За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 11.10.2021, Туже га, а затрли му фамилију
Војин Павловић, председник и оснивач НВО Источна алтернатива из Братунца, званично је први Србин у БиХ против кога је покренут судски поступак по Инцковом закону о забрани негирања геноцида. Процес против њега започео је 27. септембра у Окружном суду у Сребреници, али је одмах и одложен за 24. октобар јер…
Вечерње новости, 10.10.2021, Бабкен Симоњан, почасни конзул Србије у Јерменији: Зашто немате ниједан споменик о страдању Срба: Изборити се за признање геноцида над Србима
Страдање отаџбине и свог, јерменског народа, књижевник и почасни конзул Србије у Јерменији Бабкен Симоњан је вазда живео управо тамо где су букнули последњи сукоби. Тешко је подносио, ко зна који по реду, напад на његов Нагорно Карабах. Још теже би му било да се којим случајем затекао далеко од…
Глас Српске, СРНА, 10.10.2021, Обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД – Данас је у Мркоњић Граду обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини када је у здруженој акцији Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ убијено 2.014 српских војника и цивила, а протјерано 120.000. Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједавајући Савјета министара Зоран…
Политика, 9.10.2021, Момчило Павловић: Атентат у Марсељу био је увод у геноцид у НДХ
Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском моторном чамцу…
Вечерње новости, 6.10.2021, Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио – Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи
Поводом смрти председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, своје сећање о њему изнео је и наш колега новинар Владимир Митрић. – Никад нећу заборавити призор ком сам присуствовао, када, у оно време мајор, др Зоран Станковић, у Факовићима код Зворника, теши мајку Добрину Продановић, док она љуби лобању…
Печат, 18.9.2021, Др Владимир Умељић – Добри трагови злог времена
Роман као аргумент онима који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“ У актуелној политичкој ситуацији, како глобално тако и локално, остаје нам пре свега једно, наиме, остављати добре трагове из злог времена. Истовремено, уздам се…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.
Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела и[...]
СРНА, 22.10.2020, Ослобођење Приштине
БИЈЕЉИНА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића на данашњи дан 1912. године разбила је турске снаге и ослободила Приштину.
Ослобођење Приштине у Првом балканском рату оставило је велики утисак на српске јединице и деморалисало турске војнике.
Историчари наводе свједочења о уласку српске војске у Приштину:
"У току послијеподнева Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигли смо изнад Приштине на једно поље. На путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и оста[...]
Смрт 12 бањалучких беба – Породице преминулих беба још чекају правду
...Дванаест звјездица с неба пало је ноћас на ваш длан цијењени господине, Дванаест звјездица с неба пало је шта су скривиле цијењени господине...
Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник...Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.
Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ
БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко
Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест година. Није се могло пре отићи у поље”, понављају у селу Старо Грацко код Липљана. Премало се добрих ствари овде догодило и живот се одређује према крвавој жетви, најгорем догађају који је погодио ово лепо и уређено место. Премало је коренитих промена и заокрета међу овим кућама и уређеним улицама, које, тек мало, подсећају на ур[...]
