За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Погром Срба још траје
„Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто је био крцат, за мене није било места. Да сам стигао само сат раније усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то је значило – смрт!
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Жртве усташа имају право на име
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 23.7.2017, Пуне 103 године од аустроугарског ултиматума
БЕОГРАД, 23. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан, 23. јула 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна те године у Сарајеву убијен престолонасљедник Франц Фердинанд. Аустроугарска је у овом такозваном „Јулском ултиматуму“ захтијевала одговор од Србије у року од 48 часова…
Политика, 23.7.2017, Парастос и сећање на жртве злочина у Старом Грацком
СТАРО ГРАЦКО – Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележено 18 година од убиства 14 жетелаца који су измасакрирани на њиви 1999. године док су сабирали жито, а за тај тежак злочин још нико није одговарао. Парастосу су присуствовале породице настрадилх, преостали Срби у Старом Грацком, представници Владе…
Радио Фоча, 23.7.2017, Имена злочинаца позната, али масакр над Србима Јабуке још није кажњен
Имена злочинаца су позната, неки су и саслушавани, али за злочин у фочанској Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 43 српска мјештана, никада нису подигнуте оптужнице и све су прилике да се чека да помру свједоци, али и извршиоци, истакнуто је данас у Фочи на обиљежавању четврт…
РТС, Танјуг, 19.7.2017, У Призрену сахрањени земни остаци особе српске националности
На православном гробљу у Призрену сахрањени су посмртних остатака једне особе српске националности, чији су посмртни остаци ексхумирани на локацији Призрен и идентификовани методом анализе ДНК. Посмртни остаци су сахрањени у уторак, уз присуство представника Комисије за нестала лица, наведено је у саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије. …
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године. Годишњици отмице…
Глас Српске, 18.7.2017, Служен парастос у Рогатици: Сјећање на Србе којима су пресудиле комшије
Рогатица – Паљењем свијећа, полагањем вијенаца и служењем парастоса на локалитету Борач у рогатичкој мјесној заједници Козићи одата је почаст за 19 убијених бораца Војске РС. Спомен-обиљежје чува сјећање на 18 јунака којима су пресудили муслимани из сусједних села 1992. године, док је Ранко Стјепановић убијен 1994. Најстарији међу њима…
Не заборављамо – Памтимо
"
Срна, 5.10.2015, Служен парастос за 25 убијених Срба из Факовића
БРАТУНАЦ, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - У цркви Светог апостола Томе у Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 25 српских цивила и војника из овог села на обали Дрине које су убили припадници муслиманских снага из Сребренице и сусједних села 5. октобра 1992. године.
Сродници жртава окадили су хумке, прислужили свијеће и положили цвијеће на гробљима у Бајиној Башти и Братунцу, гдје је сахрањена већина мјештана који су убијени на данашњи дан прије 23 године у овом селу јер због борбених дејстава нису могли бити сахрањени у сеоском гробљу.
У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и [...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима
Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је за време рата био шеф полиције и истакао се „као највећи мучитељ и злотвор српског становништва”, у Загребу је именован за владиног перовођу и унапређен у осми платни разред. Валка је 126 најугледнијих Срба без оправданог разлога п[...]
СРНА, 22.4.2017, Положени вијенци на споменик жртвама велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и предсједник Скупштине града Будимир Балабан данас су, поводом Дана града 22. априла, на бањалучком гробљу Свети Пантелија положили вијенац на споменик жртвама велеиздајничког процеса.
Вијенце су положиле делегација Генералног конзулата Србије у Бањалуци, коју је предводио генерални конзул Владимир Николић, те делегације Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова Србије 1912-1918. године и СУБНОР-а.
Аустроугарске власти су током 1915. и 1916. године као знак одмазде над Србима организовали више, како су их зв[...]
Блиц, 10.4.2017, Нишлија преживео три логора и има само једну поруку
Слобода је поред здравља највеће богатство. Много је тешко када те туку и малтретирају без разлога, када си гладан и жедан, када знаш да не смеш да се предаш и будеш кукавица. Човек може да издржи и више него што мисли: Владимир Јовановић (93)
Тако за "Блиц" прича Владимир Јовановић (93) из Ниша, човек који је преживео три логора. Каже да је те давне 1944. одлучио да преживи и да се бори, иако није веровао да ће остати жив.
- Имао сам 19 година када су нас, мушкарце старости од 15 до 65 година, из села Кравље у раним јутарњим сатима без објашњења одвели у нишки логор. Сећам се да је било[...]
