За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 21.4.2026, Саво Штрбац: Поново о злочину на Туловим гредама
Мој текст „Злочин на Туловим гредама“, објављен на овим страницама 31. марта, изазвао је поприлично коментара и питања у вези убиства деде познатог хрватског интернационалног фудбалера Луке Модрића, по којем је и добио име, која су се односила на конастатацију функционера обровачке милиције да је његово убиство последица његове сарадње… Печат, 27. 3. 2026, Србоцид – Знак за брзо препознавање – Интервју са Др Владимиром Умељићем [Ажурирано]
Поводом објављивања књиге „Србоцид хрватске државе 1941-1945 – Крвави чвор српско-хрватских односа“ (Прометеј, Нови Сад) Србоцид је врло битан појам за брзо препознавање геноцида хрватске државе 1941-1945. над Србима, аналогно називима Холокауст у односу на геноцид над Јеврејима и Самударипен за геноцид над Ромима. Тај појам сам увео у… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вести, 6-8. 4. 2024, 25 година од почетка битке на Кошарама: Српски Термопили – На Ускрс горели небо и земља
Несаломив морал: Граничари су одбили безброј атака терориста ОВК Једна од највећих битака српске војске у новијој историји – битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала је све до 14. јуна те 1999. године. Многи су јој дали име Српски Термопили. На обронцима Проклетија, готово на врху Јуничке… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО…
Српске новине, 12. 7. 2014, Ратко Лековић: Немци стрељали лекара Горске гарде [из Архиве]
За опстанак, функционисање и развој гериле неопходно је потребно постојање широке мреже подршке. У таквој мрежи веома важну улогу имају и лекари. Такав је, наравно, случај и са југословенском, односно српском герилом у Другом светском рату. Ратовање са великим бројем непријатеља (спољашњих и унутрашњих) било је скопчано са огромним жртвама,…
Искра, 22. 4. 2026, Радомир Павловић: Факовићи 1942-1992.
Данас је Удружење „Мост“ са Српском православном црквом (Парохија Факовићи и Кравица) уз присуство професора и ученика из СШЦ Сребреница одржало парастос за све убијене Србе у априлу 1942. године и историјски час који су држали професори историје Стефан Милосављевић и Милош Ковачевић. Први масовни покољ српског становништва Сребреничког среза… Политика, 5. 5. 2026, Саво Штрбац: Култура сећања и(ли) памћења
„Желим да те нешто замолим. Из неког разлога у флоскулу је ушло Сећање на Јасеновац, Сећање на Геноцид. (Нисам тебе чула), али те молим када ти буде уз реч нека то буде Памћење. Јер када Памтимо, не постоји начин да заборављамо, када се само Сећамо, онда се и ПриСећамо, ДоСећамо,… СРНА, 8. 5. 2026, У Гређанима служен парастос за Србе убијене у два рата
У Цркви Свете Петке у Гређанима код Окучана у западној Славонији данас је служен парастос за Србе из овог села које су усташе убиле током Другог свјетског рата, као и оне које су убили хрватски војници у рату од 1991. до 1995. године. Након парастоса код споменика у центру села… Политика, 30. 4. 2026, Српска православна црква: Обележено 280 година постојања храма Светог Јована Крститеља
Тровековни сведок силе Васкрсења Господњег У храму Светог Јована Крститеља у Крижу, надомак Иванић-Града, 25. априла служена је света архијерејска литургија коју је предводио владика буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Владики су саслуживали протојереј Далибор Петковић, парох ступовачки, јереј Драган Топић, парох нарћански, и Стефан Максимовић, парох… Политика,Index.hr, 5. 5. 20256, Опасна шпанско-хрватска веза: Повампирени неонацисти на гробу Лубурића [Инстаграм, Видео]
Шпанска полиција у цивилу дискретно пратила скуп како би спречила инциденте Видео снимак са комеморације на гробу усташког ратног злочинца и команданта концентрационог логора Јасеновац Вјекослава Лубурића, коју су одржали припадници шпанске неонацистичке организације Núcleo Nacional, шири се друштвеним мрежама последњих дана. На снимку се види неколико чланова Националног језгра… Не заборављамо – Памтимо
Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен…
Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар.
Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник две трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског п[...]
РТРС, 21.8.2021, Представљена књига "Приједорски логор Циглана 1942. године"
У Приједору је одржано књижевно вече "Култура сјећања на приједорске жртве усташких злочина 1942".
Представљена је књига "Приједорски логор Циглана 1942. године", аутора Младена Вучковца.
Кроз логор "Циглана" прошло је 14.000 српских цивила током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године.
Међу њима, као једногодишње дијете, заједно са мајком и четворо браће и сестара, био је и аутор књиге о том логору, Младен Вучковац.
- То је у мом животу оставило страшне трауме и то је била инспирација која је мене тјерала да објавим такву једну књигу. Осјећао сам да се мало писал[...]
Слободна Херцеговина, 6. 9. 2025, Раде Р. Лаловић: Вјечнаја памјат страдалим на Зеленгори – приказ књиге ’Комунистички злочини над ЈВуО‘...
Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбедносни форум, Београд, 2025.
Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово после књига Александра Милошевића, „Српска Прича“, Немање Девића и Бојана Димитријевића, „Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. године“, Родољуба Малетића и Дејана Ђерића, „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941-1945, недавно је изашла из штампе и књига групе аутора: Ковач, Пршић, Рашевић, Остојић К[...]
Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада
Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на минулом Мундијалу и даље главна тема свих разговора. Биће, кажу, још задуго.
У једном од кафића на Теразијама, како Срби у Книну називају центар града, сједи повећа, весела група младих. Уз „домаће“ ту су и гости из Београда, Новог Сада и Шапца, који, како кажу, проводе љето у [...]
РТС, 5. 2. 2026, Вуле Журић: Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
Са приближавањем краја Другог светског рата сазрела је идеја да највишим функционерима Трећег рајха буде суђено пред међународним судом, а Нирнберг је изабран за место у коме ће се суђење одвијати. Међу земљама које су имале своје делегације на суђењу била је и ФНР Југославија. Др Алберт Вајс, једини члан југословенске делегације који је Нирнбершки процес на лицу места пратио од почетка до краја, оставио је о томе драгоцена сведочанства, као и Оскар Давичо, који је суђење пратио као новинар. Захваљујући тим записима, ми и данас можемо да осетимо не само атмосферу у којој се ово јединствено суђ[...]
