За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 05. 2017, Саво Штрбац: Гешовски [Архива]
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
ИН4С, 4. 5. 2022, Стокхолмски синдром: Тито сравнио Подгорицу са земљом – за награду добија споменик
Тито лично одговоран за бјесомучно бомбардовање Подгорице у Другом свјетском рату Историјске чињенице су показале да је, на налогу Тита, у рану зору 5. маја 1944. године, на Подгорицу кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Готово читава Подгорица разорена је до темеља. На град се сручило 600…
Стање ствари, 3. 5. 2022, Никола Милованчев: Шта гђа министарка Тривић треба да (са)зна о српским жртвама
Еуфемизми сакривају истину, госпођо министарко. Немојте ићи тим путем – па Ви, као шеф ресора просвјете Српске треба друге да учите У Козарској Дубици је 29. априла одржана меморијална академија „Поља смрти“, посвећена жртвама система усташких логора смрти Јасеновац. Главна говорница је била гђа Наталија Тривић, министар просвјете и културе…
Глас Српске, 1. 5. 2022, Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра “Веритас”: Хрватска политика се додворава ветеранима и цркви
Хрватске власти донијеле су одлуку да укину наставу на српском језику и употребу ћирилице у појединим струковним школама у Вуковару. Да ли се то ради свјесно или постоје оправдани разлози, директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац нема дилему. – Несвјесно сигурно није. Постоји план који је у овом случају увијен…
Српски меморијал, 3. 5. 2022, Априлски помен јасеновачким и свим невино страдалим великомученицима усташког геноцида у време НДХ [Видео]
Видео снимак Априлског помена је на линку: Молим поделите га на Вашим Фејзбук страницама, пријатељима и на Вама доступним сајтовима и другим друштвеним мрежама – Да одблокирамо заборав преко 1,2 милиона жртава усташког и фашистичког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945! Захваљујем свим учесницима, посебно преживелима из усташких…
Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све
САРАЈЕВО – Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента. Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин - клањем, вјешањем или гушењем
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ - У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле - најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године[...]
Видовдан, 28.9.2017, Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шћиптари
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године. Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од комуниста 1949. године (подигнута у ваздух) на Савиндан (27. јануара).
Саборни храм је био поново саграђен 1998. на месту где је раније стајала Спомен црква из времена после Првог светског рата
Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма,[...]
Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб
НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаја и наде да свако зло има и свој крај, па и оно које је ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће - остао је сам. Са живим ранама, у својој четрнаестој години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискује. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му нек[...]
РТРС, 16. 1.2018, Требиње се сјећа свог најмлађег борца
На данашњи дан, прије двадесет три године, послије тешког рањавања и троипомјесечне борбе за живот, подлегао је Александар Маслеша, најмлађи борац Требињске бригаде Војске Републике Српске. Тим поводом данас ја поред његовог споменика у центру Требиња служен помен и положено цвијеће.
Тек што је напунио шеснаест, у августу 1993. Александар је ступио у Бобанску чету, у саставу Требињске бригаде. Са старијим и искуснијим борцима стизао је на све линије одбране. Двадесет седмог септембра, код Борачког језера, од једне гранате страдале су Александрове старјешине, а он, са још неколико сабораца, [...]
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву
Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак.
Убојство Милана Цветојевића тек [...]
