Политика Магазин, 14. 6. 2026, Сарајевски атентат – Нека ми се за гроб бар знаде

Вељко Чубриловћ на сомборској Препарандији, 1904/1905. Фото: Политика Магазин У својим сећањима Вида Копривица, сестра Вељка Чубриловића, наводи да је писма после Првог светског рата Васо Чубриловић пронашао код банкарског чиновника Пољанића, који се бавио сакупљањем старина, те их од њега откупио. Писма се налазе у приватној збирци Вере Вујчић, Вељкове унуке, у Београду Историјски значај породице Чубриловић, која…

Цео текст

Политика, 24. 5. 2026, Никола Тркља: Моша протерао Карађорђа са Калемегдана

Калемегдан: Споменик вожду Карађорђу откривен 1913. године, архивска разгледница Фото: Wikimedia Commons, Завичајно одељење Библиотеке града Београда Када је откривен споменик српском вожду, револуционар и сликар Моша Пијаде рекао је да је то „бронзана наказа и срамота за Србију и да ту ругобу треба пијуком срушити” Требало је да прође више од стотину година од устанка у Орашцу да Срби коначно подигну споменик своме вожду, човеку који…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају

Егзекуције Срба у Херцеговини, Гацко, Први светски рат Фото: Музеј Херцеговине, Требиње Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од…

Цео текст

Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка

академик Василије Крестић Фото: Печат Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог…

Цео текст

Политика, 19. 3. 2025, Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора

Мачва после покоља српских цивила, дечака узраста 14 и 15 година, братских аустроугарских јединица Хрвата, Срба, Далматинаца и Словенаца, август 1914. Фото: Архивска фотографија, Риста Марјановић „Ратни албум 1912-1915“, Народни музеј Шабац, Министарство одбране (заштићено културно-историјско добро)

Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине… Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон…

Цео текст