За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 24. 7. 2026, Иванишевић: Бошњаци у логору код Бихаћа убили старицу у 106. години, то свијет мора да сазна
Српкиња Боја Кењало из бихаћког села Рачак имала је 106 година када је убијена у затвору Лука у Бихаћу и вјероватно је најстарији логораш у историји што јавност коначно треба да зна, изјавио је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић – Српска страдања су… РТРС, 22. 7. 2026, Штрбац: Пописати све српске жртве, не због Хрвата или био кога на свијету, већ због нас самих [Видео]
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је за РТРС да српски народ мора да има списак својих жртава страдалих у Другом свјетском рату и посљедњем рату `90-их година. – Ми морамо да попишемо наше жртве. Тврдим да је то могуће, јер пописујем жртве из деведесетих. То није велики историјски… Српски меморијал, 21. 7. 2026, Владимир Умељић: ’О, кукавно Српство‘
„Гостовање Андрије Мандића на Телевизији Црне Горе показало је колико се некадашњи национални лидер удаљио од политичких захтева на којима је изградио свој ауторитет. Док критике српске јавности представља као оркестриране нападе, према Загребу наступа снисходљиво, према Бриселу дисциплиновано, а питања српског језика, тробојке и држављанства за неко будуће време“… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТ Балкан, 27. 7. 2026, Албански посланици против српског цара: Да ли ће Урошевац постати Феризај
Скупштини у Приштини поднета је петиција да Урешавац промени име у Феризај, по озлоглашеном великашу из времена Османлија, који је био познат по зулуму над Србима. Циљ је да се свим местима која у називу имају српски, словенски корен промене имена и карактер. Ту су у проблему, јер 95 одсто… Српски меморјал, 11. 8. 2026, Текериш: „Час историје“ поводом 112. годишњице Цeрске битке [Најава]
Друштво српских домаћина и Удружење грађана „Церски марш“ позивају на културно-уметничку манифестацију 112 ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ – 1914-2026 – „Час историје“ поводом 112. годишњице Цeрске битке, на Текерипу, у недељу. 16. августа. Друштво српских домаћина организује ову манифестацију од 2014. године, на Текеришу. Ове године, Час историје ће одржати књижевник… РТС, 22. 7. 2026, Црква у Ракитници код Подујева, српска светиња из времена кнеза Лазара на мети фалсификатора историје [Видео]
Разговор Драгане Биберовић са др Јасмином С. Ћирић Самозвани архиепископ Никола Џуфка годинама покушава да присвоји цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници код Подујева, изводећи ритуале са својим следбеницима у објекту који назива ’албанским манастирским комплексом‘. Историчарка уметности Јасмина Ћирић каже да је у питању објекат из друге половине… Вечерње новости, 5. 8. 2026, ХРВАТИМА АМЕРИЧКИ ДРОНОВИ ИЗВИДНИЦА ЗА ЗЛО У ’ОЛУЈИ‘: Како је уз помоћ Пентагона пре 31 годину изведено етничко чишћење
ТРАНСКРИПТИ са састанка хрватског војно-политичког врха, одржаног на Брионима 31. јула 1995. били су кључни доказ о постојању плана за етничко чишћење Срба у операцији „Олуја“ у процесу који се против неколицине генерала хрватске војске водио пред Хашким трибуналом. Оптужени официри Анте Готовина и Младен Маркач су првостепено били осуђени… СРНА, 29. 7. 2026, Српска памти – Нуждић: Захтјевамо да Тужилаштво БХ приведе правди одговорне за злочин на Мајевици
Тужилаштво БиХ мора да приведе правди одговорне за злочин на Мајевици када је обиљежено санитетско возило нападнуто из непосредне близине и тада су убијени рањеник, санитетски радник, возач и још једно лице, рекао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић. „Захтијевамо… Вечерње новости, 4. 8. 2026, ЗАВРШНИ ЧИН ПРОГОНА СРБА: Пре 31 годину почела је акција ’Олуја‘ највећи злочин етничког чишћења после Другог светског рата
УДРУЖЕНИ злочиначки подухват оружаних снага Хрватске и муслиманске Армије БиХ, уз војну, логистичку и медијску подршку САД и Немачке, еуфемистички назван ’војно-редарствена операција Олуја‘ почео је после поноћи између 3. и 4. августа 1995. године. Тада су амерички авиони уништили последње радаре и батерије српске противваздушне одбране на положајима код… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 3. 2023, Споменик пилотима обновиће општина Земун
Непознати лопови украли су са обележја посвећеног авијатичарима који су своје животе дали у априлском рату 1941. године 24 од 36 слова
Бронзана слова која су непознате особе украле са Споменика погинулим пилотима браниоцима Београда априла 1941. године биће поново израђена и постављена на место одакле су скинута. То ће урадити општина Земун на чијој територији се, како је утврђено, налази ово обележје које су лопови недавно оскрнавили покравши 24 знака од 36 колико има у натпису.
– Наши инспектори ће заједно са стручњацима из Завода за заштиту споменика културе града прегледати обележје [...]
![Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22040-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан
Тежак војнички пораз на Церу августа 1914. дубоко је ранио сујету КуК солдатеске, и многи њени официри су тајно сањали освету, оптужујући Србе за све послератне невоље код себе.
Јачање национал-социјализма у Немачкој крунисано је 1937. године припајањем Аустрије, те се тако једна моћна германска држава поновно граничи са државом насталом вољом њених народа, али пре свега победом српског оружја, почевши од битке на Церу!
Чим постадоше део нове немачке војске као професионалци, неки бивши аустро-угарски официри добише радни задатак, да пажљиво, стручно, детаљно и без емоција, сачине елабор[...]
СРНА, 5. 1. 2022, Помен Србима убијеним у Кравици на Божић 1993. године
У Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 162 српска цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и оближњих братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.
Претходно је изведен комеморативни програм и подсјећање на српска страдања у средњем Подрињу.
На овај начин је обиљежено 29 година од злочина над српским становништвом Кравице и околних села за који још нико није одговарао иако је ријеч о монструозним убиствима и злочинима.
Код централног споменика у Кра[...]
![Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22845-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 5. 2016, Перо Симић: Најтужнија страница геноцида [из Архиве]
Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије
ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година.
Манипулације су најпре отпочеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба - Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о „пар стотина хиљада људи“, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је „око пола милијуна Срб[...]
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио
Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату.
Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка по савету свештеника сину је 1949. године подигла споменик у селу Љутовница иако се тада није знало где се његови посмртни остаци налазе.
"Чим је стигао ратни вихор мој отац се придружио четничким одредима, чак је заробио немачког курира и одузео му важна документа. Од тог момент[...]
