За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 22.8.2018, Крестић: У Хрватској више нема ни трунке морала, нити здравог разума
У Хрватској је на дјелу бјежање од истине и злочина, обмањивање јавности и фалсификовање историје, рекао је академик Василије Крестић поводом кампање којом се у тој држави негирају злочини у Јасеновцу и једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату приказује као радни логор и мјесто забаве, те манипулише…
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених…
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ – У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се…
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих…
РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]
Обиљежавање 23. годишњице од егзодуса Срба у хрватској војној операцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу. На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике…
РТРС, Срна, 6.8.2018, Нови Град – Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине
Парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду почело је обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се и даље тражи 777 жртава акције “Олуја”. “Према подацима “Веритаса”, страдало је…
Не заборављамо – Памтимо
"
Младен Станчић: Плоча уместо костурнице
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љуб[...]
Вечерње новости, 27.4.2018, ОСТАЛА БЕЗ ДЕЦЕ И СУПРУГА Исповест Косе Кошевић: Кфор је убио мог сина само зато што је Србин
Исповест Косе Кошевић, која је из Бенковца у Хрватској са породицом избегла у Зубин поток на Космету. Сина убио Кфор, ћерка умрла од туге за братом, а затим јој преминуо и супруг
ОСТАЛА сам без два детета и супруга. А претходно и без куће у Хрватској и свега што смо имали и годинама стицали. А сада, овде у избеглиштву, са два преостала сина живим живот недостојан човека, без помоћи, докумената, без ичега. Нико нас више готово и не обилази. Да сврати и упита имамо ли шта за храну и јесмо ли живи - прича нам Коса Кошевић (70), која је са тада петочланом породицом из Бенковца у Хрватској избег[...]
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу о улози једне установе меморијалног карактера у 21. веку.
Изложба је заснована на коментарима које су посетиоци, почев од 2001, остављали у књизи утисака Спомен-музеја „21. октобар”, а отворена је у оквиру обележавања 40 година рада ове важне националне установе [...]
РТС, 14.6.2016, Хероји са Кошара добијају споменик
На Правном факултету у Београду обележено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.
Пре тачно 17 година завршили су једну од најважнијих и најтежих борби - за своју државу. Од тада се боре да не падну у заборав и да њихова дела запамте генерације које долазе.
"Вама, драга омладино, не могу речима објаснити каква је то војска била. Оно на шта смо и даље поносни је ка[...]
