. 11. 2026, Дан примирја: Од каплара Гаврића до Милунке Савић – Србија никада (више) не сме да заборави јунаке

Милунка Савић: Неустрашиви бомбаш Гвозденог пука Фото; Вечерње новости, „Милунка Савић Витез Карађорђеве звезде и Легије части“ „Рат је био и прошао, а херојско учешће у њему сматрала је као сасвим нормалну ствар, обавезу према домовини“, рекла је за РТ Балкан Слободанка Грковић, унука Милунке Савић. Сећање на најмлађег каплара Момчила Гаврића чува његов праунук Александар Када је командант Друге српске армије, заслужан за прву победу савезничке…

Цео текст

РТС, 23. 11. 2014, Роберт В. Ситон-Вотсон: Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин! [из Архиве]

Српски пешадијски пук на маршу ка кампу Микра у близини Солуна по доласку са Крфа средином априла 1916. године Фото: IWM (Q 31926), Ariel Varges На данашњи дан, 11. новембра навршава се 108 година од победе у Великом рату, седам недеља после пробоја Солунског фронта.   Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у…

Цео текст