За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Погром Срба још траје
„Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто је био крцат, за мене није било места. Да сам стигао само сат раније усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то је значило – смрт!
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Жртве усташа имају право на име
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 7.8.2017, Преминуо историчар Ђуро Затезало
Бањалука – Историчар Ђуро Затезало, који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у Независној Држави Хрватској /НДХ/, преминуо је у 87. години, потврђено је Срни у Удружењу „Јадовно“. Затезало је изгубио живот јуче несрећним сучајем у родним Доњим Дубравама, у Хрватској. Ђуро Затезало посебно се бавио истраживањем злочина над Србима…
DIC „Veritas“, 3.8.2017, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…
РТРС, Срна, 2.7.2017, Штрбац: Цивлизацијски гледано, Хрвати немају шта да славе
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска, цивилизацијски гледано, нема шта да слави јер је у акцији „Олуја“ 1995. године прогнано или напустило своје домове више од 220.000 Срба и то аутохтоних, а убијено око 2 .000. Према подацима „Веритаса“, било је 1.859 жртава, међу којима…
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација…
РТРС, Срна, 29.7.2017, Хрватска: Обиљежен Дан устанка, протест против обиљежавања
У Србу је данас, у присуству већег броја интервентних и специјалних припадника полиције, обиљежено 76 година од Дана устанка против фашизма у Хрватској, а истовремено је одржан и протест против ове манифестације. Обиљежавање Дана почетка антифашистичког устанка у Хрватској организовали су Српско народно вијеће, Савез антифашистичких бораца и општина Грачац.…
Вечерње новости, 5.12.2013, Антун Милетић: Крвави пир у глинској цркви
Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви ЈЕДАН од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта…
Не заборављамо – Памтимо
"
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора - 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај "застарио".
ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару.
Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за [...]
Savo Štrbac, Zadarska Kristalna noć
Zadarska kristalna noć je naziv za događaj od 2. maja 1991, kada je “grupa građana”, demolirala i opljačkala poslovne objekte čiji su vlasnici bili Srbi. Taj rušilački pohod bio je prvi korak u progonu i ubistvima Srba
U PRVOJ polovini maja ove godine, dok je svet slavio Dan pobede nad fašizmom, u regionu je obeleženo nekoliko godišnjica tragičnih događaja iz devedesetih prošlog veka: „Bljesak“, Borovo Selo, Dobrovoljačka, logor „Luka“, Tuzlanska kolona…
Međutim, postoji i jedan događaj koji se desio istoga dana kada i onaj u Borovu Selu, o kojem se godinama ćutalo. Reč je o događaju nazvano[...]
Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао
НЕ знам ја одакле ви долазите и ко вас шаље... Пролазе ових дана свакојаки, сви кажу: "Из Београда смо". И, сви питају: "Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србији?" Ми кажемо: "Треба да одговара". Питају: "Шта мислите о британској резолуцији?" Ми кажемо: "Да за наше жртве неко пише резолуцију, имао би шта да напише. Гробови сведоче,[...]
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године.
Годишњици отмице Срба у општини Ораховац, присуствовала је и шефица одсека Комисије за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић која је изразила захвалност породицама окупљеним око Удружења на истрајности у решавању проблема несталих лица.
Подсетивши на злочине кој[...]
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.
Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије.
Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање тр[...]
