За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 18. 5. 2026, Владимир Умељић: Чему узбуђивање око Крсне Славе?
„Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,… Политика, 5. 5. 2026, Саво Штрбац: Култура сећања и(ли) памћења
„Желим да те нешто замолим. Из неког разлога у флоскулу је ушло Сећање на Јасеновац, Сећање на Геноцид. (Нисам тебе чула), али те молим када ти буде уз реч нека то буде Памћење. Јер када Памтимо, не постоји начин да заборављамо, када се само Сећамо, онда се и ПриСећамо, ДоСећамо,… Српски меморијал, 26. 3. 2026, Миливоје Иванишевић: НАТО бомбардовање Републике Српске као узрок настанка избегличке популације
Тешко да је неко могао претпоставити да ће се на српски народ приликом распада Југославије сручити толико невоља и страдања. Скоро подједнако као и за време два претходна светска рата. Чак се јавило и више непријатељски расположених држава него раније у ослободилачким ратовима и устанцима богатој прошлости. Током двадесетог века, па… Српски мемријал, 14. 1. 2026, Василије Ђ. Крестић: О Меморијалном центру српским жртвама геноцида
Ми још нисмо добили ни дан страдања и сећања нашег народа у геноциду, иако је о томе у Народној скупштини обављено пет гласања У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… РТРС, 10. 6. 2024, Чемерно: Обиљежене 32 године од страдања српских цивила [Мапа]
У Чемерну у федералној општини Илијаш данас су обиљежене 32 године од злочина над српским цивилима који су починили припадници муслиманских јединица и ХВО. Злочин над српским цивилима у селу Чемерно догодио се у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године када су га напале муслиманске јединице из села Корита,…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вести онлајн, 27.5 – 29. 5. 2023, Навршило се 24 године од сукоба на Паштрику (1-3): Бој за част и слободу
Нема назад, иза је Србија! Та реченица је златним словима уписана у српску историју, а изговорио ју је генерал Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, након што је НАТО, 26. маја започео операцију “Стрела 2”, највећу копнену инвазију на Србију током агресије 1999. године. За разлику од битке за Кошаре… РТРС, Срна, 5. 6. 2026, Боснић: Најава Томпсоновог концерта у Вуковару – директна провокација Срба и порука да су непожељни
Предсједник Удружења Срба Крајишника Миле Боснић оцијенио је да је најава концерта контроверзног хрватског пјевача Марка Перковића Томпсона у Вуковару крајем августа директна провокација и порука највећој српској популацији у једном граду у Хрватској да су непожељни. Боснић је оцијенио да је апсолутно лицемјерно то што организатори на негодовање Срба… Спутњик, 7. 8. 2026, Битка на Зеленгори: Срби исправљају неправду према заборављеним жртвама – истину чувале мајке [Twitter, Видео]
Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске војске (у отаџбини), али и цивила који су убијени на том простору крајем Другог светског… Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Коришћени су доступни извори, Генерал Спасоје Смиљанић: „Агресија НАТО – Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине“, друго издање, Београд, 2009; Град Београд, „НАТО агресија… Глас Српске, 10. 6. 2026, Годишњица страдања у селу Чемерно: Није ратни злочин, већ „збивање“ [Списак жртава]
ЧЕМЕРНО – У нападу муслиманско-хрватских снага прије 34 године на село Чемерно у општини Илијаш међу 30 звјерски усмрћених Срба биле су и сестре Радинка /32/ и Ранка /29/ Дамјановић које су измасакриране по цијелом тијелу, а прије убиства силоване. Радинка /Милан/ Дамјановић и њена сестра Ранка убијене су заједно… Глас Српске, 10. 6. 2026, Служен парастос мученички пострадалом свештенику Недељку Поповићу
ТРНОВО – У порти храма Светог великомученика Геогрија у Трнову данас је служен парастос за свештеника Недељка Поповића којег су прије 34 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ. Парастос су служили старјешина цркве у Трнову јереји Његослав Јелисић и Никола Поповић, син убијеног Недељка, након чега су положени вијенци… Глас Српске, 5. 6. 2026, Рогатица: Граде спомен-капелу у знак сјећања на жртве из Горњег Осова [Мапа]
Изградња спомен-капеле на локалитету Кула у селу Горње Осово код Рогатице могла би ускоро да почне, након што су обезбијеђене потребне сагласности локалне власти и благослов Митрополије дабробосанске. О наредним корацима реализације овог пројекта разговарано је на првом састанку Иницијативног одбора, који предводе свештеник боричке цркве Светог Петра и Павла… Не заборављамо – Памтимо
Радио Гораждевац, Kosovo Online, 18. 7. 2025, Велика Хоча памти: 27 година од отмица и убистава у ораховачкој општини
На данашњи дан, пре тачно 27 година, почео је талас отмица и убистава Срба и Рома у општини Ораховац. Данас је, у присуству свештенства, чланова породица, представника институција и удружења, као и око 200 људи, код споменика са 84 имена, служен парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000. године.
Парастос су служили парох великохочански Вуксан Костић, парох ораховачки Милан Станојевић и отац Кирило из манастира Дечани. У Великој Хочи се и ове године сабрало више од 200 људи који памте и подсећају – да злочини не би били заборављени.
Посебан тренутак скупа била је „Заветна пес[...]
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ - У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења "Огњена Марија Ливањска".
Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци.
На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу.
Од јуна до почетка августа, а н[...]
Срна, 15.5.2016, Сребреница: Служен парастос за настрадале Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 15. МАЈА /СРНА/ - У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежене су 24 године од страдања мјештана Карн[...]
Политика, 9.10.2020, Момчило Павловић: На данашњи дан 1934. године у Марсеју је убијен краљ Александар
На данашњи дан, 9. октобра 1934. у Марсеју убијен је, југословенски краљ Александар Први Карађорђевић. Вест о погибији краља ужаснула је све Југословене. Земља је у жалости била последњи пут уједињена за мучки убијеним краљем.
Краљ Александар је најмање два пута ујединио готово све житеље Краљевине СХС. Женидбом са румунском принцезом Маријом, која је постала омиљена краљица Срба, Хрвата и Словенаца и други пут када је убијен.
Као што је 8. јуна 1922, својим венчањем и свадбеним свечаностима приредио осећај задовољства и одушевљења стотинама хиљада грађана из свих крајева краљевине прис[...]
Српски меморијал, 19. 2. 2026, Гордана Јанићијевић: Рат (увелико траје) – Вуковар
3. 12. 1991.
Ауто-пут празан...
Спустила се густа магла, суморна слика.
Шид – војска, тенкови, контроле, страже, рампе...
Село Негославци. Оштећене куће, камиони са кукурузом. Сеје се жито. Тенкови, страже...
Приближавамо се Вуковару, граду старом 760 година, названом по реци Вуки која овде налази смирај у некад лепом, плавом, Штраусовом Дунаву.
Надомак смо Вуковара, града – музеја који памти грофове, жупане, града традиције, културе, отмености.
Од тог града данас остало је само име и нешто људи. Од преко 40.000, само неколико стотина. Остали: побегли, побијени... У масовним гробницама,[...]
