За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Правда, Седмица.ме, 30.10.2019, ОЗНА УБИЛА 59.912 СРБА! Пронађена књига стрељаних: Реч је о открићу које ће многе извести пред лице правде
Најзначајније откриће Комисије Владе Србије за пописивање жртава комунистичког режима „Књига стријељаних“ може да се листа и на интернету. Комисија је утврдила да је ОЗНА у Србији убила 59.912 грађана, с тим што је та бројка много већа, јер нису пронађене књиге стрељаних за Београд, Шабац и Крагујевац. Интересовање за…
Печат, 3.3.2020, Василије Крестић: Грађа која разобличава зле намере: Које су особености српско-хрватских односа, ко сноси кривицу за настале неспоразуме и сукобе?
Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и Славонији од револуције 1848. до Првог светског рата 1914. године Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и…
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука – Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату. У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих… Политика, 3.2.2020, Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка
После 100 година унуци и праунуци упалили свећу и посули гроб земљом из родног села Данковић Куршумлија –После више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села.…
Вести, 28.1.2020, Иванишевић: Мучилиште за 600 душа
Срби из Републике Српске, али и дијаспоре у понедељак су паљењем свећа и тужним сећањем обележили 24. годишњицу од затварања једног од највећих и најзлогласнијих логора за Србе током последњег рата у Босни. Логор Силос у Тарчину био је један од укупно 126 места где су затварани Срби из Сарајева.…
Глас Српске, АТВ БЛ, Срна, 7.1.2020, Миливоје Иванишевић: Страдање дјеце и жена изазвало демографску катастрофу Срба
БЕОГРАД – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других. Број страдалих говори…
Не заборављамо – Памтимо
"
Срна, 21.5.2016, Милићи, Жутица - Помен убијеним цивилима и борцима
МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ - Борачка организација у Милићима обиљежила је данас 24 године од страдања осам српских бораца и цивила, међу којима су били старци и жене, убијених из засједе у нападу муслиманских паравојних снага 21. маја 1992. године у милићком насељу Жутица, на регионалном путу Милићи-Сребреница.
Тог дана убијени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Обренија Илић /34/, Мићо Лазаревић /18/, Миљана Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/, Младен Петковић /40/ и Војислав Шарац /72/.
Предсједник милићке Борачке организације Драгољуб Ђуричић каже да је неколико људи у напад[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
РТРС, 12.2.2014, Годишњица покоља више стотина поткозарских Срба
Ових дана, у Дракулићу и Шарговцу крај Бањалуке, обиљежено је 72 године усташког покоља невиних српских цивила. Међутим, мало је познато да је и у селима Ивањска и Пискавица у исто вријеме почињен страшан масакр над више стотина Срба, углавном жена и дјеце.
У исто вријеме, у фебруару 1942. године када се у Дракулићу десио стравични злочин, усташе су починиле још један покољ у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица, у којима је на најбруталнији начин поклано више стотина цивила, али се о овом злочину до данас није писало и скоро да му је затрт сваки траг.
Покоље у Пискав[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
РТРС, 23.3.2017, Промовисана књига свештеномученика епископа бањалучког Платона
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге "Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота" епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године.
Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у Јагодини је штампао философско-теолошку расправу "Наука и религија", чиме се, по ријечима оних који су упознати са његовим дјелом, потврдио и као мислилац.
- Човјек који је уочио једно од темељних питања свога времнена, то је [...]
