За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 30.11.2020, На спомен-табли Диани Будисављевић писаће „спасла углавном српску децу“
Сенат града Инсбрука одлучио да на родној кући Диане Будисављевић постави спомен-плочу на којој ће писати да је спасавала углавном српску децу из логора НДХ. Чланови Сената и Одбора за културу града Инсбрука су 18. новембра на седници Сената града Инсбрука једногласно усвојили коначну верзију текста на спомен-табли за Диану…
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије. Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић – Дан Тана (члан Америчке академије…
Политика, 28.11.2020, Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт
Ратна стаза Зековића с Романије: Маџарска, Украјина, Галиција, Добруџа, Русија, Сибир, Манџурија, Сингапур, Цејлон, Индијски океан, Египат, Средоземље, Грчка и слободна Србија Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском…
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели. Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У…
Глас Српске, СРНА, 25.11.2020, Равнице код Новог Града: Положени вијенци у знак сјећање на страдале цивиле
НОВИ ГРАД – Представници Општинске борачке организације и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама код Новог Града гдје се налазе спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио…
Политика, 24.11.2020, Плакати са поруком „Хвала деди на победи”
Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину. – На тим плакатима, уз поруку…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 3.10.2020, Служен парастос за дјецу уморену у хрватском усташком дјечијем логору у Сиску
СИСАК, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за српске малишане уморене мученичком смрћу у усташком логору за дјецу у Сиску.
То је било једино такво мјесто на свијету у којем су искључиво затварана и убијана дјеца.
Сисачки парох Веселин Ристић, који је служио парастос, рекао је да данашњом молитвом свједоче да те невине жртве нису заборављене, да су ту не да некоме суде већ да свједоче о страшним догађајима, како се никад и нигдје не би поновили.
"Питамо се како неко може негирати ова недјела", рекао је свештеник.
Предсједник Српског народног вијећ[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
БН, Срна, 13.3.2018, Равноговци положили цвијеће на споменик палим борцима
ВИШЕГРАД, 13. МАРТА /СРНА/ - Чланови Равногорског покрета отаџбине Српске данас су положили цвијеће на Споменик палим борцима у Вишеграду, а потом су кренули у Добрунску Ријеку, гдје ће бити обиљежене 72 године од хапшења начелника Штаба врховне команде Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Михаиловића.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Душко Милетић рекао је да је БОРС организација која окупља борце, ратне војне инвалиде, породице погинулих бораца и своје чланице, међу којим је Равногорски покрет, те захвалио члановима овог покрета што њег[...]
Живојин Ракочевић: Проћи ћеш као Старо Грацко
О убиству четрнаест жетелаца зна се сваки детаљ, планови и организација, зна се шта је група Ослободилачке војске Косова под именом „Фортуна” касније планирала да уради, знају се имена
У Старом Грацком је дан парастоса и окупљања око жртава тренутак једине истинске живости, тренутак сусрета са сазнањем да се овде радовало, рађало и радило. Изгледа парадоксално, али изван дана за сећање на зло све изгледа као фатална депресија, у којој се живот и околина мењају онолико колико Албанци купују имања или граде нове виле поред српских кућа и имања у којима расту деца страдалих жетелаца.
Има ли[...]
Политика, 26.4.2017, Ана Међо, библиотекар у пензији: Бекство из логора „Сајмиште”
Јављам вам се поводом дописа „Скрајнути споменици и необележени локалитети”, објављеног у овој рубрици 13. марта 2017. Захваљујем се аутору текста на подсећању јер је и мој отац провео шест месеци у логору „Сајмиште” на Сави у Београду.
Постоји слика у књизи „Дани смрти на Сајмишту”, на којој је група логораша, на страни 48, пред транспорт у Немачку, на којој је и мој отац Илија Кнежевић. Он и његов друг Стева Поповић из Белегиша, као млади момци, у раним двадесетим, радили су на најтежим пословима утовара и истовара песка и шљунка на Дунаву. Радили су по цео дан без хране и воде. Оне који [...]
