Печат, 17. 7. 2026, Бојан Јовановић: Рат за културну прошлост – Дух времена [I]

Шаховница на отетој Цркви Светог Спаса у Цетини Фото: Политика, видео исечак Културно наслеђе Срба изложено је тешкој и беспримерној варваризацији од стране припадника новостворених и историјски неутемељених нација Један од битних узрока кризе модерног света лежи у губљењу традиције, њеном искорењивању и нестајању њене унутрашње виталне снаге која је давала моралну и етичку снагу припадницима културе засноване на тој традицији. Истовремено,…

Цео текст

Глас Српске, 28. 8. 2026, Танасић: Својатање и кривотворење српске историје у БиХ политички пројекат

Повеља Кулина Бана Фото: БХТВ, screenshot Бошњаци у Сарајеву покушајима да Кулина бана и његову повељу представе као доказ ’босанске државности, језика и писмености‘, упорно и крупно кривотворе и присвајају српску средњовјековну босанску државу са владарима, српским језиком и цјелокупном баштином, изјавио је Срни угледни српски лингвиста Срето Танасић. Танасић, који је предсједник Одбора за стандардизацију…

Цео текст

Нови Стандард, 2. 8. 2026, Вељко Миљанић: Немар државе – Забрана ћирилице без последица

Манифестација Ћирилична баштина у Бајиној Башти 2024. године Фото: Установа куктуре ББ, Министарство културе, Владa Р. Србије Иако техничке препреке за коришћење ћирилице одавно не постоје, њена заступљеност на интернету је веома мала. Ово није само последица навика или недовољне заинтересованости грађана, већ и директне блокаде на бројним српским сајтовима. Тако, на пример, ниједна банка не дозвољава попуњавање дигиталног налога за пренос новца ћирилицом, велики број интернет…

Цео текст

Политика, 26. 7. 2026, Никола Тркља: Како су Срби заборавили свој први буквар

Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године Фото: Фототипско издање, приредио др Будимир Алексић, Буљарица: Манастир Градиште, 2016. године, 33 стране, Светигора Први српски ћирилични буквар, кључно дело којим је означен почетак модерног описмењавања Србаља, сачинио је у 16. веку инок Сава Дечанац, јеромонах из Високих Дечана. Савин буквар објављен је 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети“ у Венецији, као мала књига на четири стране, димензија 10,1 х 7,8 центиметара.…

Цео текст

РТ Балкан, 27. 7. 2026, Албански посланици против српског цара: Да ли ће Урошевац постати Феризај

Урошевац: Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља Фото: KosovskoPomoravlje.org Скупштини у Приштини поднета је петиција да Урешавац промени име у Феризај, по озлоглашеном великашу из времена Османлија, који је био познат по зулуму над Србима. Циљ је да се свим местима која у називу имају српски, словенски корен промене имена и карактер. Ту су у проблему, јер 95 одсто…

Цео текст

Искра, 18. 5. 2026, Владимир Умељић: Чему узбуђивање око Крсне Славе?

Лудвиг Салватор (1847–1915) „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), насловна страна збирке 45 литографија аустријског надвојводе Л.Салватора, мушка српска ношња из Карлобага Извор: ludwigsalvator.com „Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,…

Цео текст