За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Правда, Седмица.ме, 30.10.2019, ОЗНА УБИЛА 59.912 СРБА! Пронађена књига стрељаних: Реч је о открићу које ће многе извести пред лице правде
Најзначајније откриће Комисије Владе Србије за пописивање жртава комунистичког режима „Књига стријељаних“ може да се листа и на интернету. Комисија је утврдила да је ОЗНА у Србији убила 59.912 грађана, с тим што је та бројка много већа, јер нису пронађене књиге стрељаних за Београд, Шабац и Крагујевац. Интересовање за…
Печат, 3.3.2020, Василије Крестић: Грађа која разобличава зле намере: Које су особености српско-хрватских односа, ко сноси кривицу за настале неспоразуме и сукобе?
Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и Славонији од револуције 1848. до Првог светског рата 1914. године Пре више од три деценије, у издању Београдског графичког завода, објавио сам два тома докумената о Србима у Хрватској и…
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука – Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату. У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих… Политика, 3.2.2020, Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка
После 100 година унуци и праунуци упалили свећу и посули гроб земљом из родног села Данковић Куршумлија –После више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села.…
Вести, 28.1.2020, Иванишевић: Мучилиште за 600 душа
Срби из Републике Српске, али и дијаспоре у понедељак су паљењем свећа и тужним сећањем обележили 24. годишњицу од затварања једног од највећих и најзлогласнијих логора за Србе током последњег рата у Босни. Логор Силос у Тарчину био је један од укупно 126 места где су затварани Срби из Сарајева.…
Глас Српске, АТВ БЛ, Срна, 7.1.2020, Миливоје Иванишевић: Страдање дјеце и жена изазвало демографску катастрофу Срба
БЕОГРАД – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других. Број страдалих говори…
Не заборављамо – Памтимо
"
РТРС, Срна, 25.7.2018, Братунац: Помен страдалим Србима из Хранче
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће за 20 настрадалих Срба из насеља Хранча у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године.
Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије прислужили су свијеће за покој душа убијених сродника и пријатеља.
Међу седам убијених српских цивила прије 26 година биле су три жене.
Још није пронађен мјештанин Драгомир Митровић који је нестао 15[...]
Срна, 28.8.2015, Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину
БИЈЕЉИНА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпојина, живе спалили у једној штали жене и дјецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.
Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва "Пребиловци", каже да су том приликом из породице Вукосав изгорјели Цвијета, Дара, Славко /15 година/, Стоја /10 година/, Наста, Цвија, Даница, Славко /осам година/ и Анђелко /осам година/.
Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица /четири године/, Мара, Миленко /осам година/, Миленка /шест година/, Љубица /двије године/, Даница, Бра[...]
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука - За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама.
Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале током агресије Хрватске војске и Петог корпуса Армије РБиХ прошла је 21 година, али ни против кога још није подигнута оптужница. У Мркоњић Граду ексхумирано је 181 тијело, међу којима 81 цивил, 97 бораца Војске РС и три припадника МУП-а РС. У мањим гробницама у тој општини[...]
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце
БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Током "Бљеска" поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштед[...]
СРНА, 25.4.2017, Премијерно приказан филм „Слобода или смрт“
ГРАДИШКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ - У Градишци је вечерас приказан документарни филм "Слобода или смрт" аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца.
Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен са 13 година, провео у њему три године, девет мјесеци и неколико дана, побјегао из логора 22. априла, а кући дошао 28. априла 1945. године.
Tада, са шеснаест и по година, на вратима родне куће дочекала га је уплака[...]
