СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да…
ИНТЕРВЈУ: ДР СЛАВКО ПЕТАКОВИЋ, професор Филолошког факултета у Београду Сукоб око припадности дубровачких писаца и књижевности између Срба и Хрвата постоји одавно. Те несугласице су непомирљиве. Угледни српски професори одржали су недавно скуп у Тршићу, Четврту интеркатедарску србистичку конференцију, посвећену разматрању граница српске књижевности, у оквиру кога су осветљена и…
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање АКО језик на коме је једна књижевност писана одеређује и коме та књижевност припада, како су нам то рекли чувени писци и србисти у тексту који смо јуче објавили, онда нема никакве сумње да је дубровчка књижевност – српска. Али,…
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда. Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно… 
Онако како су у Крупи и Вишеграду одлетјеле бронзане главе Ћопића и Андрића, тако је у Исламу Грчком у прашину одлетјела и бронзана глава Владана Деснице. Још горе: оскрнављен је његов гроб Двори Јанковића, у Исламу Грчком код Бенковца, у Равним Котарима, нису обичан комплекс здања на једном племићком посједу…
