За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Искра, 2. 11. 2026, Владимир Умељић: Први извештај о Јасеновцу 1946.
Немачки научник Волф Ошлис је у свом прилогу о Србоциду хрватске државе 1941-1945. и Јасеновцу, под именом „Балкански Аушвиц“, на порталу „Будућности је потребно сећање“ („Zukunft braucht Erinnerung“, последњи пут актуелизовано 30.10.2026) објавио и први званични извештај у послератној Југославији о овом страшном месту смрти, који је сачинила Земаљска комисија… НИН, 14. 10. 2026, Василије Крестић, Академик САНУ, за НИН: Историја нема исцелитељску моћ
Пре четрдесет година два су текста потресла југословенску јавност. Оба текста се везују за име академика Василија Крестића (1932). Текст професора Крестића „О генези геноцида над Србима у НДХ – У периоду до Првог светског рата“ појавио се у „Књижевним новинама“ 15. септембра 1986. године. Исте године, десетак дана касније… Политика, 13.10.2026, Саво Штрбац: Анатомија зла и лекција из људске природе
У тихој и затамњеној Сали 6 Дома синдиката, у оквиру програма „Чувари истине”, ауторке Весне Југовић де Винча, имао сам прилику да, у посебној пројекцији, у целости одгледам дугоочекивани филмски еп Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – Дјеца Козаре“. Пројекција је одржана 27. септембра у присуству преживеле деце логораша, њихових… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… Српски меморијал, Удружење „21. Новембар“, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
ИН4С, 23. 10.2021, Годишњица Кумановске битке, повратак српске војске на Косово – Иво Ћипико за „Политику“
Српски меморијал, 14. 11. 2026, Владимир Умељић: О геноциду над Јерменима – поводом књиге Теодоре Толеве: „Геноцид и судбина јерменског народа“
Теодора Толева је у свом делу „Геноцид и судбина јерменског народа“ тематизовала бескрупулозно народоубиство турске државе, како султаната тако и њене правне наследнице, младотурске републике, вршено над Јерменима од половине 19. века а са врхунцем 1915. године. Она је у овом вредном делу прво кратко приказала историјат народа-жртве, оцртала унутардржавне… Политика, 20.10.2026, Саво Штрбац: Између мита, Хага и црквене тишине [In memoriam]
Недавни одлазак Биљане Плавшић, бивше председнице Републике Српске, у 96. години живота у Београду, и њена сахрана у Бањалуци уз државне почасти, означили су коначни, биолошки свршетак једне епохе. Отишла је последња крупна фигура из генерације политичких лидера који су водили три сукобљена народа деведесетих година прошлог века на простору… Печат, 20. 3. 2015, Др Ђорђе Јанковић – Археолог који открива преваре састављача историје [из Архиве] In memoriam
На данашњи дан, 12. новембра навршава се 10 година од одласка професора др Ђорђа Јанковића. Уместо помена преносимо један од последњих интервјуа који је дао за домаће медије. Ђорђе Јанковић био је шеф Катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду од 1997. до 2009. године, када… Искра, 10. 11. 2026, Владимир Умељић: Аманет неумрлог Арчибалда Рајса
Др Арчибалд Рајс (1875–1929), Швајцарац немачког порекла, доктор хемије и професор криминалистике, хуманиста, дошао је у Србију 1914. на позив српске владе ради истраживања злочина аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Истражујући злочине аустроугарских трупа, Рајс је… РТ Балкан, 11. 11. 2026, Дан примирја: Од каплара Гаврића до Милунке Савић – Србија никада (више) не сме да заборави јунаке
„Рат је био и прошао, а херојско учешће у њему сматрала је као сасвим нормалну ствар, обавезу према домовини“, рекла је за РТ Балкан Слободанка Грковић, унука Милунке Савић. Сећање на најмлађег каплара Момчила Гаврића чува његов праунук Александар Када је командант Друге српске армије, заслужан за прву победу савезничке… РТС, 23. 11. 2014, Роберт В. Ситон-Вотсон: Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин! [из Архиве]
На данашњи дан, 11. новембра навршава се 108 година од победе у Великом рату, седам недеља после пробоја Солунског фронта. Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у…






