Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта

Добој: Спомен-црква са костурницом умрлих у аустроугарском логору Добој (1938-1941) Фото: Глас Српске. delcampe.net У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог…

Цео текст

Искра, Нови Стандард, 26. 11. 2024, Милош Ковић: Порекло британске србофобије

Луј Фрасоа Лежен, Битка за Москву (Бородинска битка 1812), уље на платну (1822) Фото: Wikimedia commons Слика Срба у политици и култури Велике Британије представља широку и разгранату истраживачку област. Она се, умногоме, преплиће са традиционално схваћеном историјом британско-српских веза и односа. У последњој деценији 20. века, међутим, појавили су се нови истраживачки приступи у сагледавању ових тема. Књига Оријентализам Едварда Саида (1978), посвећена проучавању западног…

Цео текст

Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]

Прво заседање АВНОЈ-а, Бихаћ, Независна Држава Хрватска, 26-27, новембар 1942. године Фото: Википедија Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,…

Цео текст

ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере

Иво Андрић (1922) Фото: Wikimedia Commons

Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним…

Цео текст

Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке

Бокељска морнарица напрасно постала хрвтско-црногорска Фото: Вечерње новости

ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.…

Цео текст

Вечерње новости, 28. 10. 2023, Др Будимир Алексић: ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске

Први српски Буквар инока Саве, настао у манастиру Градиште у Паштровићима, штампан 1579. године у Венецији Фото: Архива ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа. То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари – и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати…

Цео текст