За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 22. 5. 2023, Миливоје Иванишевић: Дићи наш српски глас до неба…
Господин АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ Председник Републике Србије Београд Поштовани господине председниче, Као вишедеценијски истраживач српских страдања у 20. веку желим мирне савести да српској јавности са великим задовољством изјавим, и ако треба докажем, да после краља Александра Карађорђевића, скоро цео век, ни српски народ, ни српска држава, нисмо имали личност која…
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије. У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о…
e-Veritas, 30. 5. 2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице (30/31.05.1999)
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један…
СРНА, 30. 5. 2023, Штрбац: Глорификовање усташтва у Стоцу
Директор Докумантационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је Хрватска ове године предсједавајућа Међународног савеза за сјећање на Холокауст због чега је морала „умирити и исконтролисати“ обиљежавања Блајбурга, али да су зато они који глорификују усташе себи дали одушка у Стоцу у Федерацији БиХ. Штрбац је навео да…
Вечерње новости, 30. 5. 2023, На данашњи дан ракетиран мост на Великој Морави, убијено 10 цивила
САЊА Миленковић (15), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68) убијени су на данашњи дан пре 24 године, када су НАТО авиони ракетирали мост на Великој Морави у Варварину.… Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 – 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве
Када је постало јасно да у рејону карауле Кошара непријатељ на може да пробије линију наше одбране, почео је нови напад ОВК терориста на планину Паштрик. Покушај копнене офанзиве ОВК снага, потпомогнуте снагама НАТО-а, али и регуларним јединицама војске Албаније, започео је нападом на караулу Горожуп, која се налази у…
Искра, 20. 5. 2023, Злочин у Крнићима
Крнићи некада општина у Срезу Сребреница која је укинута 1956. године дала је многа позната имена попут учитеља Драгутина Тошића који је ту радио од 1931. до 1941. а онда на почетку устаника у Другом свјетском рату именован за четничког команданта у овом крају. Из Крнића је и свештеник Блажић…
Вечерње новости, 26. 05.2023, Млади одлазе, а стари умиру: На Банији у контејнерима и међу рушевинама људи 900 дана чекају кров над главом
ГОТОВО 900 дана проло је од катастрофалног земљотреса у Хрватској. И док на Банији много људи живи у контејнерима, рок за коришћење европског новца истиче. Што се уради до краја јуна биће финансирано од Европске уније, а готово је сигурно да ни у две године Хрватска није искористила сав понуђени…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Глас Српске, 22.4.2017, По први пут у Великом парку одата почаст убијеним Србима
Сарајево - Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе "Транспортер".
Ово је први пут да су породице убијених након 25 година од злочина положиле вијенац и одале пошту својим најмилијим на мјесту гдје су страдали.
Предсједник Организационог одбора Мирјана Цабо рекла је новинарима да је на данашњи дан 22. априла 1992. године заробљено осам припадника ре[...]
СРНА, 14. 5. 2023, Ђошић: Освијетлити истину о страшном злочину Бугара над Србима
Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге "Бугари у извјештајима Арчиблада Рајса 1915-1918", рекао је Срни да је рад на овом дјелу, које ће 17. маја бити представљено у Бијељини, започео у намјери да освијетли тај дио страдања српског народа који у јавности ван Србије, нажалост, углавном непознат.
Ђошић је навео да су Срби ријетко страдални народ, а да живјећи у "култури заборава" никад нису упознати са димензијама злочина који су починили Бугари на југоистоку Србије у Првом свјетском рату у намјери да Србе бугаризују.
"Насилна бугаризација становништва, хапшења, ликвидације, масовне деп[...]
Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада
Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на минулом Мундијалу и даље главна тема свих разговора. Биће, кажу, још задуго.
У једном од кафића на Теразијама, како Срби у Книну називају центар града, сједи повећа, весела група младих. Уз „домаће“ ту су и гости из Београда, Новог Сада и Шапца, који, како кажу, проводе љето у [...]
СРНА, 24. 11. 2022, Помен за Србе убијене 1941. године у Миросавцима, Лопаре
У Меморијалном центру "Стара вода" у Пукишу код Лопара данас је служен парастос за 104 жртве усташког злочина из подмајевичког села Миросавци у новембру 1941. године, међу којима је било највише дјеце и младића, од којих је двоје рођено у години страдања, 1941. године.
Од 104 миросавачка новомученика, које се убиле усташе, муслимани из Челића и Кораја, 26. новембра 1941. године 64 жртве су из породице Јовановић. Покољ су преживјела само два Јовановића, Борко, који није био у селу и Милорад, који је побјегао са гублишта. Нажалост, о овом злочину се ћутало више од пет деценија.
Протојереј-[...]
Срна, 28.8.2015, Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992.
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.
РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.
Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца [...]
