ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко „римовање“, са циљем да се промене исходи из прошлости – једно је од питања на које у новој књизи „одговара“ Александар Динчић, историчар из Ниша. „Нишка грешка“ један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над… 
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора… 
Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… 
Војвода Угљеша Радић, инжењер агрономије и резервни пеш. капетан 1. класе рођ. 6. јуна 1908. године у Сарајеву. Организовао четнички покрет Косте Пећанца у Топлици, а затим приступио генералу Дражи Михаиловићу. За време устанка 1941. године био је командант мањег одреда који је оперисао на Великом Јастребцу. Ухапсила га је…
Прво успешно бекство из неког нацистичког логора организовано је пре 80 година у нишком логору, некадашњем складишту Црвеног крста. Поводом годишњице, Народни музеј у Нишу објавио је монографију Меморијалног комплекса „12. фебруар“, аутора Небојше Озимића. Само пет месеци по оснивања, у нацистичком логору „Црвени крст“ у Нишу било је хиљаду…
СРБИ-логораши у Норвешкој за време Другог светског рата били су изгладњивани, убијани, остајали су без хране и одеће, док су им неки добри људи, неретко и деца, ризикујући свој живот, помагали колико су могли, делећи храну и одећу. Остављали су им хлеб поред пута којим су сваког дана пролазили у…
