За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених…
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ – У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се…
РТРС, Срна, 8.8.2018, Нема правде за убијене српске цивиле код Братунца
Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих…
РТРС, 7.8.2018, Сјећање на Србе страдале на Петровачкој цести [Видео]
Обиљежавање 23. годишњице од егзодуса Срба у хрватској војној операцији “Олуја” биће настављено данас, полагањем вијенаца на спомен-обиљежје на Петровачкој цести и посјетом спомен-соби у Дринићу. На Петровачкој цести, између Босанског Петровца и Кључа, авион хрватског ратног ваздухопловства “миг-21” 7. августа 1995. године бомбардовао је избјегличку колону Срба из Републике…
РТРС, Срна, 6.8.2018, Нови Град – Сјећање на егзодус Срба из Српске Крајине
Парастосом у Храму Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду почело је обиљежавање 23 године од егзодуса Срба из Републике Српске Крајине током акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Директор “Веритаса” Саво Штрбац рекао је да се и даље тражи 777 жртава акције “Олуја”. “Према подацима “Веритаса”, страдало је…
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Крст висине 11 метара на мјесту Прве невесињске пушке
Невесиње – У невесињском селу Крекови, на мјесту гдје је пукла Прва невесињска пушка, данас је освештано новосаграђено спомен-обиљежје у облику крста висине 11 метара. Освештању новоподигнутог Споменика невесињским устаницима 1875. године у Крековима присуствовао је српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, који је покровитељ изградње Спомен-обиљежја. Иванић је истакао…
Не заборављамо – Памтимо
"
Печат: ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац... под окупацијом Независне Државе Хрватске.Из архиве | Разговарала Биљана ЖивковићЗапад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистирајући на „случају Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то деценијско прећуткивање у „старој, доброј, слободољубивој“ Европи, када су у питању Срби.Јеврејски н[...]
РТРС, Срна, 7.10.2017, У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре
На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату.
Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година.
Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке.
Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Си[...]
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА
Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора
Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за гредицу под својим прозором: поређао их је у валеру од интензивно црвене до бледо розе. И његове комшије из лепих, невеликих кућа са фасадама у пастелним бојама имају вртове са густим, смарагдно-зеленим живим оградама правих линија, лепо уређене травњаке, цватове љуб[...]
Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина
Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 72 године убијено је 228 Срба, од којих 80 дјеце. Према незваничним подацима, та два дана убијено је више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима.
СРЕБРЕНИЦА, 1. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен је парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године и трећи дан Тројчиндана на Залазју.
На Спомен-костурницу, у којој су, како је написано, положени земни остаци неких жртава, постављена је надгробна плоча на којој је [...]
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ - У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.
"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске /НДХ/ преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.
Додатни р[...]
