За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama…
СРНА, 17.5.2018, Крестић: Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати
БАЊАЛУКА, 17. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и…
Ћирилица, 15.5.2018, Академик Василије Крестић у Бања Луци
У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ из Београда. О књизи говоре: Проф. др Рајко Кузмановић,…
РТРС, Срна, 3.5.2018, Иванишевић: Приче званичног Сарајева су напаствовање истине
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је поводом 26 година од злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, да не очекује да ће ико икад одговарати за те злочине, посебно када се зна како званично Сарајево интерпретира догађаје од 2. и 3. маја 1992. године.…
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина. У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их…
РТРС, Срна, 2.5.2018, У Миљевићима обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој
У Миљевићима у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима. Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто…
Не заборављамо – Памтимо
"
DIC Veritas, Portal Novosti, 25.1.2018, Ilija Babić, živi kompjuter Mokrog Polja
Vremešni mještanin već je desetljećima kroničar života i običaja svoga sela kraj Knina: ‘Moj ‘kompjutor’ još nije napao nikakav virus, ništa se nije izbrisalo i sve iz njega uspijevam izvući. A pamtim dosta toga, od svoje sedme godine znam skoro svaki detalj o prošlosti ovog sela’, kaže 87-godišnji Ilija Babić zvani Čauš
U selu Mokro Polje, udaljenom dvadesetak kilometara od Knina, stanovnika je iz godine u godinu sve manje, kao i u cijelom dalmatinskom zaleđu. Rat i poraće opustošili su nekoć bogato neselje, a sada zub vremena nagriza i uspomene na bolje dane, koje samo rijetki nastoje sač[...]
СРНА, 26. 2.2017, Крвава српска свадба у Сарајеву
Против убице српског свата, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је убијен 2008. у Сарајеву. Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни с[...]
Вечерње новости, 20.2.2015, Ђакомо Скоти: За Србе нема повратка
Куће које су Срби напустили спаљују се пошто су опљачкане и нико не спречава ове злочине. Све ово део је једног плана
27. септембар
НАЛАЗИМО се на паради хипокрита и фарисеја. Жарко Домљан, један од јастребова хрватског режима, потпредседник парламента и високи поглавар Туђманове партије, учествује у Стразбуру на јесењем заседању Скупштине Савета Европе. Притешњен приговорима због радикалног етничког чишћења извршеног у Хрватској на штету српског становништва Крајине и западне Славоније, бранио се понављајући до бесвести фразу која је у Хрватској већ постала слоган, пошто је “врховник” п[...]
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ - У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили.
У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене - 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена.
[...]
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У "Тузланској колони" убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге "Тузланска колона" Драган Мркајић.
БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ - Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године био је медијски спектакл осмишљен и спроведен да се Срби заплаше и увод у највеће етничко чићење Срба у БиХ послије Другог свјетског рата, тврди Драган Мркајић у својој књизи "Тузланска колона".
Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповијести породица жртава, Мркајић поткре[...]
