За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, СРНА, 14.6.2018, Чешки редитељ снима филм о српском страдању у Сребреници
Филмски редитељ из Чешке Вацлав Дворжак са сарадницима почео је да снима материјал за документарни филм о српском страдању у Сребреници у протеклом Отаџбинском рату. Дворжак је изјавио за Срну да је пре осам година почео да ради на снимању разговора и кадрова, те прикупљању грађе за документарни филм о…
У књизи „Досије Сарајево“ имена 7.428 Срба страдалих у Сарајеву
ПАЛЕ, 9. ЈУНА /СРНА/ – На Филозофском факултету на Палама представљена је књига „Досије Сарајево“ аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани. Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање…
СРНА, 9.6.2018, Деветнаест година српског безнађа
Срби нестају и у региону Пећи и Призрена, гдје их је од скоро 50.000 прије НАТО агресије остало мање од хиљаду, а слична је ситуација и у регији Приштине из које су Срби очишћени. У урбаном дијелу Приштине сада живи седморо Срба?! ПРИШTИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ – На данашњи…
Магазин Седмица, 7.6.2018, ПИВСКА КРВАВА БАЈКА: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Српска православна црква је недавно одлучила да канонизује пивске страдалнике,…
Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи
Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији..,званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли…
Политика, 1.6.2018, Биста Дијане Будисављевић на дар
Нови Сад – Лекар, вајар, поета, писац романа, биографија, афоризама, др Владимир Јокановић из Новог Сада, који је градовима у Србији досад поклонио стотинак својих уметничких дела – биста знаменитих личности које красе јавне просторе, човек за кога кажу да у себи носи силне дарове и да је његов уметнички…
Не заборављамо – Памтимо
"
РТРС, 15.2.2018, Монструозни злочин у Чајничу и даље без казне
Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
- Није успио ни да каже "Јој мајко". Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање н[...]
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
Срна, 15.5.2016, Сребреница: Служен парастос за настрадале Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 15. МАЈА /СРНА/ - У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежене су 24 године од страдања мјештана Карн[...]
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће
31. август
КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са терена. Представник светске организације у Загребу, Крис Ганес, саопштио је данас да са територије сектора југ и север Крајине, која је већ више од 20 дана под пуном контролом војних и цивилних власти Хрватске, “и даље стижу вести о новом пљачкању и паљевини кућа које врши хрватска војск[...]
Срна, 24.5.2016, Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина
Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће сутра помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села. Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а Храм Вазнесења Господњег запалили и срушили.
Покровитељ овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине јесте предсједник Републике Српске Милорад Додик.
У обновљеном Храму Свету архијерејску литургију требало би да служи Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморс[...]
