За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
Политика, 3.9.2024, Саво Штрбац: Кад нестали заувек нестану
И ове године је Међународни дан несталих (30. августа) обележаван у целом региону пригодним манифестацијама. И ове године су се износили подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још између 9.733 особе, колико их је на списку Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), и 11.323, колико…
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван – Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић. Ратни хроничар записао је: „Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс.… Глас Српске, СРНА, 13. 6, 2024, Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва ’геноцида‘
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су…
Глас Српске, Политика, РТ Балкан, Танјуг, СРНА, 30. 5. 2024, Иванишевић: Укопани у Поточарима 2003. године, а гласали на изборима 2004. [Мапа]
Директор Центра за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је, према његовој евиденцији, од 625 Бошњака који су 2003. године наводно укупани у Меморијалном центру у Поточарима њих 78 гласало на локалним изборима 2004. године. Иванишевић је навео да је утврђено да су на…
РТРС, Срна, 28. 4. 2024 & 23. 5. 2024, Иванишевић: Постоје докази за подизање тужбе за геноцид над Србима у Сребреници и околини [Мапа]
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о „геноциду“ над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али…
РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију. Радило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после… Политика. 28.8.2012, Шумановић уморен без кривице
Навршило се 70 година од бруталног убиства Саве Шумановића, једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века. У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, мученичку смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима и… Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]
У БОРБАМА на Солунском фронту, на положају Чуке, у саставу Топличког гвозденог пука, Милунка Савић рањена је крајем октобра 1916. године. „У десет часова 29. октобра 1916. године непријатељска артиљерија са Полога најжешћом ватром туче Први батаљон. Ватра је пренета и на центар Другог батаљона. Трећи батаљон око 11 часова…
СРНА, 13. 9. 2024, Бравнице: Злочин над српским цивилима у избјегличкој колони и данас некажњен
За 81 српског цивила из Доњег Вакуфа које су у избјегличкој колони убили припадници Хрватске војске, ХВО-а и тзв. Армије БиХ, данас је у селу Бравнице код Јајца служен парастос. Најмлађа жртва је био трогодишњи Драган Јанковић, а у масовној гробници Царево Поље код Јајца 1998. године ексхумирани су посмртни…
РТ Балкан, 13. 9. 2024, Празник Јасеновачких мученика: Геноцид над Србима као универзална тема – На данашњи дан
Заједно с овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим местима само Богу познатим Српска православна црква и њени верници обележавају данас празник Светих српских новомученика јасеновачких. Свети српски новомученици јасеновачки жртве су усташког геноцида над Србима током Другог…
Глас Српске, 13. 9. 2024, Обиљежено 29 година од егзодуса српског становништва
У Дрвару је данас обиљежено 29 година од када је цјелокупно српско становништво са овог подручја напустило своја огњишта пред нападом Хрватске војске и такозване Армије БиХ. Тим поводом служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Од пријератних 17.000 становника данас у Дрвару, према…
Глас Српске, СРНА, 11. 9. 2024, Танасић: Повеља Кулина бана – неспорно српска – На данашњи дан
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић, поводом 11. септембра и 835 година од настанка Повеље Кулина бана, истиче да је то неспорни споменик српског језика и културе и да нема ниједног аргумента који би говорио супротно, те нагласио да треба установити висока признања са именом Кулина бана и/ли/…
Danas, 25. 8. 2024, Зоран Мишић: „Стани брате није мрак и прочитај овај знак“: Шта нам кроз векове „поручују“ споменици без гробова, крајпуташи у Шумадији [Фото]
„Приђи путниче те прочитај оваи спомен тужни”, „Стан путниче немој да ме прођеш”, „Стани брате није мрак и прочитај овај знак де смо пропали на граници остали”, „Стан путниче роде мој и прочитај спомен тужни мој” или „Приђи ближе, ој Србине брате, никад ја нисам мрзео на те”, само су… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Вечерње новости, 22. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Певајући оперете ишли на стрељање - Страдање културне елите, глумаца и новинара у поратном Београду
Политика, 14. 10. 2023, Једина српска душа у Горњем Селу
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
