СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да…
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори… 
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах. Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског…
Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против… 
У појединим европским земљама, већ извјесно вријеме, траје опасан процес релативизације и банализације злочина почињених током Другог свјетског рата, улоге нацистичке Њемачке, али и одређених историјских личности, а у чему све више и отвореније учествују поједини и утицајни западни медији. Упозорава на ово угледни српски историчар Милан Кољанин, који је…
О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“… „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача,…
